„Косовска“ правда: Суђење трећи пут на почетку, сведоци не долазе, а Трајковић две године у затвору

Слађан Трајковић, бивши полицајац КПС из Бошњачке махале у Северној Митровици дочекаће у недељу Свету Петку, крсну славу своје породице, већ другу годину заредом у затвору.

Пре петнаестак дана суђење Трајковићу, кога сумњиче за наводни ратни злочин над цивилним становништвом 1999. године на „Косову“, врећно је пред Основним судом у Приштини на почетак, захтев одбране и породице да се Трајковићу омогући одбрана са слободе чека на одговор суда.

„Нема речи којима могу описати колико је деци, колико је породици, мени, тешко због свега овога. А тек Слађану… Ужасно је. Правде нема, само у Бога верујем и у њега се надам. Из посете у посету, из разговора у разговор видим да му је све теже, попричамо мало, онда он ћути, болестан је, огорчен, и само понавља да је затворен на правди Бога, да невин лежи већ две године“, прича за РТ Балкан Слађанова супруга Сузана Трајковић.

Од 15. децембра 2022. године када је Слађан ухапшен суђење је мало одмакло од почетка, у међувремену три пута су мењана судска већа и судија који води процес, последњих захтев одбране од 3. октобра, трећи у низу, да Трајковића пусте да се брани са слободе још чека одлуку суда.

„Око мене црна тмина и напољу већ је зима, хладну ћелију затвора мога испуњава само молитва за Бога. Само Господ и сви свеци одржавају нас у животу у свим овим месецим“, цитира Сузана стих који је у затвору ових дана написао Слађан.

У новом судском већу које је преузело процес сада су судије Нгадхњим Арни, Арбен Хоти и Куштрим Шити.

Сузана  прича да су она и деца на сваком рочишту њеном супругу у Приштини, и да за све ово време није на тим суђењима видела ни један конкретан доказ против супруга.

„Неки од сведока, њих троје, већ на четврто рочиште заредом не долазе. Мислим да неће ни да дођу, ко се и мало плаши бога, ко је свестан неће да греши душу. Нити сведоци долазе, нити имају доказе, нити га пуштају да се брани са слободе, положили смо кауцију, одговора нема. Приложили смо и доказе да живимо у Бошњакој махали преко пута суда, да сви радимо на ‘Косову’, сви смо везани за ‘Косово’, немамо намеру да идемо одавде, Слађан у животу не би отишао са ‘Косова’, све је то џаба, и даље га не пуштају макар да се брани са слободе, да се лечи на адекватан начин“, каже Сузана.

Прича да је на почетку суђења саслушано неколико сведока, да је један од њих испричао како је Слађан спасао њега и чланове његове породице, његове синове, али да је видео и неке шамаре.

„Сем тог шамара на гробљу у Вучитрну који су, наводно, неки сведоци видели на овим суђењима никаквих других конкретних доказа против Слађана није било. Био је неки заштићени сведок који је изјавио да су му убили оца али да то није урадио Слађан. Мој супруг понавља да је спреман на полиграф, на било каква испитивања, све могуће методе. На једном од рочишта устао је, позвао сведоке који су били у судници да подигну главу, да га погледају у очи, да му кажу за шта је крив, код чије куће је био, шта је урадио, нико од сведока то није урадио, стајали су пред њим погнутих глава. Све то гледали су и из судског већа“, прича Сузана и додаје да су неки сведоци причали како су на гробљу у Вучитрну видели неке полицајце, како малтретирају народ, али Слађана у том контексту нико не помиње, само да су га видели да је био на гробљу.

Узалуд Трајковићи, наставља Сузана, понављају питање како то да су се оптужбе против Слађана појавиле 25 година после рата, да се нико наводних злочина није сетио раније, а Слађан је био и полицајац, прошао све провере за ту службу.

„Кадија те тужи, кадија ти суди. Рекла сам судији, зар није сама чињеница да ми, чланови породице долазимо на свако суђење, да смо ту, на ‘Косову’, доказ да је Слађан невин. Зар би ми, да је Слађан, не дај боже крив, 23 године држали децу у Бошњачкој махали? Зна се да кад неког оптужиш за убиство да овде на ред долази крвна освета… Моји су из Липљана, свака два дана тамо смо ишли са децом, све кроз албанска села, зар би то радили да је Слађан нешто урадио“, узалуд пита Сузана.

Остало им је, додаје, да се надају у Бога, да ће неко чудо у међувремену да се деси.

„Он је сам свестан да га чека казна, незаслужена. Још увек немају изјаве свих сведока. Неке су испитивали по кућама са полицијом, од 30 сведока само се шесторо појавило на суду, ови неки не долазе. Један од главних сведока наводно сада није на ‘Косову’, они кажу – доћи ће… Тако пролазе дани а Слађан болестан лежи у затвору“, каже Сузана.

„Дани су нам дуги као године, невин лежиш и молиш се да ти Сунце сине. Правде нема – то одавно знамо јер смо Срби и Србији припадамо. У свим српским ћелијама иконице стоје, нека знају да се наше душе ничега не боје. А затворски чувари заиста се чуде када чују поздрав наш Христос међу нама, јесте и нека буде!“, преноси Слађанове стихове из затвора његова супруга Сузана.

РТ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: