ИН4С

ИН4С портал

Митрополит Амфилохије 3. септембра са лидерима опозиције

Mitropolit-Amfilohije

Митрополит Амфилохије

Митрополит црногорско приморски Амфилохије Радовић заказао је за четвртак 3. септембар разговоре са већином лидера опозиције о нацрту закона о слободи вјероисповијести, сазнаје Побједа од више извора из опозиције.

Mitropolit-Amfilohije

Позив је, према сазнањима Побједе, упућен лидеру Социјалистичке народне партије Срђану Милићу, Нове српске демократије Андрији Мандићу, лидерима Демократске народне партије Милану Кнежевићу и Предрагу Булатовићу. Позив је преко Нове српске демократије упућен и предсједнику Покрета за промјене Небојши Медојевићу. Митрополит Амфилохије је на састанак позвао и једног од лидера Демоса Горана Даниловића као и лидера Демократске Црне Горе Алексу Бечића. Интересантно је да је изостао позив лидеру Демоса Миодрагу Лекићу, коме је од бивших страначких колега док се налазио на челу Демократског фронта приговарано да се није састајао са митрополитом Амфилохијем.

Побједи је из опозиције потврђено да је стигао позив митрополита, али нијесу жељели да износе више детаља.

Нацртом закона о слободи вјероисповијести који је критикован од стране Српске православне цркве предвиђено је да се територијална конфигурација вјерске заједнице која је регистрована и дјелује у Црној Гори не може се простирати ван Црне Горе.

Сједиште вјерске заједнице која је регистрована и дјелује у Црној Гори мора бити у Црној Гори, наводи се у предлогу који је припремило Министарство за људска и мањинска права. У нацрту такође стоји да вјерска заједница, односно организациони дио вјерске заједнице чије је сједиште у иностранству стичу својство правног лица уписом у регистар вјерских заједница, што је одредба која је највише критикована од стране СПЦ.

Нацртом закона је предвиђено да се назив вјерске заједнице који се мора разликовати од назива других вјерских заједница и не смије садржати службени назив друге државе и њена обиљежја што је у СПЦ протумачено као позив на рат са, како су казали, православном црквом.

Уколико овакав закон добије подршку парламентараца, држава би добила право да санкционише вјерске заједнице у случајевима ако злоупотријебе слободу вјероисповијести против правног поретка Црне Горе, а држава би могла да одузима црквену имовину. Митрополија црногорско приморска раније је саопштила да Нацрт закона о слободи вјероисповијести треба одбацити, како због нетранспарентног и дискриминаторног начина његове припреме, тако и због бројних неуставних одредаба којим се атакује на слободу вјероисповијести и друга зајемчена људска права, а посебно на унутрашњу аутономију цркве и вјерских заједница.

СПЦ је истовремено запријетила да ће црква свим легалним и легитимним средствима бранити своја вјековна права од, како су истакли, агресивног правног насиља које се на овакав начин покреће од стране Министарства за људска и мањинска права.

Округли столови у три града

Јавна расправа о Нацрту закона о слободи вјероисповијести трајаће до 14. септембра, а округли столови биће организовани у Бијелом Пољу, Котору и Подгорици.

Први округли сто биће организован 7. септембра у Бијелом Пољу, у хотелу „Франца“, други 10. септембра у Котору, у скупштинској сали у Палати Бизанти, а трећи 14. септембра у Подгорици, у старој згради Владе.

Извор: Побједа

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

16 thoughts on “Митрополит Амфилохије 3. септембра са лидерима опозиције

  1. Đe ste braćo posrbljena, ovaj sastanak će imati efekta taman ka i onaj pred referendum , samo opušteno , biće kako biti mora .

  2. Do koje mere je išao hrvatski antagonizam prema Srbima, čak i u Dalmaciji, gde su međusobni odnosi
    bili snošljiviji od onih u Hrvatskoj i Slavoniji,

    svedoči pismo Ђorđa Nikolajevića, prote dubrovačkog, upućeno vladiki Jeroteju Mutibariću, iz
    Dubrovnika 22. marta 1848. godine. Nikolajević je pisao: „Ovom prilikom samo ukratko usuđujem se
    saobštiti, kako smo mi ovdje u Dubrovniku, odkako je konstitucija proglašena, umjesto veselja
    veličajšij strah podnijeli, budući su nam javno i u oči prijetili, da će nas na najmanje komadiće isjeći.
    Istina da se danas i od sinoć malo utišava, no ako i najmanja iskra bukne, mi smo propali.“

    Na sreću, kada se o pretnjama saznalo u Boki, Srbi u Dubrovniku bili su spaseni. Nikolajević je o tome
    napisao: „Glas ovaj stigne u Kotor, gdje su pravoslavni Srbi mnogo pretežniji. Kotorski Srbi poruče
    Dubrovčanima, da ne tiču tamošnju braću, jer ako taknu i jednoga, oni ni jednog katolika u životu
    ostaviti neće. No i ova prijetnja razjarene Dubrovčane nije mogla ukrotiti, dok im ne stigne drugi glas,
    koji u slučaju obistinjena ne bi imao šale, da se pod gradom Budvom ukrcalo u brod deset iljada
    Crnogoraca, koji dolaze Dubrovčanima u pohode, i da ih pitaju, šta će oni sa Srbima.“

  3. Tvrdi zagrebački biskupi

    Poznati po verskoj isključivosti, čime se odlikovalo čitavo društvo ondašnje feudalne Evrope, hrvatski
    staleži doneli su na svom Saboru 1608. godine i poseban zakon koji je na hrvatskoj državnoj teritoriji
    javna prava priznavao samo pripadnicima katoličke vere. Taj zakon bio je u skladu sa poznatom
    devizom: čija zemlja onoga vjera. U skladu sa svojom funkcijom, svojim položajem u staleškom
    društvu, te devize posebno su se držali zagrebački biskupi, ali i drugi feudalni veleposednici Hrvatske.
    Princip izražen u toj devizi njima nije odgovarao samo iz verskih već i iz ekonomskih razloga. Naime,
    srpsko pravoslavno stanovništvo nije, poput katoličkog, bilo obavezno da katoličkoj crkvi i njenom
    sveštenstvu daje razne dažbine.

    Sačuvavši status slobodnih seljaka i po prelasku u Hrvatsku i uključujući se u vojnogranični sistem,
    ogroman broj Srba nisu postali kmetovi. Samim tim oni nisu, kao većina hrvatskog stanovništva, bili
    obavezni da plaćaju brojne feudalne dažbine. Da bi ih na to privoleli, hrvatski feudalci služili su se
    svim raspoloživim sredstvima ne prezajući ni od fizičkih obračuna sa žilavim i nepokornim
    „pravoslavnim šizmaticima“.

    U istoriji su poznati mnogobrojni primeri drastičnih pritisaka na pravoslavne srpske stanovnike
    Hrvatske, ali je u izvorima zabeleženo i to da je upravnik imanja Zagrebačke biskupije, Ambroz
    Kuzmić, u izveštaju sačinjenom 13. novembra 1700. godine, napisao čak da bi bilo bolje „Vlahe“ „vsze
    poklati nego ztaniti“ (tj. nastanjivati). Razumljivo, trebalo ih je poklati zbog toga što nisu bili kmetovi,
    što nisu bili katolici, što nikako nisu hteli da prihvate status feudalno zavisnih podložnika sa svima
    teretima na koje su ovi bili obavezni.

    Svoj predlog Ambroz Kuzmić obrazložio je tvrdnjom da „Vlasi“ „na veksu szu skodu plemenitomu
    orszagu (državi – V.K.) u czeszarovoi szvetloszti nego haszan“ pa da „niti czeszarova szvetloszt niti
    plemeniti orszag snimi nigdar ne bude ztalan niti miran“. Tako već u osvit ЏVIII veka nailazimo na
    podatak da su feudalni krugovi Hrvatske, iz razloga klasnog i verskog antagonizma, bili spremni na
    genocid protiv srpskog pravoslavnog stanovništva, koje je naselilo njihove posede, ali pod posebnim
    uslovima i mimo njihove volje, kršeći njihovo pravo feudalnih gospodara.

    Već tada, sudeći po sukobu između srpskog stanovništva naseljenog u Hrvatskoj i hrvatskih staleža,
    bilo je jasno da su Srbi u Hrvatskoj u svakom pogledu nezvani gosti, da su tu, gde su se nastanili, bili
    ne samo suvišni već i nepoželjni. Prema njima su se odnosili kao prema uljezima. Takav odnos prema
    Krajišnicima, u prvom redu prema Srbima pravoslavne vere, prenosio se sa kolena na koleno i očuvao
    se do naših dana.

    Presudnu ulogu u tome odigrali su hrvatski i slavonski feudalci, kako duhovni, tako i svetovni. Oni su
    moćan uticaj imali i posle sloma feudalizma 1848. godine, u građanskom i kapitalističkom društvu, na
    koje su preneli svoje poglede i svoja opterećenja iz ranijih perioda istorije. Zahvaljujući tome stari
    nesporazumi ne samo da nisu prestali nego su preneti u novi društveni i politički sistem, koji su svom
    silinom trovali, opterećivali i razjedali.

    Prijetnje Srbima u Dubrovniku

  4. Мудри наш Митрополит. У исти кош Војводу Мандића са „натовцима“ Даниловићем и Бечићем. Ако има трунке образа Мандић се неће појавити јер му је испод части да буде са „тимом Б“, „играчима америчке амбасаде“ и „Миловим плаћеницима“ из Демоса и Демократа. Разапео Војводу Митрополит, да ли ће да остане досљедан ономе што је причао свих ових мјесеци и одбије да се појави на састанку? Или ће да поједе говно и дотрчи на састанак, сједне на зачеље стола и слуша Бечића и Даниловића?

    Из Нове позван један представник а из ДНП-а двојица што је и природно с обзиром на то да је ДНП много јачи од Нове. А и кога другог да позове из Нове кад је њен потпредсједник играо чочек док су једног свештеника СПЦ протјеривали из Црне Горе њихови коалициони партнери из СДП.

  5. REDAKCIJO kako, zašto objavljujete informacije selektivno,AMFILOHIJE i manastir OSTROG slava mu i milost IMAJU LI IKAKVE VEZE

  6. Па,у Монтенегру је сада све могуће.Парламентарна већина је таква да може да се изгласа било какав закон па и нпр. то да ако наш господар нареди својим посланицима из СДПС-а односно својим „корисним идиотима“ (а у којима има и Срба нажалост)да година од данас има 13 мјесеци а не 12,такав „закон“ има да се изгласа.
    Овакав парламент у коме српски народ нема никакав механизам заштите за своја стечена права (нпр.као што имају Срби у параламентарној скупштини БиХ са правом вета), од оваквих мало је рећи дискиминаторских па и расних закона неће добити никакве негативне оцјене тзв.међународне заједнице (Британије и САД, остали и нису вриједни помена) камо ли спречавање доношења истих,немојмо да смо у заблуди.Србија се жива не чује јер је бачена на кољена и у њој је тренутно дупелизачка и марионетска према сатанистичком и декадентном Западу власт.
    Само Грчка и Кипар које су блиске нама и које сматрају СПЦ својом сестринском црквом а ове Мирашеве отпаднике презиру, МОЖДА и подигну глас против оваквог бешчашћа, али да запријете ветом учлањењу у ЕУ или НАТО,не вјерујем,јер превише имају и својих проблема.Руси ће се сигурно противити а шта ће да ураде,тек ће да се види.
    Ако је све на линији против руских интереса а Монтенегро вози 5. брзином у том правцу,знајући да се српски и руски интереси поклапају јер је српска православна црква у ЦГ последњи још неосвојени стуб одбране српства а и словенства у Монтенегру , изгласавање овог национал-социјалистичког закона за Запад је више него пожељно.Интересантно је да што се више приближава чланство Монтенегра у НАТО све гласнији су и жешћи напади на нашу Митрополију.Монтенегрини очекују дебела леђа од Запада ако се српски народ не сложи на ово брутално отимање својих светиња и прелазак у секташке руке.Велика већина православног народа неће дозволити да полиција избацује свештенике из својих цркава и манастира,па и сама полиција и поједини њени припадници неће учествовати у овом богохуљењу и власт ће морати да довуче своје најекстремније присталице у помоћ, нпр .тзв.“CG patriote“.И ето нама немира .
    Шта нама Србима остаје ?Само излазак на улице.Хтјели – не хтјели,мораћемо.
    Србија се највјероватније неће умијешати али ће опет бити оптужена,како од ЦГ власти тако и од „међ.заједнице“.
    Ја да се сложим са овом „легалном“ отимачином,а ни да сједим скрштених руку,нећу !

  7. Po ovome nazovi zakonu, jedino su Islamska zajednica i tzv. „CPC“ registrovane „valjano“, Mitropolija bi se morala „odvojiti od Beograda, a Barska nadbiskupija i Kotorska biskupija od Rima! Tragikomično!

  8. Bravo za našeg mitropolita, sa Lekićem ne treba da se sastaje. Lekić je tvrdi pristalica tzv. CPC, jos od vremena onoga Antonija

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *