Војо и Милорад

Пише: Мишо Вујовић

Прође Свети Лука јеванђелиста и апостол, не честитах пријатељима и својој ујчевини Булатовићима славу.

Од ране зоре – лоше вести. Два драга човека заувек су напустила ову ускомешану планету. У преподневним сатима стиже вест да је отишао Пејат. Мој рођак и пријатељ Милорад Пејатовић, никшићки земунац или земунски никшићанин. Тих непретенциозан човек. Одлично је играо фудбал , деценијама на ловади на Ушћу недељом у десет по киши снегу, блату, сунцу.

Пејат или Војвода како смо га звали још у време када се такав надимак или титула изговарала шапатом, тих и ненаметљив увек је био праведан и непоколебљив човек – правник са ставом “ни по бабу ни по стричевима већ по правди Бога Истинога”, лојалан чињеницама сведочећи животом изворна начела правде и праведности. Пејатовићи су се као огранак Вујовића из Марковине крајем деветнаестог века из Марковине преселили у Рубеже код Никшића али су до данас одржали живу везу са својим рођацима. Милорадов отац

Обрад био је један од највиђенијих људи Никшићког среза и пре Другог светског рата и после њега.

Непун сат након вести о Милорадовој смрти потресло нас је још једно тужно сазнање.

После дуге борбе са армијом болести преминуо је и Војо мој стриц Војин Вујовић, велики шмекер, елегантни џентламен са манирима Харисона Форда, увек учтив и срдачан, у младости таленат за сликарство и вајарство у коме се нажалост није остварио и поред завршетка чувене Уметничке школе у Херцег Новом у којој су прве тајне ликовне уметности учили великани попут Уроша Тошковића, Воја Станића и Дада Ђурића и студирања на Акаденији ликовних уметности. Као шесдесет осмаш живео је и размишљао разборито својом главом солистички индивидуално и отресито и држећи се постулата својих одважних предака из јуначке Марковине.
До краја живота са љубављу је носио слике завичаја, тешког детињства као рањени орао који никада није осетио очинску подршку и загрљај.

Војо Вујовић се од масе одвајао рафинираном финоћом,џентламенском елеганцијом, отменим господством.

Војо је био и остаће еклатантан пример оне народне мудрости : За доктора се учи а господин се рађа. Војо је управо био доктор господства.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: