Шта КБС желе да заузму на северу КиМ: „Џавелини“ и оклопна средства на два маневарска правца

Званични захтев Приштине команди Кфора, само девет минута после експлозије на каналу Ибар–Лепенац, да распореди тзв. Косовске безбедносне снаге на северу Косова и Метохије, „у погођеном подручју“, нови је опасан преседан и нови страховит притисак на Србе на северу, слажу се данас саговорници РТ Балкан.

Јединице КБС, мање формације, претходних година неколико пута су, по непотврђеним подацима, виђене на северу КиМ. Годинама трају и притисци Приштине да се формација која по међународном праву не би смела ни да постоји, распореди и на северу јужне српске покрајине.

Ово је, међутим, колико је познато, по први пут да је Кфору такав захтев и званично упућен и да је то од међународних снага потврђено.

Генерал Анђело Микеле Ристућа, тадашњи командант Кфора, крајем децембра 2022. године потврдио је да док је он био командант међународних снага на КиМ, таквих захтева није било.

„Ово је, колико се сећам, први такав захтев, али су припадници КБС-а били на Северу у неким претходним операцијама, мање јединице, када су запоседали нека подручја, а затим се због незаконитог основа боравка или повлачили, или део снага преводили, пресвлачили у униформе Росу“, коментарише најновију ситуацију на КиМ генерал у пензији Митар Ковач.

По његовом мишљењу садашњи званични  захтев Приштине усмерен је да искористе тренутну ситуацију и формално пребаце КБС на север.

„Те снаге, по пројекту НАТО и намери Приштине, требало би да прерасту у војску, оружане снаге Косова. То би се давно и десило него се ишчекује потписивање тзв. споразума о нормализацији односа између, како они кажу Републике Косово и Србије. По агенди НАТО-а, вероватно се чека тај моменат да би се дозволило шиптарским властима да прогласе тзв. војску. Ово се време користи да се по њиховој стратегији ‘овлада’ читавим севером КиМ како би се у перспективи и ‘граница’ према Србији ставила под контролу тих њихових оружаних снага“, каже генерал Ковач.

Које би у том случају тачке на Северу тзв. Косовске безбедносне снаге најпре заузеле и ставиле под контролу?

„Тешко је прецизно набројати све тачке које би биле њихова мета. Сигурно је да ће користити постојеће инфраструктурне пунктове прилагођене за њихове потребе и оне које су већ изградили као полицијске базе а то би, верујем, онда биле заједничке војно-полицијске базе. Све је, наравно, уперено ка контроли комуникација и контроли административне линије према унутрашњости Србије“, одговара генерал Ковач.

Првенствени циљ албанских власти у Приштини јесте, прецизира наш саговорник, изоловање севера КиМ и пресецање свих комуникација које не иду ка такозваним званичним прелазима него да се они забарикадирају, уреде препреке, контролишу преко осматрачница и да се не дозволи било какав пролазак.

„Циљ је и да се комуникације које иду на постојеће административне прелазе контролишу са околних висова, као и на пунктовима на самим комуникацијама. И наравно, да се из тих база може интервенисати према већим насељеним местима севера Косова„, каже Ковач.

Приштина своје базе, наравно, наставља саговорник, не би држала уз саму линију према Србији али би држали тимове, јединице спремне да реагују када са НАТО-ом договоре да тзв. КБС предузме обезбеђење саме „границе“.

„Куртију је то циљ, зато је пре неких месец дана тражено са њихове стране да се снаге војске, жандармерије, полиције Србије изместе из појаса Копнене зоне безбедности, а то је и део стратегијског плана да се припреми њихов улазак у ‘погранични појас’. Не верујем да ће се то дести пре него што их НАТО промовише у званичне оружане снаге“, речи су генерала Ковача.

Када је 25. септембра 2022. године група припадника тзв. Косовских безбедносних снага, тридесетак људи са дугим цевима, укључујући четири митраљеза, у пет „ленд ровера“ и три „мицубиши пајера“ из правца Истока ушла на планину Мокра Гора, општина Зубин Поток, стигла до репетитора на врху Увор, а затим маршом наставила ка дубини територије Зубиног Потока, Приштина је то брже боље демантовала.

Прошле године, припадници КБС марширали су улицама Јужне Митровице, на само неколико стотина метара од главног моста на Ибру и северног, српског дела града. Тзв. косовски премијер Аљбин Курти прекјуче је обишао припаднике КБС стациониране у Вучитрну, недалеко од Северне Митровице. На снимку се виде војници у униформама са дугим цевима распоређени око канала Ибар – Лепенац.

Свако појављивање припадника КБС-а на северу изазивало је велико узнемирење и страх у српској заједници на Северу.

„Уз бројне специјалце, дуге цеви, шлемове, панцире, са евентуалним распоређивањем КБС-а на Север, њихове борбене технике, живот за нас Србе овде би постао неподношљив. Подсећам да та структура на свим званичним догађајима промовише терористу Адема Јашарија, да отворено кажу да настављају традиције УЧК. Кад све то имамо у виду онда је јасно шта би нас све чекало“, каже за РТ Балкан саговорник, Србин из Северне Митровице.

Долазак КБС на Север значио би и додатну милитаризацију тог подручја, распоређивање борбених система са којима Приштина располаже.

„Мислили су да искористе овај моменат да на Север распореде не само пешадијске снаге него и део снага за подршку. Ту пре свега мислим на део оклопних средстава, средстава за ватрену подршку, рецимо, самоходне минобацаче које су добили од Турске, јединице за опто-електронско извиђање како би извиђали појас према Србији а у могућности и у дубину Србије. Бајрактаре које већ имају свакако не би распоређивали на Север, они дејствују из дубине њихове територије, али би распоредили беспилотне летелице мањег домета“, каже Ковач.

Додаје да би тежиште било и на распоређивању противоклопних система, укључујући и америчке „џавелине“, на два кључна маневарска правца који улазе на простор Севера а којих већ имају у знатним количинама и које су добили од САД и Немачке.

По мишљењу генерала Ковача, распоређивање тзв. Косовских безбедносних снага на Север, што се тиче њихове организације, ватрене моћи, не би за Војску Србије представљало неку већи опасност.

„Много је већа опасност по народ који живи на Северу и који је већ изложен полицијској тортури. Ово би било усмерено на додатну милитаризацију Севера КиМ и народ би се осећао као у неком логору. То и јесте циљ Куртијеве администрације, да се људи, у таквом неподношљивом миљеу, опредељују што више за исељавање. То би значило само појачавање терора, окупације нашег народа“, закључује Ковач.

Иначе, према постојећим међународним споразумима, распоређивање снага тзв. КБС на северу КиМ захтева претходну сагласност Кфора.

Почетком 2020, Аљбин Курти оптужио је Хашима Тачија да је 2013. године ставио потпис на споразум који КБС-у забрањује активности на северу Косова. Курти је тада тражио покретање процедуре за смену Тачија, посредно потврђујући постојање паралелног документа Бриселском споразуму којим је и од стране Приштине потврђено да КБС немају право да буду на северу КиМ.

Међународним споразумима прецизирано је и да су међународне снаге, односно Кфор, једине војне оружане формације коју могу постојати и деловати на територији Косова и Метохије.

Марта прошле године, тзв. Влада Косова обавезала се у „Стратегији одбране“ на јединствени ланац командовања безбедносним снагама које делују на целој територији Косова, укључујући и север. И поред таквог документа, званичници НАТО тада су за приштинске медије рекли да забрана распоређивања КБС-а на северу КиМ и даље важи.