Синови и очеви

Пише: Емило Лабудовић

Андрија Мандић, замислите, има сина!!! Нечувено. Окуд Андрији Мандићу, као и свим Србима, право да имају пород, синове поготово, кад Срби  треба да нестану, као Хазари, па да „Вијести“, Цетиње, Украјина и Курти и васколики свијет одахну?

Син Андрије Мандића је, за дивно чудо, одрасто и стасао да дизгине живота из очевих узме у своје руке, што је, такође, за запрепашћење, јер српски синови, ако их и има, треба заувијек да остану недоношчад. Запрепашћење толико да је то онај чувени „ловац на змајеве (а личи више на гуштера) ту вијест уврстио у сам врх својих „приопћења“ и посветио јој пола једне емисије!?

Да би преузео одговорност за своје данас и сјутра, син Андрије Мандића је одлучио да се – замислите – запосли!? О, Боже, страшног ли ужаса!!! И не само да се запосли него, ни мање ни више, у државну, црногорску фирму. Србин па у црногорску државну фирму??? Да није истина, била би свјетска зајебанција за све паре. Јер, шта има Срби, освједочени државни непријатељи, да траже у црногорским државним фирмама?

Да ствар буде још трагикомичнија, син Андрије Мандића се запослио у представништву црногорске државне фирме у Београду. Представништву које је та фирма основала у мрском, окупаторском и непријатељском Београду још док је била 110 посто била црногорска. А откуд син Андрије Мандића, син Србин од оца Србина, у тој фирми, још увијек доминантно црногорској, узалуд проба да објасни онај Ђукановић који јој је (гле чуда, опет Србин) на челу: морали смо да почнемо да запошљвамо „наше“ јер су „њихови“ листом већ били запослени. Или су имали своје фирме, наслоњене на државна јасла. Или широм свијета блудниче и троше очеве „крваво зарађене“ новце.

И ето, дође ред и на покојег Србина, па и на сина Андрије Мандића. Или је, баш зато што је Андријин син, требало да буде кажњен вишегодишњим стажом на Бироу за запошљавање. Душу на срце, не знам да ли је за сина Андрије Мандића било конкурса или не, али поуздано знам да се ни „њихови“ синови нијесу претргли пишући СВ и шаљући их од конкурса до конкурса.

Андрију Мандића знам. Знам му, додуше нешто мање, и сина. Честито и вриједно момче. И знам да су Срби и да су честита фамилија. И да нијесу чланови ни једне друге „фамилије“. И знам да Црној Гори нијесу учинили штету и нажао ни колико црно под ноктом. И не знам зашто онда син Андрије Мандића, као и сви други српски синови, не би имаоправо на посао у било којој државној, црногорској фирми кад је Црна Гора и наша.

А прича о непотизму, односно да ће кошуља, док је нас, и једних и других, увијек бити ближа од џемпера, друго је име Црне Горе. Па зашто би син Андрије Мандића, као и сви други српски синови, био изузетак?

А кад смо већ код тога, мој старији од двојице синова који још чекају да ми се скину са платног списка, интезивно учи њемачки. Јер, мада је скоро па архитекта, на жалост, мој је.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: