Афера Можура на суду у Шпанији: ,,Fersa“ штити Ђукановића

Карлас Кол Палау – директор шпанске консултантске фирме CESF Partners S.L.U. и један од првобитних посредника некадашњег шпанског концерна Fersa Energias Renovables (сада Audax Renovables) за пројекат Вјетроелектране Можура у Црној Гори је покренуо тужбени захтјев пред Основним судом у Барселони 5. јуна 2023. Након разматрања списа, суд у Барселони је 15. марта ове године одобрио покретање процеса. Почетак грађанског суђења је заказан за 15. јануар 2025.

Након дужег затишја и маратонског извиђаја Специјалног државног тужилаштва (СДТ) који траје још од новембра 2017.године, Афера Можура је опет актуелна. Али, тамо одакле је све кренуло – у Барселони, Шпанија. Карлас Кол Палау – директор шпанске консултантске фирме CESF Partners S.L.U. и један од првобитних посредника некадашњег шпанског концерна Fersa Energias Renovables (сада Audax Renovables) за пројекат Вјетроелектране Можура у Црној Гори је покренуо тужбени захтјев пред Основним судом у Барселони 5. јуна 2023.године. Кол Палау тражи надокнаду штете и губитака у висини од 75 милиона евра од Audax Renovables (котираног на шпанској берзи) због коруптивних махинација са пројектом изградње ВЕ Можура. Након што је Кол Палау преко адвоката изнио оптужбе и пратећу документацију (у коју је наш лист имао увид), Audax је 30. октобра прошле године послао одговор на оптужбе негирајући их. Након разматрања списа, суд у Барселони је 15. марта ове године одлучио да постоји основ сумње за изнесене оптужбе и одобрио покретање процеса. Почетак грађанског суђења је заказан за 15. јануар 2025.

Осим Кол Палауа, и његов бивши црногорски партнер Владимир Вања Поповић је 28. августа ове године поднио кривичну пријаву против Audax-а шпанској Националној комисији за тржиште (Comision Nacional del Mercado de Valores -CNMV), која врши регулацију финансијског тржишта и компанија на берзи, и специјалном тужиоцу за корупцију и организовани криминал. Поповић је оптужио Audax за превару Audax-ових (Fersinih) акционара, злоупотребу положаја, организовање криминалне групе, подмићивање државних функционера (у Црној Гори), утају пореза и међународну корупцију.

Кол Палау и Поповић су очигледно потражили правду у Шпанији након јалове правне битке у Црној Гори покренуте још 2012. Они су пред Основним судом у Подгорици тражили да им Audax надокнади обећане хонораре од по 800 хиљада евра уз припадајуће камате сходно уговору и обимној преписци између тадашњих представника Ferse и њих. Износ се односи на дугогодишње посредовање код црногорских власти у име Ferse.

Међутим суд је правоснажном одлуком од 2. фебруара 2023. године одбио њихов захтјев као неоснован и поред великог броја докумената који су оштећени предали суду, укључујући и шему исплате са свим цифрама и именима. Поповић је пред Врховним судом касније поднио затхјев за ревизију упитне пресуде судије Катарине Пековић – која је након тога постала заступник ЦГ пред Судом за људска права у Стразбуру.

Кол Палау ће на суду у Шпанији сада моћи да представи и списе подгоричког Основног суда и испоставиће се, лажно свједочење на суду директорке Audax-а Ане Исабеле Лопез. У образложењу пресуде, потврђене и на Вишем суду, судија Катарина Пековић се 54 пута позива на уговор између Ferse и непостојеће BWP Europe Consulting (BWP EC) са којом је, по ријечима директорке Лопез, Fersa имала уговор – иако га није презентирала суду. Са Владимиром Поповићем и Кол Палауом наводно нису имали ништа и не знају о њима ништа иако су се годинама дописивали преко овлашћених представника компаније.

Међутим, из дописа шпанских власти, који је Основном суду у Подгорици током трајања суђења стигао преко међународне правне помоћи и Министарства правде Црне Горе, судија Пековић је обавијештена да BWP Europe Consulting никада није регистрован као привредно лице у Краљевини Шпанији, нити је као такво икада постојало. Овај допис шпанских власти је судија Пековић једноставно игнорисала и пресудила у корист кривоклетника.

Владимир Поповић истиче да је сав проблем и епилог настао зато што он и Кол Палау нису хтјели зажмурити и учествовати у корупцији.

Све је почело 2006.године када је Хозе Мариа Рохер, предсједник управног одбора Ferse, доставио Писмо намјере за истраживање вјетрова и градњу вјетроелектрана Влади ЦГ. Шему исплате посредницима (са именима и цифрама) је директорица Fersa Montenegro Милена Поповић послала email-ом 15. децембра 2007. год. уз уговор од 9. новембра 2007. На шеми су се нашле и двије особе које, правно гледано, нису смјеле бити на њој. Рохер је требао примити 2 милиона, што је био видни конфликт интереса. Друга особа је био дугогодишњи црногорски синдикални званичник и отац Милене- Данило Поповић (који није имао никакве везе са пројектом и коме је сљедовало 4 милиона). Данило Поповић је накнадно јавно негирао да има икакве везе са шемом исплата.

У Шпанији је Fersa је окачила лажну објаву својим акционарима да ће градити 100МW (умјесто стварних 46МW) у Црној Гори док су провизије обрачунате у вриједности од 100 хиљада евра по 1 МW како је и специфицирано у уговору од 9. новембра. Директорка Милена Поповић је требала добити 800 хиљада евра по истој шеми.

Владимир Поповиц и Карлас Кол су тада изразили сумњу да се ради о корупцији и подмићивању државних(ог) функционера мимо шпанске „уградње“ од 2 милиона. Владимир Поповић је у писму од 21. марта 2008. поручио да се повлачи из таквог (коруптивног) посла, а касније и Кол Палау, што доводи до престанка исплате за посредничке услуге од стране Ферсе.

Fersa је ипак јуна 2010. потписала са Владом Црне Горе уговор о концесији за вјетроелектрану. Држава је обећала субвенционирати пројекат са 115.3 милиона у току 12 година и којим ће ЕПЦГ морати куповати струју од ВЕ Можура тада по цијени 3 пута већој од тржишне. У посао је ушао и пријатељ државног вође Мила Ђукановића – Томислав Челебић који добија 1% акција у тада регистрованој фирми Mozura Wind Park (MWP) DOO.

Изградња ВЕ Можура није почела због дотадашњих таласања. Fersa је касније обавијестила Владу да продаје Мозура Wинд Парк (МWП). По сазнању да се разговара о продаји Владимир Поповић у марту 2015. је послао писмо Делегацији ЕУ у ЦГ у коме Алберту Камарати пријављује сумњу у нелегалност овог посла (могуће прање новца, организовани криминал и корупција) и моли ЕУ да се укључи у причу.

Fersa је фебруара 2015. потписала уговор о продаји МWП сејшелској offshore фирми Cifidex основаној свега годину и по раније са оснивачким капиталом од 1 америчког долара и без икаког искуства у предметној дјелатности. Уговор је претрпио 5 измјена и финализиран је децембра 2015. када Cifidex постоје власник МWП и концесије. У тужби Кол Палау наводи да је Fersa незаконито продала акције и уступила концесију вриједну 115.3 милиона евра.

У одговору који је Audax (бивша Fersa) доставио 30.октобра прошле године и до којег је овај лист дошао након писања шпанских медија, тврди се да је „истина је да је Влада ЦГ одобрила пријенос уговора о закупу земљишта (на брду Можура) у корист Enemalta P.C.L. (Документ бр. 23)“. Међутим, Audax тврди да за „уступање уговора о концесији, чији је предмет потпуно другачији (од закупа земљишта)… није затражено одобрење“ јер су сматрали да то није потребно. Навели су и да не постоји никакав документ којим се проглашава продаја акција Cifidexu и уступање концесије ништавном. Изјава Audax-а да му није била потребна дозвола Владе ЦГ за пријенос концесије наводи на сумњу да се ради о заштити декларативно незнавеног Ђукановића и његових министара.

Наиме, црногорски Закон о концесијама (члан 52) је јасан. Наводи се да уговор о концесији се може пренијети на другог концесионара уз претходну сагласност концедента (у овом случају Владе ЦГ) ако нови концесионар испуњава најмање исте услове као и ранији концесионар – што није био случај са Cifidex-ом са капиталом од 1 долара. О уговору са Цифидеx-ом ни Влада ни Ђукановић нису обавијестили јавност већ су сво вријеме пласирали причу да се преговара са државном фирмом Енемалта о продаји МWП и пријеносу концесије. Fersa је у новембру 2015. финализирала својих 99% акција МWП за 2.9 милиона док је Ђукановићев пријатељ Челебић за својих 1% добио 650 хиљада (преко 22 пута више од цијене акције која је плаћена Шпаницима).

Касније ће надлежна министарка економије Драгица Секулић изјавити да је за Cifidex сазнала из штампе. Премијер Ђукановић је рекао да није „ни нашао за сходно да реагује, јер иза тога стоји само деструкција која се медијски систематски спинује”. Додао је да је све у том поступку урађено „беспријекорно законито“.

Двије седмице након што је Цифидеx купио МWП за укупно 3.55 милиона исте акције је продао Енемалти за 10.3 милиона – готово три пута више него је платио Цифидеx. Новац за куповину акција МWП је, према тврдњама агенције Ројтерс, обезбиједио Јорген Фенек, оптужен за организацију убиства малтешке новинарке Галиције 2017., преко своје компаније 17 Блацк Лимитед из Дубаија.

Новац је пребачен Cifidexu од око три милиона евра у новембру 2015. прије куповине акција. Након што је Enemalta платила 10.3м Cifidex-у, Цифидеx је у неколико исплата послао натраг у Дубаи посуђених 3 милиома еура и још 4.6 милиона евра од „акцијског профита“. То одговара цифри од 100 хиљада по инсталираном МW (укупно 46МW) које је раније, може се претпоставити, Ферса требала платити врху државе преко Данила Поповића и његове ћерке Милене. Док СДТ ћути, остаје да се види шта ће процес у Шпанији донијети.

(Монитор)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: