Каљуга

Пише: Батрић Бабовић

Каљуга је опште стање карактерисања ствари у Црној Гори. Временски је (не) ограничено. Историографски, наративно и доказима потковано протеже се од 1945. до 2025. године. Вјероватно и прије 1945. године.

Макар од зоне политичког дејства одлука Берлинског Конгреса. Црногорци увијек битишу у политичком поимању ствари укључивањем “ треће стране или трећег лица“. То не мијења духовност дубине живог блата у коме се налази данашњица Црне Горе. Ни неосвијетљена прошлост. Ни дигитално-карактерна будућност. Зашто је тако постоји много разлога. Навешћемо најмање три. Први је карактерни. Други је духовни. Трећи је поданички. Карактерни се може подвести под доушништво и идеолошке расцјепе. Могли би да набројимо до у бесконачно безброј примјера. Од свих набрајања замутиле би се горе и воде.

Духовни разлози се огледају у замјенама религије безбожним идеологијама и обоготворењима идеолошких симбола. Познате су братске јаме, пасја гробља, Зидани Мост и Голи Оток. Бијели и зелени, краљеви и комунисти, ови и они, наши и њихови… Драме са позорницом у свакој души са посебним освртом на сликовности интерпретираних представа реалног живота. Једностраних погледа, а вишеслојних закључивања. И доношења закључака од којих боли глава. Главобоља садашњости заузима просторе прошлости И будућности. Са посебним сливовима болних историјских чињеница у безболне рукавце изанђалих политичких коректности. Јуче. Данас. И највероватније сјутра. То је правило живљења. Или услов опстанка. Од страхова ропстава? Или унутрашњег робовања? Један београдски историчар настањен у Паризу давно је поставио питање које ропство може трајати 500 година? Нико није дао одговор. Макар до овог часа. Можда доушништво датира из тог доба. Као усуд подаништва. Или као најдубљи плод страхова и борби. И тако до данас. Преко предака до потомака. Прво биолошких и духовних, а онда само преносом политичких кодова са духа на дух. Једнодушно, а вишезначно према нареченом противнику. За добро идеологије и пунокоритне политике. По цијену црвеног колорита. Идеолошког и животног. А у име чега и за ради чега остаје недоречено. Све институције одвајкада су на истом задатку. Површна и дубока држава. Важно је обесмислити процесе националног, духовног и државног оздрављења. Неко као свјесни извођач радова, а неко као корисни идиот у циљу очувања непромењивости системских дубина и идеолошких Армагедона. Ријеч Црногорци са почетка односи се на Црногорце и све национе који овдје живе. Због деобе истог судбинског кола или зачараног круга ниских страсти и (не)знаних везаности. Једних са другима. Једних унутар других. Из недогледа у недоглед. „Илузија коју сви дијеле постаје стварност“ написао је Ерих Фром. Ако је каљуга реалност шта би могла бити црногорска илузија непознате будућности? Појачавање степена слободе у директној пропорцији са одговорности. И лустрацијама по чешким и румунским правилима. За први корак ван блата. Ако је мисија прочишћења, уопште на било који начин изводљива у народу што дијели реално стање које није илузија!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: