Прочитајте које је одлуке донијела Влада на данашњој сједници

Влада је, на данашњој 55. сједници којом је предсједавао премијер Милојко Спајић, усвојила Информацију у вези са захтјевом „Скијалишта Црне Горе„ ДОО Мојковац за обезбјеђење финансијских средстава неопходних за редовно пословање Друштва.

“У Информацији се наводи да се ово Друштво, усљед недостатка снијежних падавина током сезоне 2023/2024 године, суочило са финансијским проблемима у пословању. У захтјеву се наводи да Друштво нема новчаних средстава за функционисање, те апелују да се пронађе начин да му се обезбиједе неопходна средства за исплату дуговања, припрему зимске туристичке сезоне 2024/2025, као и за исплату зарада до краја текуће године. Влада је Друштву претходно већ одобрила помоћ (де минимис) у износу од 200.000 еура у априлу 2024. године, од које су, као и од остварених прихода, исплаћене нето зараде до априла мјесеца текуће године”, саопштено је из Владе.

У том контексту, Влада је одобрила да се у виду неповратне финансијске помоћи, а у оквиру помоћи мале вриједности (де минимис), обезбиједе средства у износу од 100.000 еура, како би се Друштву омогућило да изврши исплату редовних зарада до краја текуће године, будући да је у овом моменту дозвољени лимит за ову врсту помоћи 300.000 еура.
“Усвојен је Извјештај о реализацији Државног плана управљања отпадом у 2023. години. Акционим планом су дефинисани циљеви и задаци утврђени у складу са Законом, обавезама Црне Горе као кандидата за чланство у ЕУ и тренутним стањем у погледу остварених резултата у области управљања отпадом, а који се односе на:
− унапређење постојећег законодавно-правног система на државном и локалном нивоу;
− успостављање планског оквира на локалном нивоу;
− унапређење система управљања отпадом, увођење одвојеног сакупљања отпада;
− обезбјеђивање техничке подршке у погледу консултација и израде неопходних студија и техничке документације;
− обезбјеђивање техничке подршке у изградњи потребне инфрастуктуре”, казали су из Владе.

У Државном плану дати су специфични циљеви који се односе на комунални отпад, посебне токове и опасни отпад. Стим у вези, задужено је Министарство екологије, одрживог развоја и развоја сјевера, да, у сарадњи са Агенцијом за заштиту животне средине и Заводом за статистику, успостави информациони систем и јединствену базу података у области управљања отпадом. Такође, Министарство је задужено да у сарадњи са Управом за капиталне пројекте и Националном јединицом за имплементацију пројеката „Процон“ д.о.о. пружи подршку јединицама локалне самоуправе за реализацију инфраструктурних пројеката у области управљања отпадом, посебно у сјеверном региону.

“Влада је усвојила Информацију о резултатима преговора за кредитни аранжман између Црне Горе и Међународне банке за обнову и развој (ИБРД) за Пројекат декарбонизације енергетског сектора Црне Горе. У Информацији се наводи да је у преговорима утврђен износ задужења од 31 милион еура, на период отплате од 10 година, укључујући грејс период од двије године. Циљ Пројекта декарбонизације енергетског сектора је унапређење енергетске ефикасности јавних објеката (објекти Универзитета Црне Горе и други јавни објекти) и повећање оперативне ефикасности електродистрибутивне мреже у Црној Гори”, казали су из Владе.

Реализација Пројекта је од изузетног значаја, како за обезбјеђење континуитета спровођења активности у области енергетике и животне средине, тако и за снажнију подршку реформи енергетског сектора и процесу декарбонизације, а све у циљу имплементације преузетих међународних обавеза и остваривања циљева до 2030. године у дијелу: смањења емисија ЦО2, већег коришћења обновљивих извора енергије и унапређења енергетске ефикасности. Укупна вриједност пројекта процијењена је на износ од 33,8 милиона еура. Финансирање ће бити обезбијеђено из два извора: 31 милион еура из кредитних средстава од стране ИБРД-а, а 2,8 милиона еура као учешће државе.

“Усвојена је Информација о успостављању Јединствене контакт тачке (ЈКТ). Постепено се прилагођавајући будућем чланству и функционисању на унутрашњем тржишту ЕУ (укључујући и Норвешку, Исланд и Лихтенштајн кроз Европски економски простор – ЕЕП), Црна Гора има обавезу да испуни све услове за пуну примјену Директиве 2006/123/ЕЗ Европског Парламента и Савјета од 12. децембра 2006. године о услугама на унутрашњем тржишту до дана приступања Европској унији. Директивом о услугама се ствара обавеза олакшавања административних поступака, обезбјеђује већа транспарентност кроз оснивање Јединствене контакт тачке за услуге (ЈКТ за услуге) и дефинише листа захтјева који се не смију примјењивати приликом оснивања предузећа, као ни приликом прекограничног пружања услуга”, пише у саопштењу Владе.

У Информацији се истиче да је, посредством пројекта „Повећање капацитета институција за хармонизацију и имплементацију правне тековине ЕУ у подручју конкурентности и иновација“ (ИПА/2022/433-729), у Црној Гори успостављена јединствена контакт тачка и ЈКТ портал је у потпуности оперативан од 25. јуна 2024. (www.псц.гов.ме). Црногорски ЈКТ је електронски, информациони и комуникациони сервис, посредством којега се пружају и размјењују информације о поступцима, условима и захтјевима за приступ и пружање услуга заинтересованим лицима.

Како се наводи, портал садржи корисне информације о условима за регистрацију бизниса и пословање, обављање услужних дјелатности и професија, пословање странаца, као и пословање у другим државама Европске уније (ЕУГО мрежа). Циљ ЈКТ-а је олакшати покретање пословања и приступ тржишту услуга у Црној Гори, чиме се доприноси стварању транспарентнијег и конкурентнијег пословног окружења. Црногорска ЈКТ за услуге служи црногорским правним и физичким лицима, а након приступања Црне Горе Европској унији и правним и физичким лицима која имају сједиште или пребивалиште на територији држава ЕЕП.

Такође, Влада је донијела Одлуку о образовању Координационог тијела за усклађивање и праћење инспекцијских надзора. Предсједник Координационог тијела је потпредсједник Владе за инфраструктуру и регионални развој.

“Одлуком је прописано да ће ово стално радно тијело Владе вршити послове који се односе на координацију радом свих инспекцијских органа и правних лица која врше јавна овлашћења, усклађивање и координацију инспекцијског надзора више инспекција код одређеног субјекта надзора, односно инспекцијски надзор у одређеним областима на предлог инспекцијског органа, односно правних лица која врше јавна овлашћења”, наводе из Владе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: