Курти из Тузи

Пише: Емило Лабудовић

„Српски језик – НО ПАСАРАН, а ако се којим случајем деси и двојно држављанство, ја и мој народ ћемо жестоко одговорити“! Оваквог наратива, везаног за темељна национална, а изнад и прије свега грађанска и људска, права, дословце преписан из вокабулара, Аљбина Куртија и Вјосе Османи, наслушали смо се ево неко вријеме са разних, али донекле очекиваних, страна. Колико год то домобранско баљезгање, курчење и црногорчење, и гажење темељних принципа демократије, било нешто што је, по дифолту, како се то данас модерно каже, неотуђива политичка баштина остатака ДПС/СД/СДП конгломерата, јуче им је „братска“ помоћ стигла из Тузи, али преко Америке.

Маниром који би прије пристајао већинском господару народне воље него представнику националне групације на граници цензуса, осиони министар и лидер из Тузи, Ник Ђељошај подиже лествицу могуће уставне прекомпозиције реалног учешћа српског језика, који је и даље већински, на висину недостижну чак и оном Сотомајору из Кубе. А тек могућност двојног држављанства – ни у сну. Јер Ник зна све, и откуд опет дува вјетар и ко опет спрема похару црне Црне Горе. А кад већ све то зна, Ник истури своје и јуначке груди својих, и запријети „жестоким одговором“! Е, сад, шта под тим подразумијева, прототип Булетовог „хероја на магарцу, Грубана Малића“ и Курти из Тузи, остави за нагађање.

Одржавање складних међунационалних и међувјерских односа у мултинационалним друштвима, најтежи је и најкомпликованији процес сваке власти. Формула пропорционалног учешћа представника свих националних група, уз позитивну дискриминизацију оних мање бројних, одувијек је била услов опстанка на власти, грађанског мира и суживота у једном организованом и на демократији утемељеном друштву. И то, мање – више, важи за сва друштва и све земље, осим за Црну Гору и Србе у њој. Само у таквом стању ствари, у негативној и уставно зацементираној дискриминацији, могуће је да се у истој уставној позицији нађу језици које, на једној страни, говори више од 43 одсто и, на другој, онај којим говори 4 одсто њене популације. Демократски, нема шта.

То што се Курти из Тузи огласио у „Гласу Америке“ сасвим је очекивано јер је вашингтонска администрација главни спонзор великоалбанских аспирација које у истој врсти националистичке и шовинистичке тензије држе читав балкански простор у којем живе Албанци. Та заштита и потпора вјетар је у леђима како Куртију у Приштини, тако и његовом политичком двојнику из Тузи. Али, оно што Ник и „никови“ никако неће да схвате јесте чињеница да њихова политичка и демографска позиција ни у једном сегменту не могу поредити. И то би „брат“ Ник морао да има на уму прије него се разгаламио и припријетио „жестоким одговором“.

На крају, још једном подсјећам „брата“ Ника на чињеницу да је грађење складних међунационалних односа слично ходању по јајима. А, јеби га, „брате“ Ник, кад се то сметне с ума, очас и олако се од свега направи – кајгана. И зато, полако са тај „жестоки одговор“, што би рекао Срећко Шојић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: