Како је Џефри Најс спао на изнајмљивање свог нечасног имена

Сарајево је крајем октобра 2024. било домаћин Свјетског ујгурског конгреса. Овај догађај дао је пар дана материјал за препуцавање политичара у БиХ, те је брзо заборављен.

Свјетски ујгурски конгрес је организација која се са запада финансира као дио притиска на Кину. Наступају у јавности наглашавајући да Кина над Ујгурима, туркијским народом муслиманске вјероисповијести, спроводи систематски геноцид. Сама насловна тема једне од конференција у Сарајеву била је насловљена „Од босанског до ујгурског геноцида – научене лекције“.

У овом контексту занимљиво да је учешће путем видео позива узео Џефри Најс, некада судија трибунала у Хагу, који се данас бави оснивањем НВО која симулирају трибунал и учествује у лобирању онима који за то плате. Најс се у Хагу није прославио, будући да је из њега отпуштен 2007. године, а ни прије ни послије те епизоде није било славније. До Хага је био привремени судија, а након њега је био редовни судија у Џерзију (каналско острво које није дио Уједињеног краљевства, али је крунски посјед британског монарха) гдје је 2009. морао да одступи након скандала насталог због пресуде коју је донио.

У контексту Ујгура, Најс је основао псеудо – правно удружење по имену „Ујгурски трибунал”, које је након три сесије јавних претреса у јуну, септембру и новембру 2021. „осудило” Кину за геноцид.

Изнајмљивање „кредибилитета” судије хашког трибунала Најс је наставио и након руске интервенције у Украјини, па је током боравка у Кијеву 2022. Савјетовао како да се формира посебан трибунал који би судио Русији, вјероватно се препоручујући као стручњак који би за одговарајући хонорар у томе могао да учествује.

Овакви недостојни потези за једног судију приличе Најсу, који је за своје услуге био финансиран са Балкана, а о томе се углавном сазнало када су клијенти одлучили да прекину сарадњу. Исто тако, његова миљеница Невенка Тромп (рођено Вркић) уплетена је у политичке обрачуне ФБиХ, као и у махинације са новцем фондације коју су она и Најс основали.

Изнајми свог хашког лобисту

Приликом покушаја ревизије пресуде Међународног суда правде, којом Србија није означена као директни учесник у „геноциду” којим је дириговао Бакир Изетбеговић, Најс се нудио као неко ко би за паре могао помоћи.

Тако 20. марта 2017. сарајевско гласило Кликс објављује текст у ком се тврди да су Џефри Најс и његова сарадница Невенка Тромп током 2016. нудили сарадњу Софтићевом тиму, тражећи за своје услуге током припреме захтјева за ревизију милион евра. Овај податак је потврдио Софтићев тим, а наводи се да је тражено да финансирање буде директно, а не преко Најсове фондације.

На крају се може закључити са паре из Сарајева нису стигле, а случај је свеједно пропао јер се утврдило да је тужилац Сакиб Софтић био неовлаштен.

Још директније су се са Најсом посвађали у Приштини. Његове везе са Хашимом Тачијем испливале су 2018. када је приштинским медијима достављена преписка Најса и тамошње владе. Најс је тражио пола милиона евра, које му нису биле исплаћене за посао који је одрађивао током случаја у ком је Дик Марти интернационализовао проблем злочина над Србима од стране ОВК, чија врхушка се нашла и на политичким позицијама у Приштини.

У мејловима послатим у мају 2017. за себе је тражио 327,445.86, а Тромповој 162,975.01 евра. Из писма који је објавила Газета Експрес не види се колико је Најс до тада примио пара, али се каже је имао уплате које су у једном тренутку обустављене. Посао је очито био договорен на сумњивим основама, јер једино чиме Најс пријети је да ће све ово доставити медијима, у чему су га претекли из Приштине.

На почетку тог писма, Џефри Најс се хвали како је водио случај против Слободана Милошевића у Хагу и био свестан потребе да утиче на рад Хашког трибунала кад год је то било могуће. Даље признаје да је као тужилац утицао на Хашки трибунал да подигне оптужницу против Хашима Тачија, упркос притисцима који су већ тада постојали. Најс тврди да је касније пружио врло повјерљиве информације Тачијевој одбрани, што само по себи представља кривично дјело злоупотребе службеног положаја. Набрајајући своје услуге Хашиму Тачију, Најс даље наводи борбу за дискредитацију извјештаја Дика Мартија о трговини људским органима киднапованих Срба на Косову.

Џефријева фатална Нена

Прича о Џефрију Најсу неодвојива је од имена Невенка Тромп. Ова Хрватица из БиХ од 2000. до 2012. године радила у Међународном кривичном суду за бившу Југославију у Хагу захваљујући њеном протежеу Најсу. Са њом је 2014. основао фондацију која се бави „транзиционом правдом”, а за заокруживање управног одбора послужило им је још једно ноторно име – Соња Бисерко.

У питању је права „мала кућна радиност” јер је фондација регистрована на Невенкиној приватној адреси, а у контактима су наведено Најсов кућни број и број мобилног телефона Тромпове.

Фондација није имала много активности, одржавали су курсеве студентима права, на којима су их кроз анегдотална предавања о томе како је изгледала њихова хашка каријера индоктирнисали кроз политичке наративе блиске њиховим финасијерима.

Неколико медија у Србији писало је прије двије године да је Тромпова од 2020. до 2023. Себи пребацила укупно 96.000 евра на име „консултантских услуга“ из Фондације Џефрија Најса, са тим да је из неког разлога је обустављен последњи пренос суме од 24.000 евра. Проблем је у томе што по статуту фондације као члан управног одбора није имала право на ту врсту накнаде, чиме је прекршила закон краљевине Холандије, у којој је регистрована фондација.

Још пикантније је писање о томе да је овај пар купио вилу на јадранском острву Угљану. Вила је укњижена на Невенкино име, а двојац је имао план да реновира вилу и да у периоду кад не уживају у њој, зарађују од изнајмљивања. План је био очито финансијски преамбициозан, а све се временски поклапа са активним тражењем новца са сарајевских и приштинских адреса које имају потребу за историјским и правним инжињерингом.

Тромпова је почетком 2022. проглашена за почасну грађанку Сарајева, што је од стране федералних удружења жртава дочекано са негодовањем, јер је „ауторка једног извјештаја који је кориштен за негирање геноцида у Сребреници”. У том извјештају који је јавно објављен 2002. године стоји да не постоји нити један доказ који упућује на то да је Србија на било који начин учествовала у дешавањима у и око Сребренице јула 1995. године. Друга страна бранила је свог лауреата истичући њену књигу „Смрт у Хагу – Незавршено суђење Слободану Милошевићу“ у којој је искористила опсежну архиву која је остала иза незавршеног суђења.

Овај случај је заправо био обрачун федералних политичких странака, гдје је тадашња власт на кантоналном и градском нивоу водила обрачун са СДА, обнављајући причу о њиховом дилетантском покушају ревизије и покушавајући да из тога политички профитира. Може се посумњати да је профитирала и Тромпова, која се Изетбеговићу осветила јер није издвојио средства за њу, тако што је на сарајевској Фејс ТВ Фаце изврнула причу на начин да је ревизија одбачена јер је Изетбеговић због својих личних веза са Београдом намјерно делегирао Софтића који није имао право да буде подносилац захтјева.

Извор: фронтал.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: