Смјена Биљане Вучуровић или рифрешовање националног узнемиравања

Пише: Радомир Уљареевић

У Црној Гори раширено је вјеровање да силе таме имају највише посла уочи Крстовдана – то је доба кад демони не мирују, кад се могу на дјелу ухватити нечастиве силе, и кад се могу уочити њихови трагови у снијегу, по земљи, или под земљом. Уочи Крстовдана доносе се незаконите пресуде и извршавају се смртне казне. Устаје се са лажним тужбама, а на сами Крстовдан, у страху од Богојављења, све те силе бјеже у црну земљу, главом без обзира.

Многе одлуке уочи Крстовдана указују на ужасна непочинства, па тако и о смјени госпође Биљане Вучуровић са мјеста директорке подгоричке гимназије, једне од најважнијих црногорских средњошколских образовних установа, као и одлука о смјени Горана Даниловића са мјеста директора Агенције за контролу и обезбјеђење квалитета високог образовања. Истим метком и средњешколско и високошколско образовање.

Познато је да најтежу мизогинију показују неке жене у Црној Гори, борећи се наводно против сексизма, против тзв. сексуалног узнемиравања, а на ствари ту борбу користе да би реализовале своје мизогине, било сексуалне, било асексуалне пориве.

Да бисмо знали о чему се заправо ради требало би претходно да знамо границу гдје престаје удварање а гдје почиње сексуално узнемиравање. Ако се неко неспретно удвара то може да личи на сексуално узнемиравање, а тако често бива код оних који се заљубе до ушију (а то најузвишеније осјећање љубави у опасности је да буде стигматизирано као сексуално узнемиравање). Такође, треба установити шта је то асексуално тј. политичко узмемиравање.

Министарство просвјете има искуства у овом другом, асексуалном илити политичком узнемиравању јавности. У тај облик узнемиравања јавности спада и одлука о смјени директорке гимназије, госпође Вучуровић. Госпођа Вучуровић је смијењена због тога што је узнемирила НВО сектор на начин што је казнила професора који је сексуално узнемиравао (каже се – удварао се) даму која је “бивша ученица”.

Они што ћерају мак на конац наћи ће да ”бивша ученица” није исто што и ученица, и да релација професор-ђак важи само док траје завршна школска година након чега ученица добија статус “бивше ученице”, а у том статусу она више није штићеница школске установе коју је некад похађала. Свака дама, без обзира на године, која је икада ишла макар само у први разред, има статус “бивше ученице”.

Одлука Министарства просвјете је вишеструко скандалозна, и промовише осионост каква је непримјерена и примитивним, предполитичким друштвима, а камо ли друштвима која покушавају да се успоставе као демократија, након тридесетогодишње демонократије, таква одлука је у пуној супротности са људским правима, на страну женска мизогинија која је ваљда најмрачнији облик мржње.

Та одлука је дискриминаторска јер директорка школе не може имати одговорност за оно за шта није надлежна школа, већ институције које би требало да се баве проблемима сексизма у школама, на универузитетима, у јавним установама, па и у министарствима, и те институције би требало да преиспитају наводе бивше ученице.

И док трају ти невиђени мизогини испади против госпође Вучуровић од стране низа невладиних организација и невладиних министарстава, (какаво је очигледно и Министарство просвјете, а то је искључиво црногорски феномен), то јест од стране оних који би требало да се ставе на страну жене која је одиста угрожена, и која је стварна жртва мизогиније, никако да се досјете заштитници права угрожених група, права жена, толики омбудсмани који не раде свој посао, никако да узму у заштиту госпођу Вучуровић која је истовремено и жртва бјесомучне национал шовинистичке хајке каква одавно није виђена у Црној Гори, а свједоци смо каквих је све журки у нас било на ту тему.

Замјењујући тезе, министарка која би по природи ствари, након свега била позвана да себе смијени тј. да да оставку, поступа као стварни кривац, приступа рифрешовању узнемиравања, и то националног узнемиравања, и то све још са елементима мобинга у односу на госпођу Вучуровић, чије је радно мјесто у надлежности Министарства просвјете.

А тај пресинг демонократије, то је подметање ”правде” актуелној Влади, инспирисано из истог центра који би могао да се зове – Камасутра. И то све уочи Крстовдана.

Крстовдан, 2025.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: