Даниловић разријешен кроз „Кафкин процес“: Управни суд се управља према жељама екстремиста

Јасно је било одавно, али је јуче потврђено Пресудом донијетом у случају Горана Даниловића –  Србима неће бити дозвољено да уђу у институције просвјете, културе, безбједности. Јасно је и зашто: радикализована група наводних Црногораца, који су цвјетали за вријеме Ђукановићевог режима, до те мјере су пустили пипке у све поре нашег друштва, да не желе да дозволе да буду склоњени са позиција са којих, вјерују, могу доносити најдалекосежније одлуке.

Није била воља већине ни Срба ни Црногораца у Црној Гори да се додају два слова не би ли се прекројила Вукова азбука, а онда да се тим словима уче наша дјеца у школама – ипак то се десило. Није жеља била ни говорника црногорског језика да их представља дипломирани професор српског језика и ескперт у србомрзачким акцијама Аднан Чиргић, али нажалост он им се стално намеће као представник. Не говори у Црној Гори већина народа црногорским језиком, па је он службени, а српски није. Дакле, мала група радикала кроји и прекраја историју и судбину наше државе, пред нашим очима, употребом бесрамне силе. Пред том силом ничице падају слаби, безлични и безидејни кадрови који су посађени по министарствима и судовима. 

Сјетимо се какав је третман добила проф. др Весна Братић док је била министарка просвјете, науке, културе и спорта. На ниво свеопштег скандала се подигло мијењање са латиничког у ћириличко писмо на званичном сајту Министарства. Они су писмо на ком су написане све значајне мисли нашег народа, одлучили да прокажу и прикажу како некакво идеолошко питање. 

О чему је заправо ријеч у Даниловићевом случају?

О чему је заправо ријеч у Даниловићевом случају? Да ли је одједном “отчепило” у судству? Је ли се одједном запослило мноштво врсних правника у Управном суду, па су предмети почели да се невјероватном брзином рјешавају, на општу радост свих? Не. У Управном суду предмети и даље чекају годинама, али је у случају Горана Даниловића све било изразито ефикасно. Толико ефикасно да је Пресуда била скандалозно нејасна – што је брзо то је и кусо. Очигледно је постојао план да се прије изгласавања новог Закона о високом образовању Даниловић разријеши дужности. Зашто? Зато што је Нацртом новог Закона предвиђено да директор агенције, без обзира на структурне промјене у агенцији, остаје на функцији до истека мандата. То није воља предлагача Закона, него су Венецијанска и Европска комисија у својим документима то записале као обавезу. 

Из Пресуде се не може закључити ништа без то да је Даниловић разрјешен дужности без адекватног правног објашњења и да је професор црногорског језика Милан Марковић видовит. Он толико далеко види и тако дубоко промишља да је на конкурс донио документа која тада нису тражена, а која ће бити врло важна на убрзаном Кафкином процесу познатијем као процес Управог суда Црне Горе.

Уколико оваква ствар може да се догоди јавној личности, страначком лидеру, некоме ко је 20 година на политичкој сцени Црне Горе, шта може да очекује грађанин, по националности Србин, који се не бави политиком и није у свијету јавности? Како ће се заштити он? 

Зашто на суђењу није било представника Владе Црне Горе који је неопсорно могао и морао да заступа интересе Владиног функционера Горана Даниловића? Да ли му није стигао позив? Да ли није знао да је то његов посао? Да ли је залутао? Или није могао да дође зато што Даниловићу заправо никад није опроштено то што није желио да кроји Владу са Спајићем, док су у опозицији српске странке НСД и ДНП?

Питања су многобројна, а ми нећемо престати да их постављамо.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: