Михољдан у Великој Хочи

У цркви Светог архиђакона Стефана у центру Велике Хоче, служена је Света литургија на Михољдан, у суботу 12. октобра 2024. године. Торжественим сабрањем началствовао је високопреподобни архимандрит Стефан, игуман манастира Зочиште, уз саслужење неколико свештенослужитеља из Епархије рашко-призренске.

Освећен је и преломљен славски колач, који је ове године принео Марко Спасић са породицом из Велике Хоче, а за наредну годину, домаћин овог сабрања биће Жика Накаламић са породицом, такође из овог метохијског места.

У празничној беседи отац Стефан је говорио о значају овог празника и приношења жртве Богу:

– Преподобни Киријак је принео на жртву зној и сузе и освештао себе за живота и припремио и научио себе небеском животу, а нама показао да се Богу за све треба обратити јер без Бога не можемо ни преко прага. Ево и благодат Духа Светога нас је окупио овде, годинама и годинама на овом месту у Великој Хочи на данашњи дан да се својим срцима присјединимо Богу, да узнесемо своје молитве и благодарности Богу, јер ово је дан благодарности овога места за све плодове који су дати преко винограда и других ствари, које Господ овоме народу дао за опстанак. Овај народ овде опстаје вековима без обзира на све сеобе и искушења, некада и данас, молитвама Мајке Божје и свих светих чији су храмови у овоме селу, и Светог Киријака којег данас прослављамо

Такође, отац Стефан говорећи о важности благодарења Богу и истакао:

– Потребно је да будемо благодарни Богу за сва доброчинства којима нас је обдарио кроз наш живот и она видљива и она невидљива и она која су нама знама и непозната, али нам је Господ увевши у овај свет, дао ту благодат да можемо да будемо ми они који су достојни имена Христовог, достојни не по својим делима, већ по покајању и тражењу од Бога да нам буде помоћник.

Касније, у сали Дома културе припремљен је богат културно-уметнички програм, а у име Митрополита Теодосија, сабрање је благословио архимандрит Михаило, игуман манастира Светих Архангела код Призрена:

– Ништа нема лепше него када браћа и сестре живе заједно, када је место живо, када имамо децу, када имамо и школе и домове и места у којима се окупљамо. Када се прилази Великој Хочи из Призрена, Велика Хоча је најбољи пример оног острва које запљускују она околна мора и она већина која мисли да је већина по броју. Али ево, по садржају оног што ви овде у Великој Хочи спремате, то је благослов Божји, благослов рода виноградарског, благослов ове земље, благослов вас људи.

Он је додао да је сигуран да Срби никада неће оставити простор Косова и Метохије:

– Ја сам сигуран да ми Срби никад нећемо оставити простор Косова и Метохије, никад нећемо напустити ова места. Како наш владика често говори, а говори да останемо и опстанемо на овим местима где је ова наша света и заветна земља, тако и ја у име његово и у име своје могу да вам кажем, опстајте и недајте се и борите се, останите на овим својим вековним огњиштима, јер то је најлепше сунце, најлепша вода, и најлепши ваздух који имате. Ко изгуби ову земљу и овај ваздух увек ће патити за њим. Зато нека вам Господ да снаге да опстанете, да останете, да се изборите, како братија наша монаси, тако и ваши свештеници и сви ви заједно. Борите се, не дајте се! Имајмо поверење у Бога, а с Богом можемо да се изборимо са свим искушењима која долазе у овом животу. Зато будући да сам и сам сигуран, јер живим у Светим Архангелима, знам да све можемо уз помоћ и славу Божију, победићемо и сва искушења, а ако вас неко дира слободно зовите ја сам ту.

У име мештана Велике Хоче, добродошлицу је пожелео председник Привременог органа Општине Ораховац, Александар Мицић. Он је рекао да је ове године мали јубилеј Михољданских свечаности:

– Ове године обележавамо тридесет година прославе Михољдана. Пре три деценије тадашњи парох великохочански отац Миленко Драгићевић, песник Ратко Поповић и професор и књижевник Слободан Костић одабрали су Михољдан као дан када се завршава берба грожђа и када је време за дегустацију младих, нових вина, да се у Хочи одржава сабрање песника и стваралаца са Косова и Метохије. Те 1994. године се почео дешавати први духовни сабор у овом делу Метохије, а захваљујући њима и данас обележавамо и прослављамо Михољдан. Због тога и због стваралаштва, позвали смо Ратка Поповића као домаћина славе, јер је заслужан што се из године у годину окупљамо на данашњи дан, а нама су овде окупљања и те како значајна јер нам дају снагу и наду за опстанак на нашим огњиштима.

Захваливши се на позиву и части, књижевник Ратко Поповић се у свом обраћању подсетио оснивања манифестације и људи који су се тада окупљали и пожелео да манифестација траје и у наредних триста година:

– Пре тридесет година то није био само сабор људи из Велике или Големе Оче, него је то био сабор огромног броја љубитеља духовног и световног живота. Био је и велики број уметника, сликара, књижевника који су својим прилозима у дворишту Дечанске винице имали своје наступе… Нека Михољдански сусрети трају и да дочекамо и три стотине година у истом овом саставу.

Михољданску беседу је одржао проф. др Бошко Сувајџић, редовни професор Фи­ло­ло­шког фа­култета Универзитета у Београду, дугогодишњи управник Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, упра­вни­к Међународног славистичког центра, председник Управног одбора Вукове за­ду­жби­не и члан УО Задужбине „Десанка Максимовић“ и потпредседник Друштва за српски језик и књижевност Србије.

Професор Сувајџић је између осталог рекао:

– Срећан сам и захвалан што сам овде на српском Косову и Метохији, у Великој Хочи, Големој Очи, међу вама овде на овај велики празник. Михољдан означава јесење обиље, дан осунчан и благ, ваздух трудан плодностима, кућне греде, палице, вретено, литургију и вино, чокот и грозд. Михољдан на Косову и Метохији, овде у Великој Хочи представља и много више од тога. То је место српског духовног избора. Тај избор није ништа мање важан од Косовског опредељења кнеза Лазара, како га је назвао Зоран Мишић. Данас смо овде да изаберемо, а будући да смо овде то значи да смо изабрали. И да су српски народ и његова елита, његова права елита, уз српски народ на Косову и Метохији. Косовска легенда је она велика прича српског народа која културолошки одређује место сусретања идеје идентитета са његовом суштином, а мит о стварању нације са сопственом историјом. И овде смо данас у тачки сусретања у тачки останка, на месту опстанка ту где смо да останемо и опстанемо. Као председник Скупштине Вукове задужбине овде сам да вам кажем на Михољдан да је једна од најважнијих културних институција српског народа уз свој народ на Косову и Метохији. Са нама је и председник Управног одбора Вукове задужбине господин Бранко Златковић и њега такође овде поздрављам.

– Често се данас посебно овде на Косову и Метохији осећамо као морепловци, као корабља у бури коју немилосрдни ветрови бацају по таласима неког нама далеког, равнодушног и туђег мора. Али уздамо се у Бога, буре ће проћи, а људи ће остати и биће упамћени по ономе што су чинили у овом времену – рекао је професор Сувајџић и наставио поредећи Михољданске свечаности у Великој Хочи са Михољским летом у Десанкиној Бранковини:

– Ја Михољдан у Великој Хочи доживљавам као духовно зрење и свеопште сабирање на месту које зрачи и које постоји сопственом снагом, снагом своје историје, свог готово митског зрачења. Нека нам љубав наше незлобиве Десанке буде штит, штит поезије и нека нам иза тог штита Господ даје снаге да истрајемо.

Професор Сувајџић је своју беседу завршио песничком здравицом испеваном посебно за ову прилику као уздарје за велику част који му у Великој Хочи указали.

Он је председнику Привременог органа и пароху великохочанском, подарио у знак захвалности по један примерак ,,Данице“ Вукове задужбине.

Културно.уметнички програм су улепшали вокални солисти: Тамара Капетановић и Павлина Радовановић са по две песме, дечак Новак Митрић тачком на гитари, Милијана Митрић са две песме, ученици Призренске богословије Никола Зековић и Василије Младеновић са стиховима из Горског вијенца и Ракићеве песме На Газиместану, док је њихов другар Петар Бошковић из Невесиња је свирао и певао уз гусле ,,Сан Мандушића Вука“.

Најмлађи у програму ученици првог разреда ОШ,, Светозар Марковић,, Сергеј Ђуричић и Лука Павловић су говорили Змајеву песму,,Деда и унук,, а најјачи аплауз су добила Културно уметничка друштва ,,Божидар Мицић“ из Велике Хоче и ,,Ново Брдо“ из Новог Брда.

У име Црквене општине Велика Хоча и Општине Ораховац, Александар Мицић је уручио захвалнице „за несебичан допринос очувању и опстанку Велике Хоче“ оцу Миленку Драгићевићу, књижевнику Ратку Поповићу, професорици Валентини Питулић, Призренској богословији, ХО „Српска солидарност“, ХО „Срцем за Космет“ и професорки и новинарки Јединства Оливери Радић.

Михољданска свечаност се наставила и за трпезом љубави, а дружење по целом селу је трајало и наредног дана, јер је викенд довео велики број гостију из разних делова земље и света.

Оливера Радић

Извор: Радио Слово љубве

Фото: Оливера Радић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: