Милатовић: Позив Спајићу је пружена рука која се тиче државне одговорности и европске будућности

Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић казао је да је његов позив на дијалог премијеру и лидеру Покрета Европа сад Милојку Спајићу, пружена рука која се тиче државне одговорности и европске будућности.

Он је на прес конференцији са предсједницом Сјеверне Македоније Горданом Сиљановском Давковом на Цетињу, рекао да је позив упутио као предсједник државе и „човјек који је трасирао пут земље ка ономе што се нада да ће се десити – да Црна Гора постане 28. чланица ЕУ до 2028. године“.

Сматра да би и црногорској и регионалној политици било важно да модус операнди пређе из homo-balkanikus u homo-europicus.

„Црногорска јавност зна да од тренутка кад сам преузео функцију предсједника, сваки корак и корективни и кохезивни, који сам радио у оквиру црногорског политичког спектрума, био у циљу реализације онога што је и први пут споменуто са моје стране, а то је да Црна Гора постане 28. чланица 2028. године. Нажалост, евидентно је да су процеси који су у политичком смислу постојали у претходном периоду, од једног покрета чији сам био оснивач, а који је значајно допринио трансформацији Црне Горе, у периоду 2022-2023, да је данас дошао у ситуацију да више не води трансформативне процесе који су неопходни Црној Гори“, казао је Милатовић одговарајући на питања новинара у ком контексту ће водити дијалог, да ли као лидер Покрета за Подгорицу, или у име коалиције која је учествовала на локалним изборима у Подгорици и зашто је неопходно да дијалогу претходи посјета Бриселу.

Питања су била и да ли је то корак ка формирању власти у Подгорици, да ли то значи без Грађанског покрета УРА и да ли то значи да у грађанском блоку не види коалицију „За будућност Подгорице“.

Милатовић је казао да ПЕС данас нема ни предсједника државе, нити градоначелника Главног града и дошао је у ситуацију која, „не само да штети Покрету, него штети и држави у контексту циља – Црна Гора 28. чланица ЕУ“.

„У том смислу треба посматрати и моје јутрошње обраћање, позив на дијалог и позив на одговорност свим политчким конситунетима на центру, а у првом плану је и лидер некада највеће политичке партије и премијер Спајић“, рекао је Милатовић .

Он је појаснио да нареде седмице путује у Брисел на позив новог предсједника Европског савјета Антониом Коштом, а састаће се и са новом комесарком за проширење Мартом Кос и високом представницом ЕУ за спољне послове и безбједносну политику Кајом Калас.

„То су изузетно важни састанци који долазе у изузетно важном тренутку за Црну Гору. Нијесам члан ниједне партије у Црној Гори, знам да новинари некада кажу другачије. Подржао сам једну грађанску листу на локалним изборима. У том смислу, пружена је рука за дијалог, која се тиче државне одговорности и европске будућности. Мислим да је у том смсилу и овај потез логичан слијед догађаја“, навео је.

Он је критиковао Владу, али и скупштинску већину због затегнутих односа са сусједима, подсјећајући да 20 година након Берлинског процеса, Сјеверна Македонија није отворила ниједно преговарачко поглавље, због ствари о којима је говорила предсједница, а то су билатерални односи Сјеверне Македоније и земаља из сусједства.

„Чини ми се да и Црна Гора због одређених поступака Владе и скупштинске већине клизи ка комплексијим односима са одређеним земљама чланицама ЕУ, прије свега мислим на Хрватску. Нажалост, прошле године смо мислили да ћемо до краја ове године затворити 10 поглавља до краја године, а сада, све су прилике да ћемо затворити само 4. Овдје се поставља питање о динамици и реализацији која је потребна како би завршили постављени циљ, како би завршили чланство у ЕУ до 2028. Са позиције предсједника, радим све што је у мојој моћи али ово је друштвени процес, не предсједника, ни Владе ни Скупштине, него свих политичких и друштвених актера који умногоме зависи од билатералних односа земље која жели да приступи клубу и земаља које су већ чланиле ЕУ“, навео је.

На питање да ли ће Оливера Ињац бити амбасадорка у Белгији, а Тодор Горановић амбасадор при НАТО, одговорио је да не жели да говори о именима и да ће наставити разговор са министром вањских послова Ервином Ибрахимовићем.

„Фокус треба да буде на каријерним дипломатама. Госпођу Ињац уважавам као бившу колегиницу, као министарку одбране, политичког саборца у једном тренутку и у том смислу не желим да коментаришем било које име, али не знам да ли ће до тога да дође и како ћу се ја поставити, али ја сам човјек разговора и ако било који предлог за амбасадора буде добро образложен, у мени као предсједника има конструктивног саговорника“, навео је Милатовић.

Рекао је да је разговор са Ибрахимовићем био неформалног карактера јер ниједно од тих имена још није усвојила Влада.

На питање шта зачи његов позив у контексту преговора о власти у Подгорици, рекао је да то нијесу повезане ствари.

Говорећи о односима са Сјеверном Македонијом, казао је да га посебно радује именовање Радмиле Шекеринске, бивше македонске министарке одбране за замјеницу генералног секретара НАТО-а.

„Ово је велико признање и за Сјеверну Македонију, али и за цио регион, честитке на томе. Увјерени смо да ћемо са њом на тој високој позицији ефикасније доприносити јачању регионалне стабилности. Црна Гора и Сјеверна Македонија дијеле заједнички циљ интеграцију у ЕУ. Црна Гора као лидер у то процесу тежи да постане чланица до 2028. година и на том путу остајемо искрени пријатељи европске интеграције и Сјеврене Македоније и цијелог региона“, поручио је.

Истакао је досадашњу добру сарадњу са Сјеверном Македоњом и подсјетио да Црна Гора сада на школовању на Војној академији у Скопљу има девет кадета што, како каже, говори у прилог доброј сарадњи.

„Имајући у виду да је посљедња заједничка сједница двије владе била 2019. сложили смо се да би заједничка сједница двије владе би требала да буде ускоро одржана. Посебно ми је драго што ће у оквиру предстојеће промјене Устава, уколико се Сјеверна Македонија за то одлучи, бити додата и црногорска мањина. За Црну Гору уставно признање црногорске мањине је знак пријатељства јер ће омогућити њихову већу видљивост и боље остваривање права“, рекао је Милатовић.

Истакао је да све ове добре политичке односе треба да прати боља економска сарадња и у том смислу би било значајно одржаваје заједничке Мјешовите комисије за економску сарадњу.

Кључни предуслов за то је, како је додао, је за то боља саобраћајна повезаност

Како је казао, поново је покренуто питање о успостављању авио линије између Црне Горе и Сјеверне Македоније и црногорски амбасадор је интензивно радио на томе у претходном периоду.

„Вјерујем да ћемо резултате тог рада имати на прољеће или љето наредне године“, рекао је.

Сиљановска Давкова казала је да је одлучила да њена прва посјета буде Црној Гори, јер је Црна Гора у овом моменту предводница у процесу “европске реинтеграције регије тамо гдје јој је истинско мјесто – у ЕУ“.

“Географски, историјски и културно увијек смо били дио ЕУ“, поручила је она.

Сиљановска Давкова је рекла да вјерује да ће Црногорци бити препознати у измјенама Устава Сјеверне Македоније.

„Нико их не негира, нема проблема, сви смо били заједно дуго и у добру и у злу“, поручила је она, наводећи да су измјене Устава ипак нешто дужи процес у тој држави, те да су они рекордери по измјенама Устава у посљедњих 30 година, имали су их 36.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: