Чији је кандидат Шутановац

Пише: Јован Лакићевић

Захваљујући мојој драгој баки Неци, из Роваца,( од Влаховића из Богутова дола), знам подоста народних умотворина. Можда чак више него што их има у Вуковим записима.
Једна од њих каже: Свршеноме послу мане нема! Ја бих, ипак, додао: то не значи да се временом неће јавити, односно, показати.

Но, доста с мудровањем, поготово што му овдје нема мјеста!
Ријеч је о „избору“ Драгана Шутановца за амбасадора Србије у САД у Вашингтону. Што се Србије тиче, то је готова ствар. Још само да се сложи Америка.
Неке колеге, не без ироније кажу: „Да је среће, или да је господин Драган држављанин САД, он би био њихов амбасадор у Београду“! Не знам, баш како ову врсту стилске фигигуре да схватим…
У земљи, у којој су слична „изненађења“ готово свакодневна, то и није изазвало баш превише коментара. Заправо, нијесам запазио ниједног!
А што се тиче чаршијских, ево их неколико. Једни ће рећи: Па кад је могла госпођа Јелена Милић, као прононсирани НАТО лобиста, да буде амбасадор у Загребу, зашто не би Шутановац у Вашингтону? Други ће рећи: Па шта, човјек за разлику од колегинице, има бар позамашну политичку биографију! Трећи, опет, као неопредијељени, примијетиће: Ваљда су по сриједи, нама,обичним смртницима , неки недокучиви разлози и интереси. Морам признати да и сам нагињем таквом закључивању. Јер, једино тако се може објаснити ово, не толико чудно, колико неочекивано кадровање.
У питању је један од, данашњој власти, омрзнутих „кључара“ Србије, један од стубова поражене „жуте братије“, па чак и предсједник Демократске странке ( 2016.године). Дакле, овај гест може да се тумачи и као чин међустраначког помирења… Односно, великодушности актуелне власти.
У суочењу са овом ненаданом кандидатуром, без пратећег образложења, или, каквог-таквог објашњења, обичном човјеку и новинару попут мене, преостају једино нагађања. Произвољна, дабоме. Моје памћење је везано за функцију министра одбране , у два мандата, господина Шутановца, када је од војске Србије успио да направи статистичку грешку. Вјероватно по налогу оних који су га предложили за ту функцију. Наиме, почетком 2010. г. укинуто је обавезно служење војног рока у земљи Србији!
Не упуштајући се у тумачења шта је тај акт значио у безбједности Републике, или, шта и данас значи, вјерујем да су његови политички ментори били веома задовољни његовим учинком.
Није искључено да су исти „кадровици“, у знак захвалности, били намјерни ( и успјели су) да му накаче титулу „екселенције“, рачунајући са њим на дуже стазе!
Господин Шутановац је, иначе, особа завидне биографије – завршио је више „курсева безбједности“ у САД на тамошњим престижним установама, а има и извјесно парламентарно искуство из Стразбура и Брисела… Уз оно поприлично функција у Београду и Србији, могло би се рећи да је у питању импресивна статистика, које се не би постиђели ни кадрови, рецимо, Трилатерале и Билдеберг клуба.
( Ријеч је, нажалост, о организацијама које су, давних дана, планирале разбијање покојне нам Југославије, а мислим да нијесу одустале ни од додатног растурања Србије, тако да ми је ова напомена, можда, неумјесна).
Није искључено и да је посриједи масовнија рехабилитација ДОСових кадрова, (као да их у постојећим амбасадама и конзулатима нема довољно!) мада су многи од њих, користећи прелазне роовек, постали чланови владајуће партије, министри, државни секретари, посланици и особе на другим важним државним функцијама.
Овај „случај“ је нешто компликованији. Мислим да је у питању „компјутерски избор“ кандидата једне, или двије западне обавјештајне агенције, за најзначајније функције у Србији кроз двије- три године. Титула „екселенције“ у Вашингтону треба да послужи у сврху тихе рехабилитаци, или, просзије речено – прања биографије!
И, да не будем баш недоречен, мислим да је у питању кадровско завјештање доскорашњим домаћинима самозваног Бајденовог „кадровика“ у Београду, господина К. Хила!
Овај текст спада у оне којим се у текућој политичкој пракси ништа неће промијенити, или, макар одложити. Циљ му је, ако се уопште о неком циљу може говорити, само да подсјети да сви о неким тек минулим и актуелним кадрирањима не мислимо исто. Рачунам, притом, на тзв. добронамјерне грађане. Поготово ако таква „анти-противна“ размишљана, не шкоде носиоцима актуелне власти. Било би ризично, да не кажем и трагично, ако би сличне појаве добиле облик епидемије…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: