Влада Србије усвојила сет финансијских и пореских закона

Влада Србије усвојила је сет закона из области финансија, међу којима су Предлог закона о Завршном рачуну буџета Републике Србије за 2023. годину, Предлог закона о електронским отпремницама, као и сет пореских закона који се тичу више врста пореза – на додату вредност, на добит правних лица, на доходак грађана, на имовину и друго.

Предлог закон о електронским отпремницама приступило се на основу великог броја захтева привредних субјеката и за привреду доноси бројне користи: скраћује се време потребно за администрирање исправа, убрзава се логистика и олакшавају процеси у вези са превозом терета, саопштила је влада.

Овим предлогом закона предвиђа се увођење централизованог система који омогућава потврђивања веродостојности послатих докумената, уз висок степен сигурности од нестанка или злоупотребе података и процесе који се могу одвијати у реалном времену, што доприноси ефикасности инспекцијских наџора, што ће имати позитиван утицај и на фискалну контролу.

Након јавне расправе, обвезници ће имати око годину дана да се прилагоде, а обавезе из закона прво ће се примењивати на јавни сектор и учеснике у отпремању акцизних добара и то почев од 1. јануара 2026. године.

У структури укупно остварених прихода и примања највише заузима порез на додату вредност и то 43 одсто, акцизе учествују са 19 одсто, а непорески приходи и примања од продаје нефинансијске имовине са 13 одсто.

Предлогом закона о изменама и допуни Закона о алтернативним инвестиционим фондовима смањује се најнижи износ обавезне уплате појединог инвеститора у ову врсту фондова, повећава износ основног капитала изнад којег фонд мора имати дводомно управљање, како би се смањили трошкови друштава за управљање и прописује организовање централизованог Регистра заложног права на инвестиционим јединицама.

Тиме ће овај финансијски инструмент постати интересантнији за инвеститоре, јер ће им, осим трговања инвестиционим јединицама, пружити и могућност обезбеђења кредита или другог новчаног потраживања.

Ове измене закона донете су са циљем унапређења тржишта капитала, прилагођавања условима на домаћем тржишту и омогућавања већем броју заинтересованих инвеститора да улажу у ову врсту фондова, а на иницијативу учесника из праксе.

Предлогом закона о изменама и допунама Закона о отвореним инвестиционим фондовима са јавном понудом се, као и код Алтернативних инвестиционих фондова, прописује организовање централизованог Регистра заложног права на инвестиционим јединицама, који пружа веће могућности инвеститорима.

Најзначајнија решења садржана у предлозима закона из надлежности Сектора за фискални систем су следећа: Предложеним изменама и допунама Закона о порезима на имовину уређује се континуитет надлежности Пореске управе за утврђивање, контролу и наплату пореза на наслеђе и поклон и пореза на пренос апсолутних права и након 1. јануара 2025. године. Прецизиране су поједине одредбе којима су уређени пореска основица, пореска ослобођења и порески кредит.

Измене и допуне Закона о порезу на добит правних лица прецизирају одредбе којима је уређено подношење пореске пријаве и испуњење пореских обавеза у вези са поступком ликвидације и стечаја, као и обавеза подношења пореске пријаве за правна лица која престају да постоје услед статусних промена.

Додатно се прецизирају обавезе извештавања за пореске сврхе у вези са извршеним статусним променама.

Када је реч о предложеним изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана и Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, са циљем даљег фискалног растерећења зарада, предлаже се повећање неопорезивог износа зараде са 25.000 динара на 28.423 динара месечно.

Такође, предлаже се повећање неопорезивог износа дневнице за службено путовање у иностранство са 50 на 90 евра, уређење плаћања пореза и доприноса по основу прихода које поморци остварују обављањем послова на бродовима и другим пловилима који вију заставу стране државе, као и продужење периода примене појединих пореских олакшица.

Предложеним изменама и допунама Закона о републичким административним таксама измењен је Одељак Б Тарифе, којим су прописане конзуларне таксе ради уједначавања висине конзуларних такси независно од стране валуте у којој се обавља плаћање.

Наставља се усаглашавање са одредбама Закона о буџетском систему са циљем прописивања такси корисника средстава буџета једним законом.
Такође, усаглашавају се таксене обавезе са списима и радњама органа за чији се рад републичка административна такса плаћа, на основу прописа донетих након последњих измена и допуна Закона о републичким административним таксама.

У појединим случајевима повећава се висина такси које су проузроковане порастом материјалних трошкова органа. Прописано је плаћање умањене таксе за увоз/извоз робе мале вредности и у комерцијалне сврхе.

Предлогом закона о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност предлаже се увођење прелиминарне пореске пријаве пореза на додату вредност почев за порески период јануар, односно јануар – март 2026. године, као прилога пореској пријави.

Прелиминарна пореска пријава пореза на додату вредност представља скуп података који се односе на промет добара, промет услуга, увоз добара и друге трансакције и активности које утичу на износ пореске обавезе обвезника ПДВ.

Прецизирани су услови за остваривање права на одбитак претходног пореза, а у вези са издатим рачунима, посебно је уређено да формални недостаци рачуна који се односе на идентификацију примаоца рачуна, са изузетком податка о ПИБ-у, немају утицај на остваривање права на одбитак претходног пореза.

(Спутњик)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: