„EUObserver“: Црна Гора није могла постати чланица Уније, док је власт држао Мило Ђукановић
У Бриселу и пријестоницама Европске уније (ЕУ) има мишљења да би можда Црна Гора могла спровести додатне нужне демократске реформе и постати прва земља региона чланица ЕУ, наводи у анализи бриселски сајт „ЕУОбсервер“.
Мада се у анализи подвлачи да је битно да ЕУ Подгорици каже и тачно на који датум уласка у чланство се рачуна, у круговима ЕУ је до сада владао став да ће улазак нове чланице у европски клуб бити „утемељен на заслугама“.
Како се наводи, упућени званичници у Савјету министара ЕУ су својевремено предочили да „Црна Гора док власт држи Мило Ђукановић, не може постати чланица Уније“.
Сад је мрежа Ђукановићеве политичке и економске владавине у Црној Гори дијелом разграђена и очекује се даљи преображај у владавини права, независности правосуђа, па би реално било очекивати да је чланство у ЕУ могуће.
Иако у самој Унији јачају екстремне партије које су дијелом и у власти, можда управо зато већина влада сматра да је неприхватљиво да у чланство Уније уђу земље гдје су на власти аутократске владе.
Ово је мишљење аналитичара у медијима, али и дипломатских званичника у сједишту Уније у Бриселу, мада има упозорења да „попут свих питања везаних за проширивање ЕУ, а посебно кад је у питању Балкан, ништа није сигурно“, преноси Борба.
Аналитичари и дипломате су сагласни да политичку вољу треба отјелотворити опипљивим доказима о демократском и економском напретку кандидата за чланство, као и безусловним и нимало лаким унутрашњим преуређењем ЕУ, нарочито кад су у питању начин доношења одлука и могућности буџета.
Бриселски портал Политико наводи да је „проширивању пријети опасност унутрашњих подјела у ЕУ“ и сматра да ће питање уласка нових чланица бити „крупан задатак“ у политичком програму нове Европске комисије (ЕК).
„Послије напада Русије на Украјину је ЕУ, симболички, раширила руке захтјеву за чланство Украјине и Молдавије, покречући поступак којем ће вјероватно бити потребне године да се оконча“, пише Политико.
И, како напомиње, предсједница ЕК Урсула фон дер Лејен ће „морати да у то стадо притјера и молбе за чланство са Западног Балкана који је много дуже у чекаоници ЕУ“.
Политико напомиње да је то „такође опасна политичка вјежба јер, иако у пријестоницама ЕУ постоји спремност за отварање врата новим чланицама, видно је страховање да би отварање врата земљама с великим бројем становника попут Украјине, преплавило унутрашње тржиште Уније јефтином радном снагом и производима и угрозило друге чланице ЕУ“.
Дипломате у Бриселу су сагласни с оцјенама медија и аналитичких центара да је велика непознаница и како и кад ће се окончати рат у Украјини, као и то каква ће бити политика новог америчког предсједника Доналда Трампа.
Засад, о чему говори и програм ЕУ од шест милијарди еура за економско јачање и стварање јединственог тржишта Западног Балкана, ЕУ спрема укључивање тог региона у своје тржиште.
Политичко укључивање и приступ замашним реформским фондовима ЕУ су и даље непознаница.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Neka hvala.
Ne zasluzujete nas.
Nase vrijednosti su
porodica
otac i majka
musko i zensko
vjera
nacija