Митрополит Амфилохије

Широм наших епархија
Зајечаше света звона
На исповјест код господа
Пође егзарх Пећког трона

Тај је витез поникао
На сред мале Црне Горе
И са њим ће довијека
Црногорци да се зоре

Митрополит црногорски
Владика над владикама
Чувар трона свештенога
Божи слуга над слугама

У освиту од Божића
Кад почиње ново љето
Код Ћира је Радовића
Рођено дијете пето

Дадоше му Ристо име
Тридес` осмог љета бјеше
Крај Морачког манастира
Када пушке загрмјеше

Посл`е Другог свјетског рата
Морачу је напуштио
И кренуо кроза свијет
Да би школе изучио

Црногорска нуди влада
Шта би мого студирати
А он јасно одговори
Ристо Ћиров поп ће бити

Богословски факултет је
У Београд завршио
И одлуку сам донесе
Да би се замонашио

Преко Рима и Париза
Преко Берна и Атине
Преко дивне Свете Горе
Гдје опија звук тишине

Кад заврши многе школе
Од Русије до Запада
И монашко доби име
Амфилохије је сада

И тада се обукао
Са Христовим одорама
Да постане Божји пастир
И помогне свијем нама

Широм наше васељене
Светих мјеста мало има
Ђе се није он молио
За свој народ над моштима

Пастир стада Христовога
И косовске мисли свете
Зашто се је поч`о борит
Кад је био ко дијете

Још читави свој је живот
Борио се својим бићем
Да сачува свету земљу
Овјенчану Обилићем

Прије равно тридес` љета
На престо је Петров сио
И од тада па до данас
Црну Гору задивио

На пољани Обилића
Престо Петра Цетињскога
Славне куће Петровића
Испод Крша Орловога

Када дође на Цетиње
Епархија запуштена
Порушене богомоље
Многим нема ни помена

Преко шесто храмова је
Обновио и сазида
И успио да учини
То што није нико нигда

А када је завршио
Храм Христовог васкрсења
И када је Божјом вољом
Дошло и до освећења

Православне патријархе
Све је тада окупио
Тако нешто још до сада
Није нико учинио

Подиг`о је нашу цркву
Из пепела и из блата
И вратио народ вјери
На велика људска врата

Са народом кроз пустињу
Носио је крст господа
Да просвети Црну Гору
Крстом што му господ дода

Знам небеско царство данас
Твом доласку радује се
А род српски цио плаче
Твој глас зашто не чује се

Пут који си зацртао
Слиједити знамо треба
Знамо да ћеш да нас пазиш
Драги ђедо и са неба

Великани ђе ти сједаш
То је сабор бесмртније
Поред оца Светог Саве
Сједи Свети Василије

Сједи Лазар са Косова
Са Цетиња Петар Свети
Најмлађи је Раде Томов
И он ће те први срести

Међу њима Павле сједи
Наш патријарх неумрли
Кад те види похитаће
Да те срете и загрли

Онда ће те упитати
За светиње са Космета
Ђе столово ко епископ
Равно тридес и три љета

Јустина ћеш миљеника
Тражит да се видиш с њиме
По чијему благослову
Ти монашко носиш име

И Липовац митрополит
Доће да се теби жали
Који су га безбожници
Посл`е рата стријељали

Бан Митрофан тамо сједи
Сједи Дожић твој комшија
Митрополит сједи Сава
Крај синовца Василија

Из туђине и из патње
Ђе провео много љета
И Николај Свети сада
На сабору с вама шета

Раде Томов питаће те
За његову задужбину
Ко му цркву са Ловћена
И аманет његов скину

Рећи ћеш му аманет си
Оставио своме стаду
И да ћемо ми испунит
Задњу вољу нашем Раду

Духовника ка ти што си
Тешко да се више роди
Твоја дјела мријет неће
Док Морача бистра ходи

Бистрог ума оштрог пера
А ријечи мелем рани
Често пута пророчански
Какви ће нам доћи дани

Од оних си великана
Што ће живјет вјековима
А плејада неумрлих
Твоје име сада има

Сви једино данас зборе
Куда српског рода има
Ускоро ћеш ти сигурно
Придружит се свим светима

Испунисмо твоју жељу
Земљу смо ти са Косова
Јасеновца и Мораче
Поставили крај покрова

Да короне страшне не би
Још кол`ко би масе било
Тога дана у храм свети
Што би ти се поклонило

Нека твоја рајска душа
На небеса нађе мира
Тијело ће да одмара
Сред Христовог манастира

Благо гори ђе си рођен
Благо земљи што те има
Благо данас Божјем царству
Које твоју душу прима.

Батрић-Бајо Кандић

С Благословом епископа будимљанско-
никшићког и администратора
Митрополије црногорско-приморске

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: