Ако заврше у Чикагу, посланици ДПС-а имаће нови хит: ‘Из Чикага моји, знаш ти добро који!’

Пише: Предсједник Демократске народне партије Милан Кнежевић

Да ми је неко прије десет дана рекао да ће посланици ДПС-а поднијети молбу четничком војводи Андрији Мандићу да им одобри путне трошкове за Вашингтон, како би присуствовали молитвеном доручку, вјероватно бих позвао душевну болницу у Котору и пријавио да имају одбјеглог и по околину опасног пацијента.

Посланици ДПС- а Данијел Живковић, Андрија Николић и Никола Ракочевић одлучили су да прекину скупштинску блокаду и кроз писану молбу предсједнику Скупштине Андрији Мандићу замоле да им одобри плаћање авионских карата, хотелског смјештаја и дневница како би могли присуствовати молитвеном доручку са Доналдом Трампом.

И није толико ни важно што су за вријеме предсједничикх избора горе наведени посланици отворено подржавали Бајдена, свако има право на сопствену заблуду, али да моле четничког војводу да им одобри пут, е то већ не могу да прихватим.

Не да не могу да прихватим, него сам згрожен да после свих изречених увреда на рачун војводе Мандића, двомјесечне блокаде Скупштине, опкољавања микрофона, ломљења двије хемијске, шарања по зидовима, бацања димне бомбе, пјевања химне у терци, они моле четничког војводу за одобрење да отпутују.

Умјесто да се као доказане патриоте јавно испрсе и кажу: „Не треба нам ништа од четничке власти, идемо пјешке за Америку ако треба, или фериботом Бар-Бари, а онда као слијепи путници у потпалубљу неког прекоокеанскиг брода попут Леонарда ди Каприја и Кејт Винслет у оном филму, све тако даље кроз буре и олује, преко плаве воде док не угледамо кип Слободе. А тамо ће нас раширених руку дочекати дијаспора и одмах у лимузини за вјенчања транспортовати до Вашингтона, како би на вријеме стигли на доручак. А и ако мало закаснимо, знамо да Трамп без нас неће почети доручак“.

Е тако се то ради ако нећеш да имаш посла с четницима, и кад волиш Црну Гору више од авионске карте, хотелског смјештаја и дневница. Но, би му га работа, други пут морају паметније, моје је само да им пожелим срећан пут, уз савјет да добро провјере ове карте које им је Андрија Мандић потписао. Да умјесто у Вашингтон не слете у Чикаго, и врате се у Црну Гору све пјевајући: „Знаш ти добро који, из Чикага моји…“ онда би Андрија имао право да их предложи за нове четничке војводе.

П.С. И ником, ни за живу главу тамо не говорите да сте Милови, да вас не врате истим авионом са овим мигрантима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: