Наногицу носи 66 осуђеника, на располагању још 43

Министарство правде има на располагању 109 наногица за електронски надзор које се користе у поступцима извршења казне затвора у просторијама за становање, од којих је 66 у употреби. Ова казна се може изрећи само учиниоцу кривичног дјела којем је суд изрекао казну затвора до шест мјесеци за извршено појединачно кривично дјело, при чему ће суд узети у обзир укупну личност тог лица и све околности под којима је извршио кривично дјело, као и прописану сврху кажњавања, саопштено је Побједи из Министарства правде.

Тридесет трогодишња Биљана Павићевић убијена је 21. августа, а осумњичени за њено убиство – њен бивши супруг Миљан Бошковић починио је самоубиство мјесец касније у тоалету спушког затвора.

Павићевић је пријављивала Бошковића полицији за пријетње, али надлежни нијесу пронашли ,,елементе кривичног дјела“, па му је изречена мјера забране приласка, која није могла бити исконтролисана.

“Сходно Кривичном законику Црне Горе, ношење наногице се може изрећи учиниоцу кривичног дјела насиље у породици или у породичној заједници, те кривичног дјела против полне слободе, кривичног дјела родоскрвљење или неког другог кривичног дјела којим се угрожава живот или тијело неког лица или кривичног дјела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога”, казали су Побједи из Министарства правде.

ЕЛЕКТРОНСКИ НАДЗОР

Како додају, путем система за електронски надзор се контролише и мјера безбједности забрана приближавања која је изречена осуђеном лицу правоснажном судском пресудом у кривичном поступку.

Министарство правде има на располагању 109 наногица за електронски надзор које се користе у поступцима извршења казне затвора у просторијама за становање, од којих је 66 у употреби.

“Ова казна се може изрећи само учиниоцу кривичног дјела којем је суд утврдио и изрекао казну затвора у трајању до шест мјесеци за извршено појединачно кривично дјело, при чему ће суд узети у обзир укупну личност тог лица и све околности под којима је извршио кривично дјело, као и прописану сврху кажњавања. С друге стране, ова казна се не може изрећи лицу осуђеном за кривично дјело против брака и породице ако живи са оштећеним у истом породичном домаћинству или породичној заједници”, казали су из Министарства правде.

Подсјетили су да је 28. децембра 2017. године започето са извршењем прве казне затвора у просторијама у којима осуђени станује, а након што је Министарство правде спровело поступак који је подразумијевао обезбјеђивање свих техничких предуслова који су били потребни за спровођење ове врсте казне у пракси.

Објашњавају да ће ову мјеру безбједности суд изрећи када закључи да постоји опасност да би учинилац могао поново да изврши исто или истоврсно кривично дјело, а са сврхом да се отклоне стања или услови који могу бити од утицаја да поново изврши то дјело.

“Овдје је важно истаћи да, ако је осуђеном лицу изречена само мјера безбједности забрана приближавања, али не истовремено и казна затвора која се извршава у просторијама у којима осуђени станује, осуђено лице је у потпуности слободно у кретању ван просторија у којима станује, а његова обавеза која проистиче из изречене мјере безбједности се састоји у томе да не смије прекршити изречену мјеру и приближити се оштећеном лицу/жртви кривичног дјела испод удаљености коју је суд одредио у пресуди, јер би то представљало ново кривично дјело”, наводе.

КОНТРОЛА

Надзор над извршењем казне затвора коју осуђеник издржава у просторијама за становање се врши путем система за електронски надзор Министарства правде. Путем система се електронским путем контролише да ли осуђено лице извршава казну у складу са сачињеним програмом извршења, односно да ли поштује све обавезе које су дефинисане релевантним прописима којима је уређен поступак извршења ове врсте казне, тј. обавезе које су му одређене програмом извршења казне или рјешењима која се доносе у току поступка извршења.

Између осталог, контролише се да ли се осуђено лице налази унутар граница просторија које су одређене за извршење казне, те да ли поштује вријеме које му је тачно одређено за слободан боравак ван просторија у дневном трајању од једног часа, као и вријеме које му је одобрено за боравак ван просторија ради остваривања одређених својих права или обавеза.

Главне предности издржавања казне затвора у просторијама за становање, у односу на казну затвора која се извршава у затворској установи, састоје се у томе што се избјегавају негативни ефекти као што су одвајање од породице, јер осуђено лице има могућност да сачува своје породичне и емотивне односе, да задржи комфор живота на који је већ навикао у својој кући, да прима посјете и остварује комуникацију са лицима са којима је контактирао и раније, те да свакодневно остварује социјалне контакте боравком ван просторија у којима станује у оквиру законом прописаног, а програмом извршења казне тачно одобреног времена.

Такође је у прилици да задржи свој постојећи посао и тако остварује зараду за себе и породицу, јер му под одређеним законским условима може бити одобрено да за вријеме издржавања казне редовно одлази на свој посао. Надаље, избјегава се могући негативан утицај других затвореника, уколико би осуђени казну извршавао у затворској установи. Предности се састоје и у томе што се смањује затворска популација, што за посљедицу има мање трошкове и издвајања државе по основу извршења казне затвора као алтернативе.

Прије свега, осуђено лице у току издржавања казне има право да борави један час дневно ван просторија у којима станује, а временски период у којем може користити то право се одређује програмом извршења казне који се осуђеном лицу предаје на дан почетка извршења казне, а може се одредити и измјеном тог програма сачињеном у току поступка извршења казне.

ХИТНЕ СИТУАЦИЈЕ

Осуђено лице може уз одобрење Министарства правде, а на основу претходно поднијетог захтјева и достављене одговарајуће документације, напустити просторије у којима станује ради пружања медицинске помоћи осуђеном или члану његовог домаћинства, ради одласка на редовне здравствене прегледе због тешке, акутне или хроничне болести, затим ради одласка у суд или други орган, те ради похађања наставе током редовног школовања и одласка на полагање испита.

“Такође, може напустити просторије у којима станује ради свог вјенчања или смрти блиског лица, обавезе старања према члану породице, у складу са законом, у случају да ту обавезу не може да обавља друго лице, те ради обављања неодложног посла у вези са сопственим издржавањем. Коначно, закон прописује да може напустити просторије у којима станује ради редовног одласка на посао, уколико кривично дјело за које је осуђен није у вези са радом и уколико достављена прописана документација потврђује да су испуњени услови за то”, казали су Побједи из Министарства правде.

Додају да осуђено лице којем је потребна хитна медицинска помоћ може напустити просторије у којима станује и без претходног одобрења Министарства правде, али је дужан да, најкасније у року од 24 часа од напуштања, обавијести Министарство правде и да у истом року достави извјештај здравствене установе на основу којег ће се утврђивати да ли је постојала оправданост напуштања просторија.

(ЦдМ)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: