Брак који је опонашао ‘Рат и мир’: Истина из живота Лава Толстоја и Софије Андрејевне

Лав Толстој (9. септембра 1828. – 20. новембра 1910. године), један од највећих писаца свјетске књижевности, и Софија Андрејевна Берс, млада жена из аристократске породице, ступили су у брак који је постао познат колико по својој дубокој посвећености, толико и по сукобима. Њихова љубавна прича је истовремено фасцинантна и сложена, обиљежена романтичним почецима, заједничким радом, али и деценијама емоционалног оптерећења.

Почетак љубави

Толстој је био у тридесетим годинама када је упознао 18-годишњу Софију. Упркос великој разлици у годинама, њихова привлачност била је снажна. Пред саму свадбу, Лав јој је предао свој дневник, у којем је документовао свој живот пун авантура, укључујући и односе са слушкињама, ванбрачну дјецу и друге интимне детаље. Софија је прихватила његову искреност, али ово откриће оставило је дубоке ожиљке на њиховом односу. Софију је од тада пратио осјећај љубоморе и страха, што је у многоме обиљежило њихов однос.

Њихов брак је почео снажним осјећањем љубави и сарадње. Софија је била кључни партнер у Толстојевом раду: преписивала је рукописе, уносила исправке и била један од првих читалаца његових дјела. Она је, како се каже, јунакињу Наташу Ростову из романа Рат и мир препознала као инспирисану собом.

Заједнички живот и изазови

Софија је родила тринаесторо дјеце, али је осморо преживјело до одраслог доба. Док је била посвећена породици и Толстојевом раду, он је све више одлазио у своје мисли и духовну трансформацију. Постао је опсједнут идејом једноставности, одрицања од материјалних добара и живота у складу са својим моралним увјерењима. Софија је, напротив, настојала да сачува породичну имовину и традиционални начин живота, што је често доводило до сукоба.

Њихов однос је временом почео да се хлади. Толстој је у неколико наврата бјежао од куће у потрази за миром, али је увијек био приморан да се врати. 

Последњи дани

Пред крај живота, Толстој је донио одлуку да заувијек напусти породицу. У новембру 1910. године, побјегао је из Јасне Пољане и, након кратког путовања, преминуо од упале плућа на малој жељезничкој станици у Астапову. Софија није била уз њега у тренутку смрти, али је до краја живота чувала његову заоставштину и његовала успомену на њега.

Наслеђе љубави и бола

Њихов брак је био мјешавина дубоке љубави, стваралачке синергије и емотивних удараца. Док је Толстој оставио непроцјењив допринос свјетској књижевности, Софија је остала у сјенци као жена која је носила тежак терет брака са генијем. Њихов брак је представљао стални судар између генијалности и реалности, између великих идеја и практичног живота.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: