Кардинал Ришеље – министар рата

На данашњи дан, 20. новембра 1616. године француски кардинал Ришеље је постао шеф дипломатије и министар рата.
Он својим ликом и дјелом оличава прву синтезу епохе, синтезу између мантије и државе, коју је прије њега оличавало и низ ренесансних папа, но који нијесу водили експлицитну свјетовну, већ су водили „сакралну” државу, бивајући тиме само напола „модерни”, док је Ришеље модеран у правом смислу ријечи, служећи искључиво „државном разлогу” независно од цркве, отварајући тиме епоху значајних модерних државника. У почетку Ришеље, као млади бискуп, одано служи интересима цркве, те представља цркву у француској скупштини сталежа жестоко бранећи њене интересе, тражећи да се она изузме од пореза, у исто вријеме тражећи и више политичке моћи за клер, посебно за бискупе, односно ранг у којем се тада налазио.

Жестоко полемише са представницима Трећег сталежа, те ускоро бива изабран за једног од највиђенијих представника Првог сталежа (клера) који ће скупштини сталежа у име Првог сталежа подносити петиције и одлуке. Његов таленат у политичким и друштвеним борбама не пролази незапажено, те ускоро бива позван на двор гдје постаје државни секретар са одговорношћу за спољне послове. Као свемоћни министар краља Луја XIII поставио је циљ да Француску учини првом силом у Европи и увео је земљу у Тридесетогодишњи рат да би ослабио моћ Њемачког царства. Наставио је колонијално ширење Француске, ограничио утицај Римокатоличке цркве, папе и племства у државним пословима и угушио устанак хугенота.

Кардинал Ришеље стоји на размеђи двају свјетова, црквеног и државног, управо због тога (због своје црвене кардиналске одоре) добијајући надимак „црвена еминенција”, док ће његов утицајни политички савјетник, агент и тајни дипломата, Франсоа Жозеф Ди Трембле, такође свештено лице, због сиве боје своје монашке одоре добити надимак „сива еминенција”, откуда сам израз и води поријекло. Било како било, и Ришеље и Ди Трембле ће бити кључни људи француске политике за вријеме владавине Луја XIII, оличавајући моћне политичке, али и црквене фигуре, које ће бити потпуно на трагу моћних ренесансних папа с том разликом што ће фокус свог служења помјерити са Цркве на државу и њен „државни разлог” као свјежег историјског актера који је тражио да буде последња инстанца ауторитета и легитимитета власти. Кардинал Ришеље ће представљати својеврсног „свјетовног кардинала”, који ће своју кардиналску сакралну позицију користити како би јачао своју свјетовну политичку позицију „првог министра” Луја XIII.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: