Општа је потреба да представници народа науче да слушају и чују ‘малог човјека’ да би донијели ‘велике одлуке’

Пише: Јово Пејовић

Власт по сваку цијену, економска самовоља и политички бирократизам деценијама разарају Црну Гору. И док су се наши грађани свакодневно питали што им доноси нови дан, за то вријеме су политичке елите пуниле своје џепове и дијелиле Црну Гору по свим шавовима. Борба за власт по сваку цијену постала је опсесија наше политичке елите, која је очигледно умислила да само она треба да кормилари Црном Гором.

Један од највећих књижевника са простора бивше нам заједничке државе, Меша Селимовић, је у свом познатом цитату описао нашег човјека:“Постоје три велике страсти, алкохол, коцка и власт. Од прве двије људи се некако могу излијечити, од треће никако. Власт је најтежи порок. Због ње се убија, због ње се гине, због ње се губи људски лик. Неодољива је, као чаробни камен, јер прибавља моћ. Она је дух из Аладинове лампе који служи свакој будали која га држи. Одвојени не престављају ништа, заједно, коб су овог свијета. Поштене и мудре власти нема, јер је жеља за моћи безгранична. Човјека на власти постичу кукавице, бодре ласкави, подржавају лупежи и њихова представа о себи увијек је љепша него истина.”

Када год доносим суд о нашем времену и менталитету људи са наших простора, увијек у помоћ позовем мудре цитате наших књижевних великана Меше Селимовића, Јована Дучића, Ива Андрића и Бранислава Нушића који су прецизно скенирали нашег човјека на власти. И заиста, ако се окренемо за собом видјећемо да се на овим нашим просторима без велике муке власт не мијења, било да се ради о предсједницима Државе, Владе, политичких партија, мјесних заједница, па до управника улаза стамбених зграда, а ако се којим случајем то и деси, сви они опијени влашћу и даље из сјенке настоје, колико је год то могуће, да утичу на креирање политичке сцене. Готово сви лидери политичких партија су под снажним утицајем центара моћи ван Црне Горе. Од тога колико тај утицај траје зависи и дужина њиховог останка на политичкој сцени. Они који игром случаја ван тих утицаја избију у први план, брже боље се приклањају онима који им гарантују да што дуже остану на лидерским позицијама. При том све је условљено безусловном служењу њиховим интересима. Чак су и гласачи препознали ову чињеницу па се и они опредељују за оне центре моћи за које сматрају да ће им донијети највећу корист. Црна Гора је задњих деценија препозната и као легло мафијашких и криминалних група, које су силаском са власти ДПС кренуле у трагању за новим савезницима, који ће им помоћи да задрже позиције.

Они слабији такође траже своје мјесто под сунцем у држави препознатој као рај за дјеловање мафијашких група. Биће погубно за Црну Гору ако једну мафију замијени друга и ако нова власт у некој новој или пипцима старе мафије буде тражила савезнике. Овакве стрепње су оправдане ако знамо да се све власти у новије вријеме љепше осјећају у окружењу мафије него мудрих људи. Због различитих утицаја извана на кључне актере политичке сцене различите по много чему, Црна Гора нема своју стратегију за будућност. Зато се сви из различитих разлога и интереса ослањају на тренутну моћ дубоко подијељених великих сила и своју будућност везују за то на чију страну ће моћ превагнути, не би ли и они из свега извукли личну корист. Зато се Црна Гора мора што прије вратити себи и опредијелити правце свог будућег дјеловања у складу са сопственим интересима и заузимати принципијелне ставове по свим питањима, без слијепог сврставања на једну или другу страну и коцкања са будучношћу државе.“Мудри владари пажљиво, слушају, не истрчавају и не говоре у име народа већ су пажљиви посматрачи, слушаоци и тумачи народне и државне воље. Општа је потреба да представници народа науче да слушају и чују ‘малог човјека’ да би донијели ‘велике одлуке’ “.

Но политичке елите и држава данас функционишу како неко лијепо примијети – ако чују нешто добро о теби, то крију, ако чују лоше о теби, то шире, а ако не чују ништа, онда измишљају. Што би рекао Меша Селимовић:”Ја сам мали човјек који је заборавио да је мали. Увриједио сам их што се усуђујем да мислим.” Можда ће се неки од оних који су умислили да су велики, али и оних малих препознати у овим ријечима. Но, питање је колико је спремних на њима учити.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: