Наставља гдје је раније стао: Ђукановић тотално изгубио компас, више не преза ни од чега, сада су му и Американци непријатељи

Оптужујући Сједињене Америчке Државе (САД) да су омогућиле појаву “српског света” – идеје о политичком обједињавању Срба, Мило Ђукановић наставља са стварањем дежурних непријатеља, намјерно заборављајући и своју улогу зачетника оштрих етничких подјела, и чињеницу да је Запад био покровитељ “ђукановићевског свијета”, омогућивши Демократској партији социјалиста (ДПС) опстанак на власти, док се Црна Гора давила у криминалу и корупцији.

Тако саговорници “Вијести” интерпретирају критике које је бивши дугогодишњи црногорски предсједник и премијер изрекао недавно на рачун САД-а и Запада, оцијенивши да је њихова политика према Западном Балкану била – “потпуно погрешна” и “проруска”.

Он је у интервјуу “Ал Џазири”, емитованом 30. јануара, рекао да цијени то што је Запад одговорио одлучно на инвазију Русије на Украјину, која траје скоро три године, али да је за то вријеме на простору бивше Југославије иста политика “дувала вјетар у једра ‘српском свету’”.

“Дакле, поставља се, наравно, питање – зашто је то тако, зашто се то тако догађало? Мислим да је комплетно била погрешна политика западног свијета према овом региону. Дакле, укључујући и лицемјерје да се увијек истицало како је то европска политика, коју Сједињене Америчке Државе само слиједе. Не, то је неистина – ову политику је креирао Стејт департмент, а Европа је само слиједила…”, навео је Ђукановић.

Некадашњи шеф ДПС-а казао је да министарство спољних послова САД-а није успјело да оствари своје циљеве – да одвоји Србију од Русије и обезбиједи споразум између Србије и Косова “који ће легитимисати Косово у међународним организацијама”, те да је основна грешка била што су, “вођени својим себичним интересом, да само остваре свој циљ”, сматрали да је “све остало ствар договора”.

“Па је ствар договора било и да се дозволи властима у Београду да се мало побахате у овом региону. А они су то радили не помало, него помало више, и то по истој формули по којој је то радио (бивши предсједник Србије и Савезне Републике Југославије Слободан) Милошевић деведесетих година, проглашавајући угроженост Срба у сусједним државама, не марећи за то да тиме руше суверенитет тих држава…”, додао је Ђукановић.

“Зна се ко је родоначелник подјела”

Дипломата и некадашњи министар спољних послова Црне Горе Миодраг Лекић, оцјењује за “Вијести” да Ђукановић, по свему судећи, “не сматра да припада само историји, већ политичкој садашњости, можда мислећи и будућности”, и да се чини да га “ни правосуђе много не узнемирава”. Зато се, каже, из недавног интервјуа стиче утисак да се бивши шеф државе ослободио “раније видљивог и разумљивог страха од институција правде”.

“Да се опет осјећа онако како се деценијама осјећао, дакле – као особа ван правног поретка, и ваљда зато поново агресивно опсједнута, с настављањем хушкачких циљева сијања мржње и подијела у Црној Гори”, тврди Лекић.

Он је рекао да сви знају да је “производња дежурних непријатеља” била битан елемент Ђукановићевог плутократског владања, и да их је лако проналазио у Црној Гори, региону, па и свијету. На домаћем плану, њиховим стварањем је, каже Лекић, систематски подстицао националне подјеле, а сад види Американце као покровитеље етничких подјела на Балкану и у Црној Гори. То је, према ријечима саговорника “Вијести”, занимљиво јер је Ђукановић, “стварао се утисак, у дужем периоду био амерички клијент…”.

“Није баш непознато у историји да САД, без сумње демократска земља, преко својих служби сараднички прихвата и компромитујуће особе и групације с одређеним прагматским циљем. А према оној познатој у историји стратегији и крилатици: ‘непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ’- није битно какав је”, додаје Лекић.

Подсјећајући да су Ђукановићу у новијем периоду непријатељи Русија “и Србија која је виђена као мала Русија”, дипломата напомиње да је тешко разумјети шта је дугогодишњи највиши црногорски званичник хтио да постигне конструкцијом о Американцима “којима сели одговорност за етничке подјеле и доминантну свијест етноцентризама”. Лекић се пита да ли Ђукановић тиме циља на то да се заборавило да је родоначелник “грубих подјела у Црној Гори циничном стратегијом – подијели, завади и владај”.

“Без обзира што власт након 2020. није била ни способна, нити дорасла да уочи погубност доминантног стања и успона етничких партикуларности у све више дезинтегрисаном друштву и држави, што представља, уз друге озбиљне проблеме, можда највећу опасност у земљи – не само за функционисање, већ и за трајање црногорске државе – ипак је немогуће заборавити највећу улогу Ђукановића у том процесу. Све то да би стизао до бројчане већине која му је омогућава трајање на власти, а с њом корупције, криминализације црногорског друштва и саме државе”, констатује Лекић.

Ово није први пут да Ђукановић дијели “пацке” Западу – до сада је у неколико наврата, уистину мање оштро, критиковао међународну заједницу, тврдећи да је тродеценијска власт ДПС-а смијењена 2020. уз “ехо међународне заједнице”, да “површност међународне политике” зна каткад пуно да кошта, да међународни партнери након агресије Русије на Украјини виде мало боље стање у Црној Гори, “али још недовољно добро”… Слични наративи долазили су и од функционера ДПС-а.

“Није критика, него вапај”

За разлику од Лекића, главна и одговорна уредница недјељника “Монитор” Милена Перовић тврди да Ђукановићева критика САД-а показује да је он уплашен правосуђа и да има разлог за то.

“Правосуђа које ће бити ослобођено политике, које ће имати одријешене руке. Отварају се предмети ратних злочина, међу којима је депортација босанскохерцеговачких избјеглица, која би могла да га скупо кошта. Ту су и други случајеви, томови су о њима исписани…”, наводи она за “Вијести”.

Перовић оцјењује да Ђукановић данас критикује Запад, односно САД, јер сматра да је њихова политика омогућила “српски свет”, а да намјерно заборавља да је исти Запад омогућио својевремено и “ђукановићевски свијет”, кад је бившег предсједника третирао као “фактор стабилности у региону”, док је земља “тонула у криминал, корупцију и аутократију”.

“Критика Запада, након што је изгубио повлашћену позицију, није критика, него вапај. Који опет мирише на страх… Црна Гора не би смјела да бира између ‘српског света’ и ‘ђукановићевског свијета’; она мора да пронађе пут истински европског, демократског друштва”, поручује саговорница.

Захваљујући Западу, Ђукановић се 1997. растао с Милошевићем и његовом националистичком политиком, чији је био важан шраф током ратова деведесетих у покушају стварања “велике Србије”, коју дио домаће, регионалне и међународне јавности поистовјећује с пројектом “спрски свет”.

Након тога, Ђукановић је више пута играо на карту “фактора мира”, којом је обезбјеђивао подршку Запада за останак на државним функцијама, а тиме и учвршћивање своје моћи. Примјера да се Запад заузимао за њега је више, а један од најупечатљивијих су наводи бившег амбасадора САД-а у Србији и Црној Гори Вилијама Монтгомерија из јула 2021, да су Сједињене Државе имале у Цавтату (Хрватска) брод с екипом америчке Централне обавјештајне агенције (ЦИА) чији је једини посао био да спаси Ђукановића ако Милошевић “крене на њега”.

Монтгомери је тада, у интервјуу хрватском “Вечерњем листу”, рекао и да је деведесетих било тешко прикупити средства за финансирање Ђукановићеве владе, те да је стога Запад почео да допушта кријумчарима дувана “да оперишу из Црне Горе”.

“Окренули смо главу и одлучили да не видимо то кријумчарење”, саопштио је, између осталог.

Амбасада САД-а у Подгорици саопштила је “Вијестима”, одговарајући на питање како гледа на Ђукановићеве поруке, да не виде “потребу за коментаром у овом тренутку”.

Брине и за америчку демократију

Некадашњи црногорски званичник говорио је у интервјуу “Ал Џазири” и о друштвено-политичким приликама у САД-у, оцијенивши да је нови-стари предсједник те земље Доналд Трамп први тамошњи шеф државе који је “оволико политичког простора оставио крупном капиталу”, те да су “поједини еминентни играчи америчког крупног капитала показали већу амбицију него да преуређују саму Америку”.

“Дакле, њихове амбиције сежу и до Европе. Мени се чини да бисмо морали сви врло опрезно да се односимо према тој новој околности. Чини ми се да су реална упозорења која кажу да је амерички систем вриједности у опасности. Да амерички крупни капитал пријети да поједе америчку демократију”, изјавио је.

На Ђукановићеве поруке, од политичких актера реаговао је само лидер владајуће Демократске народне партије Милан Кнежевић, рекавши да је тај “напад на Стејт департмент и америчку демократију – раван нападу Ал Каиде на ‘Куле близнакиње 2001. године”.

Лекић: Прво нападао Црногорце и дио мањина, онда Србе

Лекић оцјењује да је Ђукановић у два наврата подстицао подјеле у Црној Гори производњом непријатеља. Једном, каже, “као велики Србин, анатемишући и политички дискавалификући Црногорце и дијелове мањинских народа”, а други пут кад се “као (квази) Црногорац окомио грубим анатемама на Србе у Црној Гори, који су постали главно зло државе Црне Горе”.

“Да не би било забуне поводом појма ‘квази Црногорац’ – ту мислим на групације које примарно карактеришу два конститутивна елемента: агресивна мржња према Србима и припадност на неки начин финансијско-клијентелистичкој мрежи одређене позадине која се везује за Ђукановића. Ову, претежно интересну скупину, треба разликовати од Црногораца, историјски утемељенијег народа који који не мрзи друге и који је спреман да сарађује са свима, посебно у Црној Гори, и да у стилу аутентичне историјске традиције брани Црну Гору и њене интересе”.

Лекић каже да се у Црној Гори и на Балкану, за разлику од САД-а гдје су различите групе интегрисане у “компактну америчку нацију”, дешава супротна ствар – да је релативно јака повезаност кроз заједничку судбину претворена у “преграђене етничке феуде”. Тај процес се, упозорава, одвија у Црној Гори с 620 хиљада становника, и драматично је, тврди, одмакао,”с непознатим и рискантним исходом”.

“Ђукановић не види своју улогу у томе. Види сад Американце. Лично могу да имам и критичке оцјене о америчким операцијама у свијету, па и њиховим геополитичким авантурама након завршетка Хладног рата, али селити им филозофију етничких подијела је премного, у сваком случају – неодрживо. Бесмислено, макар долазило од једног њиховог проблематичног клијента чијим се савезништвом могуће и нису много прославили. У сваком случају, оставио бих њима да расправе и ову фазу односа”.

Перовић: Више знакова да је уплашен

Перовић каже да је очигледно да је Ђукановић уплашен, иако и у интервјуу “Ал Џазири” тврди да се осјећа сигурно. То, према њеним ријечима, показују долазак на функцију почасног предсједника ДПС-а (што би требало да се деси сљедеће седмице), учестали интервјуи “у којима вапи над судбином државе”, учешће његове фамилије на студентским протестима покренутим због недавног масакра у Цетињу…

“Али то показује првенствено начин на који ДПС дјелује од пензионисања суткиње Уставног суда (Драгане Ђурановић). Драматизација случаја Уставни суд од ДПС-а, који очајнички под заставом одбране Устава покушава да овај суд врати у пређашње стање, односно у блокаду с половином својих партијских судија, мирише на панику и опасне намјере. То, наравно, не аболира одговорности власт која је наставила политичким трговинама да попуњава тај суд, и која је тумачила законе спрам својих интереса”.

Опозиција предвођена ДПС-ом тврди да је Устав погажен због тога што је парламент, без обавезног обавјештења Уставног суда, одлучио средином децембра прошле године да Драгани Ђурановић констатује престанак судијске функције у том суду, због стицања услова за пензију. Они су тражили да се ствари врате “у пређашње стање”, поручујући да, у супротном, неће дозволити рад највишег законодавног дома.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: