Црна Гора уводи визе Русији, Кини и Бјелорусији?

Црна Гора ће ускоро увести визе за грађане Русије и Бјелорусије, како би започела реформе у области визне политике, укључујући усклађивање са правилима која важе у шенгенском простору, потврђено је „Дану“ из више извора из Владе Црне Горе.

Према тим информацијама, од увођења виза за држављане Русије дијели нас само захтјев који Европске уније треба да упути земљама кандидатима за чланство у ЕУ, а Русија је прва на реду, прије свега због рата у Украјини. До сада је била пракса да се годишње уводе визе за по једну државу, али ће тај процес бити знатно убрзан.

Ако Црна Гора уведе визне обавезе за Русију и Белорусију, то би могло да утиче на досадашњи прилив руских туриста и резидената, као и на њихов значајан допринос економији. Међутим, прилагођавање шенгенској политици нужно је за остваривање црногорских аспирација ка европским интеграцијама. Остаје могућност да Црна Гора током приступних преговора тражи специфичне аранжмане за поједине земље, али су шансе да ЕУ пристане на већа одступања релативно мале. Увођење виза за руске и бјелоруске држављане, стога, представља важан корак, али и потенцијално осјетљив политички потез који ће имати далекосежне последице на друштвене и економске односе Црне Горе са тим земљама.

Ко ће им давати визе?

Иако ове миграционе и економске користи имају значајну тежину, усклађивање са шенгенском визном политиком услов је који Црна Гора мора да испуни за чланство у ЕУ. Ипак, политичке околности додатно компликују ову одлуку. На примјер, односи између Црне Горе и Русије последњих година постају све напетији, што се види и у ограниченом присуству дипломатског особља у Амбасади Црне Горе у Москви, где су, због узајамних протјеривања дипломата, већином остали техничко особље и савјетници.

Због тога се поставља питање ко ће Русима заинтересованим да посјете нашу земљу издавати визе и како ће тај процес бити организован. Да се то догађа у овом тренутку, то би била немогућа мисија.

Европска унија захтијева од земаља кандидата да усвоје визни режим који укључује тзв. листу трећих земаља, што обухвата државе чији грађани морају имати визе за улазак у ЕУ. Сходно томе, Црна Гора ће морати да уведе визне обавезе за грађане држава као што су Русија, Бјелорусија, Кина, Иран и многе друге.

Међутим, увођење визног режима за грађане Русије и Бјелорусије, двије земље из којих у Црну Гору долази велики број посјетилаца и становника, може имати значајан економски и друштвени утицај. И у 2023. години рекордери по броју ноћења били су гости из Русије, којих је било 246 хиљада, а имали су 3,7 милиона ноћења, односно просјечно су у нашој земљи боравили 15 дана. То је више него дупло у односу на просјек. На њих се односи 23,6 одсто укупног броја ноћења.

У 2019. години Црну Гору су посјетиле 384 хиљаде гостију из ове државе, а тада су имали 3,47 милиона ноћења. Тада су Руси у Црној Гори просјечно боравили девет дана, док је просјек за остале туристе био око пет и по дана.

Ко све може бити на списку?

Због геополитичких тензија и санкција које је ЕУ увела, грађани Русије и Бјелорусије морају имати визе за улазак у шенгенски простор. Црна Гора би увођењем виза за те земље ускладила своју политику са ЕУ.

То правило би могло да се примјењује и на грађане Кине, у зависности од билатералних споразума и посебних услова. Такође, грађани Индије су обавезни да прибаве визу за ЕУ, па би Црна Гора могла примијенити исти режим. Визе за улазак у ЕУ треба да имају и грађани Пакистан и Бангладеш.

Због политичких и безбједносних фактора, ЕУ захтијева визе и за грађане Ирана.

Грађани Турске имају специфичан визни режим у ЕУ, који подразумијева ограничене погодности, али већина турских држављана мора да има визу за улазак у шенгенски простор. Дакле, Црна Гора би могла увести визе и за Турску.

Земље Блиског истока чији грађани морају да посједују визе за ЕУ укључују Ирак, Сирију, Либан, Јордан и Саудијску Арабију. И грађанима бројних афричких земаља потребне су визе за улазак у ЕУ, па би Црна Гора могла да уведе исти режим. Неке од тих земаља су:Египат, Нигерија, Алжир, Гана, Тунис и Јужна Африка.

Иако многе латиноамеричке земље имају безвизни режим са ЕУ, неке земље, попут Кубе и Доминиканске Републике, захтијевају визу за улазак у шенгенски простор, што би могло важити и за Црну Гору.

Што се тиче централне Азије, у ову групу спадају земље попут Узбекистана и Туркменистана.

Океанија и поједина острва – земље и региони као што су Папуа Нова Гвинеја и Фиџи такође захтијевају визу за ЕУ.

Европска унија редовно ажурира ову листу у складу са политичким и безбједносним околностима, што значи да би Црна Гора, у процесу преговора и приступања ЕУ, морала пажљиво да прати и примјењује промјене визне политике како би одржала усклађеност са шенгенским правилима.

Црна Гора тренутно представља атрактивну дестинацију за држављане Русије и Турске, не само у туристичком смислу, већ и као мјесто за трајно или привремено насељавање. Према подацима Министарства унутрашњих послова Црне Горе, у земљи се налази више од 26.000 руских држављана са различитим врстама боравка, док 1.146 њих има стални боравак, што их чини најбројнијом групом страних држављана са регулисаним боравком у Црној Гори. Бројни руски грађани одлучили су се на привремено или трајно пресељење у Црну Гору, што је постало израженије након почетка сукоба у Украјини 2022. године. Њихов долазак, како као туриста, тако и као становника, има директан утицај на економију кроз потрошњу, куповину некретнина и плаћање пореза. Само током 2023. године, потрошња и економски допринос руских и украјинских грађана допринијели су буџету Црне Горе са више од 163 милиона евра кроз приходе од ПДВ-а, што представља значајан дио црногорских јавних прихода.

Поред руских држављана, у Црној Гори се настанио и значајан број турских грађана. Број турских држављана са различитим врстама боравка износи око 9.110, укључујући оне са привременим и сталним боравком. Као и Руси, и они се углавном концентришу у већим градовима попут Подгорице, Будве и Бара, гдје су им доступне прилике за посао и становање. Сталан прилив становника из Турске и Русије ствара додатну динамику на црногорском тржишту некретнина и у грађевинском сектору, јер су многи од њих инвеститори или купци у сектору некретнина. Овај прилив становника не само да доприноси економској активности, већ подстиче и развој услуга које подржавају досељеничке заједнице.

Извор: Дан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: