Погибија пуковника Баја Станишића
Чтец и химнограф Блажо Љ. Даниловић
У Виниће мјесто гласовито
И јуначко племе поносито
Српкиња је породила мајка
Зор делију гласитог јунака
Чувенога равногорског змаја
Пуковника Станишића Баја
Родио се у тешка времена
Од чувене куће и племена
Која никад на пољу бојноме
Није била пораз роду своме
Расте момак згодан као вила
Таквога је брђанка родила
Сјетио се Бајо у свануће
Мајка му је од јуначке куће
Дивна као нагоркиња вила
Никчевића из Стубице била
Ђе је некад Ружа Батрићева
Нагоркиња са кршнога Чева
Самарила пашу од Пљеваља
Који никад ништа није ваља
Честита га подизала мајка
На примјеру људи и јунака
И војводе Миљана Марка
Па уз Горског вијенца стихове
Слушао је гусле јаворове
А дјетињство протиче његово
Уз крст часни и Свето Косово
Није Бајо ко што други бјеше
Кажу главе није било љепше
У цијелом брђанском племену
Но се роди у тешком времену
Али кад је порасто и стаса
Дивно момче јуначкога гласа
Поштено је и часно живио
Никад није никоме скривио
Ал ни једно вријеме није лако
Па се деси зло и наопако
Виђе витез са свих страна мука
Па не жели претке да обрука
Па он први стаде у редове
И поведе синовце његове
Да на олтар отаџбине страже
Под командом ђенерала Драже
У те дане и у зла времена
Ова мудра глава и учена
Стаде одмах у редовне бојне
Уз четничке страже многобројне
Али није хтио да убија
Своју браћу и масу комшија
Него их је јуначки бранио
И сто пута хљебом нахранио
Неда Бајо да се браћа бију
А све гледа грдну погибију
На Неретви кад је битка била
Са свих страна војска навалила
А он неда да невини гину
Брани краља крст и отаџбину
И свима је пролаз отворио
Није тада сања ни слутио
Да ће они главе да му дођу
И д апутен наопаким пођу
На његова плећа у вријеме
Велико су наметнули бреме
Не зна соко шта сад да чини
Вјеран краљу вјеран отаџбини
Па у дане када мука дође
Пут Острога манастира пође
На молитву и да се причести
Поштујући Божје заповијести
Али оне које је чувао
Кад је вјетар проклети дувао
Нијесу му одали признање
Но спремају јаде и поклање
Сазнали су џелати црвени
Да у тврдој острошкој стијени
Налази се равнорогска стража
Ђенерала Ђукановић Блажа
С браћом својом и са саборцима
Ћетрдесет и више их има
Препали се црвени бандити
Јер не знају како освојити
Свету лавру свеца острошкога
Па топови пут светог Острога
И џебану са свих страна вуку
Оће свети манастир да туку
Али не зна помамљена банда
Да њим Свети Василије влада
Па кренуше из града Никшића
Подгорице па до Богетића
Гледа Бајо пријети се мора
Види банду црвеног терора
Како тешке митраљезе носе
Кроз Повију и кланце и косе
А он срца Обилића има
Па то није препануло Баја
Када паљбу осуше џелати
Стаде витез из гласа клицати
Кукавице никаквога соја
Ево вама руса глава моја
Али ћивот пипнут неће
Докле гори и једне свијеће
Пуцњи пучу тресу се небеса
А светац се у ћивоту стреса
Па се моли Богу са висине
Да умудри луде главе њине
Но несоји на правди од Бога
На превару рад срамнога свога
Дјела што су смилили раније
Јер им ништа свето није
По налогу несретне партије
И зликовца Јовановић Блажа
Који нема части и образа
Домашише и ту преварише
И старога ђенерала Блажа
Те његова предаде се стража
Али Бајо неће да се преда
Јер му образ и јунаштво неда
А банда је манастиру Ближе
Дим се црни од барута диже
Помислише ти несретниковићи
Да ће ближе манастиру прићи
Позивају на предају вука
Али ко ће ухватити змаја
На њихову несрећу и бруку
Џаба цркву и манастир туку
А уз Баја још су три синовца
Који су га вољели ко оца
Па и ако је он молио
Ниједан се сакрит није хтио
Те јунаке Станишића соја
Ни Милинка, ни Бора ни Воја
Стрико мога убиједит није
Да се спасу грде погобије
Плотун пуца чују се рафали
Пламен небо над Острогом пали
Само гори у цркви цвијећа
А стари се архимандрит сјећа
Како Бајо са прозора виче
Пуцај боље јадни несретниче
Да си био војник краљевине
Не би мога продават новине
Видим сила ваша је велика
Да имате срце од челика
Жив у руке вама нећу пасти
Кукавице што немате части
Па се сјети претходнијех дана
Да Ђуришић павле из Берана
Послао је своју војну свиту
Све бирану четничку елиту
Да им тамо удар са бока
Кад се битка водила жестока
Али Бајо тако није хтио
Па је ново писмо оправио
Са наредбом да се војска враће
Јер жалио је да крв своје браће
Комшија и рођака пролива
Кажу људи истина је жива
Те се војска пут Берана врну
А он своју погибију црну
У острошке дочека стијене
Од несрећне браће разбраћене
Кад се Бајо на прозор помоли
Запуцаше црвени ђаволи
Крв се врела низ лице му лије
А он збори Свети Василије
Опрости ми и моли се Богу
Дако даде јединство и слогу
А да моја душа тебе гледа
Скамени се као санта леда
На земљу се сручи и премину
А синовцу из сву муку њину
Кад виђоше да им стрица нема
Сваки себи погибију спрема
Крв јуначка обоји келију
А кроз ову црну трагедију
Кад дођоше пред црквом џелати
Пролазаху и сати и сати
Кад келије отворише врата
Три су мртва угледали брата
И њихова стрица команданта
Па одоше из света Острога
А у ћивот свеца острошкога
Нико од њих није завирива
Но их мука попанула жива
Кажу људи после боја тога
Да је клетва од Господа Бога
Стига оног што пуца у Баја
Па је цио народ тога краја
Показиво прстом на богаља
Који ништа није ни ваља
И остао ругло у народу
А Бајо је за свету слободу
Часно живот свој јуначки дао
И острошку лавру сачувао
Од злобника који после тога
Напустише висове Острога
Па и данас оста у народу
Ко се бори за част и за слободу
Да му име умирати неће
Док је крста и док је свијеће
Па и Баја Винићкога лава
Сив соколе нека ти је слава.
(Аутор је чтец древног храма Светих првоврховних Апостола Петра и Павла у Никшићу, теолог Српске православне цркве, химнограф и српски народни епски пјесник)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
