ЦНП с најдубљим поштовањем и захвалношћу, чува сјећање на Вељка Мандића

На данашњи дан прије стотину година рођен је Вељко Мандић, један од најзначајнијих и најпрепознатљивијих црногорских глумаца и члан Црногорског народног позоришта. Мандић је рођен 10. октобра 1924. године у Никшићу, а преминуо је 19. маја 1988. године.

Глумом је почео да се бави у првим годинама након Другог свјетског рата у Синдикалном културно-умјетничком друштву “Радоје Дакић” у Никшићу, касније “Захумљу”. Један је од иницијатора оснивања Народног позоришта у Никшићу (1949), гдје је био ангажован као глумац и редитељ све до укидања те институције. Глумачку каријеру од 1961. године наставља у Црногорском народном позоришту, у којем је одиграо више од 40 улога.

Неке од представа у којима је остварио значајне улоге су: “Антигона и они други”, “Арсеник и старе чипке”, “Башта сљезове боје”, “Биберче”, “Црвени адмирали”, “Црвени петао лети према небу”, “Човјек је видик без краја”, “Двије кристалне чаше”, “Горски вијенац”, “Хајка”, “Хвалисави војник”, “Кањош Мацедоновић”, “Коштана”, “Лажни цар Шћепан Мали”, “Лисистрата”, “Максим Црнојевић”, “Медја”, “Мистер Долар”, “Мртво дубоко”, “Непријатељ народа”, “Омер и Мерима”, “Отело”, “Поданици”, “Пут генерала Дромире”, “Снаха је допутовала”, “Капа небеска”, “Сумњиво лице”, “Станије Главаш”, “Пророк”, “Свечаност се одлаже”, “Ујка Вања”.

Одиграо је око стотину улога у филмовима и телевизијским серијама најзначајнијих црногорских и југословенских редитеља: “Зле паре”, “Лелејска гора”, “Низводно од сунца”, “Хороскоп”, “Тишине”, “Хајка”, “Врхови Зеленгоре”, “Маратонци трче почасни круг”, “Петријин венац”, “Доротеј”, “Шест дана јуна”, “У име народа”, “Пуста земља”, “Ђекна још није умрла, а ка’ ће не знамо”.

Вељко Мандић био је свестран позоришни умјетник и аутор, а поред антологијских позоришних, филмских и телевизијских улога, написао је више драмских текстова, бавио се позоришном режијом и драматизацијом прозних текстова. Неке од његових најпознатијих комедија су: “Снаха је допутовала”, “Мој зет директор”, “Море до кољена”, “Истини слично”, “Паун и Јоргован”.

Двоструки је добитник Тринаестојулске награде за улоге Ујка Вање у истоименој представи (1965) и Теодосија Мркојевића у представи “Лажни цар Шћепан Мали” (1970). Добитник је и награде “19. децембар” (1968), Златне арене на Фимском фестивалу у Пули за улогу у филму “Врхови Зеленгоре” (1976), Награде за најбољу мушку улогу на Филмском фестивалу у Нишу за улогу у филму “Дервиш и смрт” (1974), као и других друштвених и глумачких признања.

– Црногорско народно позориште, с најдубљим поштовањем и захвалношћу, чува сјећање на Вељка Мандића, једног од најзаслужнијих драмских умјетника у послијератном позоришном животу Црне Горе, који је до краја живота био посвећен и предан театру, стваралаштву и публици, наводе из ЦНП-а.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: