БРИКС Србији не намеће услове и поштује територијални интегритет

Пише: Игор Дамјановић

Шеснаести самит БРИКС-а у Казању завршен је у четвртак . Први пут у овом формату учествовале су 5 земаља које су чланице од 1. јануара ове године. Истовремено, никад више гостију и кандидата заинтересованих за чланство. Антиглобалисти овај самит сматрају историјскoм прекретницом, док коментатори на Западу не скривају своју забринутост.

Присуство палестинског председника Махмуда Абаса, његов говор на пленарној седници и најава да би његова земља, која је де факто није суверена држава и де јуре није међународно призната, могла да постане чланица асоцијације симболична је поруку Израелу и његовим покровитељима на Западу. Једна од особености БРИКС-а је да у своје чланство прима и земље које имају комплексне билатералне односе. О томе како је платформа БРИКС помогла да спласну тензије између Индије и Кине говорио је у мом прошлом тексту др Рамешвар Синг. Сада се активно разматра и придруживање још већег индијског противника Пакистана, са којим су већ деценијама на граници рата. Уласком Пакистана БРИКС би добио четврту нуклеарну силу и то том параметру претекао своје глобалне ривале из Г7.

Дакле, БРИКС показује отворене аспирације ка експанзији и пријему нових чланица. На самиту у Казању донета је одлука да 13 држава, укључујући и НАТО чланицу Турску, добију статус званичних партнера. Протагонисти теорија завере одмах су потрчали да терористички напад на управну зграду стратешке војне фабрике у Анкари протумаче као «опомену» Ердогану за учешће на самиту у Казању. Процедура за пријем и перспективе нових чланица БРИКС-а широј јавности су и даље магловите, посебно нама на Балкану. За појашњење обратили смо се непосредним учесницима самита, потпредседнику Владе Републике Србије Александру Вулину, министарки привреде Адријани Месаровић и председнику Републике Српске Милораду Додику, са којим смо разговарали непосредно уочи његовог састанка са Владимиром Путином.
Додик из Казања носи «имересивне утиске» и истиче да је самит: «Историјски скуп, који је протекао без оптерећења, за разлику од скупова који се организују на Западу, када сви очекују шта ће монополиста да каже.» Председник Српске сматра да је: «Самит на коме је званично присусуствовало толико држава и међународних организација показао да Русија и предсједник Владимир Владимирович Путин нису изоловани онако како би Запад то желио.»
«БРИКС је занимљива платформа јер се он не заснива на заједничким границама, већ на заједничким вредностима. То је за сада само економска платформа, мада ја временом очекујем да ће он прерасти у политичку и безбедносну. То што се БРИКС концентрише за сада примарно на економију за Србију ствара огроман простор.» – истиче потпредседник Вулин. Министарка Месаровић сарадњу са Русијом сматра важном, посебно «инвестиције Гаспромњефта у НИС и преко њега даље у Петрохемију и друге зависне компаније.» Она додаје да је: «Упркос сложеним политичким оклоностима спољнотрговинска размена Србије и Русије у прошлој години износила 2,7 милијарди евра. Та динамика је задржна и ове године, за првих 8 месеци достигла 1,5 милијарди».

Адријана Месаровић сматра да постоји пуно простора за проширивање сарадње Русијом и смањења дефицита у робној размени, преко извоза прехрамбених производа, лекова и дрвета истичући да је «наша привреда сада потпуно конкурентна када је у питању ценовна политика и квалитет». Поред Русије она се осврнула и на стратешко партнерство Србије и НР Кине: «Председник Си Ђинпинг истакао је да очекује пуно од БРИКС-а. Са Кином постоји простор за ширење сарадње кроз заједничко учешће на трећим тржиштима. Рецимо Споразум о слободној трговни са НР Кином, који је склопљен уз изузетно залагање председника Вучића, пружа нам шансу да полуготове производе увозимо из Кине и финалном обрадом уз 51% учешћа наших предузећа, они даље буду пласирани на она тржишта где наша земља има слободан приступ».
Поред економског, наши саговорници сматрају да за Србију и Балкан поред веома важан и политички аспект сарадње са БРИКС-ом. «Србија је овде заузела место које јој припада и према Србију су се овде сви односили са великим поштовањем. Из БРИКС-а се не траже за нас неприхватљиве политичке одлуке да признамо Косово, или да се одрекнемо Републике Српске, а нуди нам се слободан приступ највећем тржишту на свету.» – сматра Алекандар Вулин.
«Политички је веома важно да чланице БРИКС-а не само пријатељски настројене према нама, већ и да поштују међународно право, не признају независност Косова и поштују Дејтонски споразум онако како је он изворно написан. Овдје ми је и предсједник Ердоган рекао да ми у БиХ треба да се договоримо сами, а не да нам неко споља диктира услове.» – истиче Милорад Додик и додаје: «Ми у Републици Српској немамо проблем са БиХ, али је проблем што се Дејтонски споразум не поштује већ констатно крши».
«Русија и Кине су гласале против, а Бразил и Индија биле су уздржане када се гласало за резолуцију у Генералној скупштини УН којом су наш народ желели да означе као геноцидан» – подсећа министарка Месаровић и додаје је да је: «Политички веома важно да све државе оснивачи БРИКС-а подржавају наш територијални интегритет на КиМ».
Много се код нас говорило, чак и сензационалистички најављивало да би БРИКС могао да избаци долар из међународне трговине, па чак и да постане алтернатива Организацији Уједињених нација. «Американци деценијама крше међународно право. БРИКС је организација која је настала као одговор на претјерани протекционизам САД, које бомбардују и окупирају земље заобилазећи механизме међународног права. Зато мислим да је важно што је у декларацију са овог самита наведено потреба реформе Организације УН, чији предсједни Антонио Гутјереш овдје присуствује.» – сматра председник Додик.
Ипак, Додик не сматра да је потпуна дедоларизација међународне могућа, па чак и да то није циљ свих чланица БРИКС: «Американци такође злоупотребљавају систем плаћања СВИФТ, са њега како им се прохтје искључују читаве државе, компаније и финасијске организације које их не слушају. БРИКС покушава да уведе паралелни систем плаћања, али то не иде лако, јер нису баш сви за заинтересовани да избацивање долара из размјене. Ја вјерујем да се то може десити дјелимично и да се може формирати механизам који ће отклонити негативне америчких санкција.»
Много смо и код нас и у свету говори о могућности снажног наглог ширења БРИКС-а и повећању ингеренција организације у будућности. Потпредседник Вулин сматра да је: «БРИКС на овом самиту показао да више није само дебатни клуб, већ да постаје организација са конткретним механизмима, новом улогом њихове развојне банке и врло изоштреним политичким ставовима, политичким јединством и јединственим погледом на најважнија питања која брину планету.» Унапређење међународних финансија министрка Месаровић види као најважнији циљ БРИКС-а у наредном периоду: «Имају велике планове почевши од увођења заједничке валуте, до интезивирања улоге њихове развојне банке која би требала да помогне презадуженим земљама, али и оним земљама којима треба финансирање квалитетних развојних пројеката».
Милорад Додик осврнуо се на ограничења у погледу реализације амбициозних планова о будућности БРИКС-а: «Проширење ће зависити од двије стрвари. Прво од жеље и договора лидера највећих земаља оснивача. Добро је за читав свијет да се оне понашају неоколонијалнистички, као англосаксонци, или Французи у Африци. Друго је интерес будућих потенцијалних земаља чланица, јер приступање, али и излазак из БРИКС-а је слободна воља.» Александар Вулин такође је резервисан поводом проширења асоцијације: «Не очекујем велику ескпанзију БРИКС-а, већ пре свега његову консолидацију, да ће добити чврсте институције и да ће поред економског постати снажан политички савез у коме ће могуће бити учествовати у неколико модела, као пуноправна чланица, кандидат за чланство, или земља-партнер.»
У нашој јавности се све чешће сензационалистички најављује да БРИКС у будућности може постати алтернатива интеграцији Србије у ЕУ. Наши саговорници ипак ова два процеса не виде као антагонистичке. Александар Вулин сматра да је:«БРИКС прва реална алтернатива ЕУ. Да ли је приступање БРИКС-у у колизији са нашим путем у ЕУ то је питање за Брисел, јер из БРИКС-а нас нико није условљава да ми прекинемо европске интеграције, или уведемо санкције ЕУ. Сматрам да све могућности које БРИКС нуди Србији треба истражити и у њима потражити наш интерес, јер понављам за то се од нас из БРИКС-а не траже неприхватљиви политички уступци».
Сличног мишљења је и Додик: «Приступање БРИКС-у и ЕУ формално нису супростављени процеси. За БРИКС није проблем да његова чланица, или земља-партнер буде у ЕУ. То можда може да буде сметња ЕУ због обавезе о хармонизацији спољне политике». Вулин ипак процењује да ће «популарност БРИКС-а наставити да расте и да ће могуће претећи и популарност ЕУ». Он није искључио могућност да се «у Србији у датом тренутнку распише референдум на коме ће се грађани изјаснити да ли желе у БРИКС, или ЕУ».

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: