Црногорски дарвинизам

Пише: Батрић Бабовић

Дарвинизам је најутицајнији правац у Црној Гори. Посебно мјесто у класификацији дарвинизама заузима политика. Једино се проблематизује питање лика и огледала. Ту је чак и Петар II Петровић Његош беспомоћан. Дејствује везаних руку својим дјелом по свим врстама новотворинских измјена.

Ни Луча микрокозма, нити Горски вијенац не могу да одбране прекрајање идентитета и настајања нових отуђених генерација. Милоизам је на снази као еталон неолибералних тековина. Измијенио је своје лутке на пинокиовој политичкој позорници. Умјесто онога по коме овај политикантско-умјетнички правац носи име, данас својим неуким политичким оруђима по избезумљеним народним масама, свијетлој прошлости и (не)свијетлој будућности дјелују хибридни дарвинисти погубљени између локације у односу на огледало, у коме се огледа главни јунак дјела Чарлса Дарвина и епизодни паралелиста у Горском вијенцу Петра II Петровића Његоша .

У том судару ликова са огледалом директну и колатералну штету преживљава уранијумом и духом осиромашени пук. За пуни смисао недостаје литијум. Или је можда свеприсутан. Показаће се једног дана. То што се не мијења бољшевичко-неолиберална бирократија никога не нервира. Фале љекари, судије, тужиоци, инжењери… Процеси стоје, проблеми се гомилају, памет одлази, одлива се интелектуални потенцијал. Политичко крило мафије се регенерише, криминогеност буја, част и поштење иду у архив прашине и реликта. Брине ли то икога од Дарвинових наследника, његових предмета интересовања и потомака? Битно је имати пуно корито за себе а игре и песме за духом и тијелом изгладњели пук. Важно је имати и “ српски свет “ и „црногорски свијет“ од истих породица и племена. Још важније је имати мајмуне за политичке експерименте и коалиционе егзибиционизме. За шаку каријеризма и минут славе све што је захтијевало дисконтинуитет са минулих системом треба бацити у заборав. И под ноге. Одрећи га се у име раскида са историјом и традицијом.

Дух се не обнавља гдје визуалисти зрцала коло воде и гдје се не препознају у огледалу духа пустињака цетињског. Уз велико извињење Чарлсу Дарвину што је пар стотина година касније, ушао као најсликовитији опис реализма црногорске бољшевичко-неотворинске-неолибералне жабокречине!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: