Кнежевић упитао ректорски Колегијум: Да ли би „студентске“ блокаде у Србији били окончане да је погинуо Вучић?
1 min read
Лола Ђорђевић
Поводом јучерашњег инцидента приликом којег је спао точак са аутомобила у којем је био предсједник Србије Александар Вучић, огласио се и лидер ДНП-а Милан Кнежевић.
Он је упитао ректорски Колегијум:
„Да ли би „студентске“ блокаде биле окончане да је јуче Александар Вучић погинуо у аутомобилу? Или да питам УСАИД?“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Pipun NIJE interesantan, od Kako bleji o podrsci mafiji na vlasti u Srbiji
Ali to je politika, na ZALOST!
Пипун ће увијек бити пипун, никад лубеница.
Господин Милан Кнежевић је ненадлежан да коментарише актуелна дешавања у Србији и треба да га буде срамота! Од највећег борца против диктаторског режима у Црној Гори до највећег слуге диктатора у Србији.
Српкиња из Црне Горе
Bas tako!
POBUDALIO Pipun!!
Ja bih volela da razumem ljude koji žele da učestvuju u obojenoj revoluciji pod parolom “ podržavam „studente““. Ali ih ne razumem. Posledica te „revolucije“ je ropstvo zapadu. Svaka SRPSKA vlast mi je draza od ropstva. Zauvek.
OVO NIJE POBUNA STUDENATA.
OVO JE POBUNA PROFESORA FAKULTETA.
STUDENTI SU ZLOUPOTRIJEBLJENI.
PROFESORI SU DOBILI PARE IZ USA ZA OVU POBUNU.
KRIJU SE IZ STUDENATA.
VECINA PROFESORA FAKULTETA SU AGENTI USA TAJNIH SLUZBI I NA NJIHOVOM SU KORITU.
DALEKO SU ONI I OD NARODA I OD DEMOKRATIJE I OD PRAVDE.
ONI IMAJU OGROMNE PLATURINE A SADA ŽELE VLAST.
A NE ŽELE NA IZBORE…?
DAKLE PROFESORI FAKULTETA ZLOUPOTREBLJAVAJU STUDENTE I SILUJU RADNI NAROD.
RADNICI RADE I NE BUNE SE.
BLOKIRAJU NERADNICI I SMETAJU OVIM ŠTO RADE.
VLAST NEĆE DA ZAŠTITI VEĆINU KOJU BLOKIRA NE RADNA MANJINA.
OVA SLIKA JE UOCLJUVA SVAKOG DANA.
NEKO ZELI SUKOB NARODA NA ULICI.
NEKO UVODI SRBIJU U GRADJANSKI RAT.
NA ISPITU JE ZRELOST NACIJE
Tako je Lovćene. Sve tačno stoprocentno. Koliko god ti osporavali komentar unlikom niko ti nije odgovorio argumentom – jer ga nema!
@Stanko
stani, sigurno je tesko kad je kriza u glavi, suse se neuroni.
Милане, ти светло на српском путу, нада и понос српског народа. Знам да си ванредно добар и поштен Србин, ретко је то код нас, тешка су времена и многи су поломљени на путу од тежине ланаца којима су натоварени. Не слажем се са тобом ( небитан сам ) око вучића, могао је да буде као ти, изабрао је да, окружен фуњарама и лоповима, остане запамћен као реметилачки фактор међу српским народом.
Ziv i zdrav predsednik, a ni pipun mu nije ispao iz pozadinskog dela
ROBOVI KORITASI NISTA NE PITAJU SE …NO SAMO RADE KAKO IM KAZU …
Prof.Svetislav Kostic sin akdemika Vladimira Kostića, profesora medicinskog fakulteta, nekada predsednika SANU objasnjava zbog čega protesti nisu anti – državni:
Meni jedna stvar nikako nije jasna. Naime, ideja da je Srbija u krizi i da opozicija treba da razmišlja o tome kako da se iz te krize izađe, je po meni potpuno suluda.
Naime, Srbija uopšte nije u krizi. Naprotiv, u Srbiji nije bilo ovako dobro više od jedne decenije. Kriza postoji, ali to je kriza Vučićeve vlasti, kriza jedne kriminalno-korupcionaške hobotnice koja gubi tlo pod nogama. Ne vidim niti jedan jedini razlog da se iz te krize izlazi. Naprotiv, nama treba još veća kriza.
Više od jedne decenije, jedan psihijatrijski bolesnik, izopačena ličnost, zajedno sa najgorim talogom ovog društva, uništava ovu zemlju, krade, pljačka, otima, kriminalizuje, uništava inistitucije, pravi od nje lošu kopiju Azerbejdžana. Mi imamo na delu nekontrolisanu korupciju godinama. Nama ludak na čelu države 10 godina, zajedno sa svoijm medijima, kreira okruženje neprekidne krize. Kada se ne spremamo da ratujemo sa Albancima oko tablica, mi strepimo za Predsednika pošto je u toku neki napad na njega ili na njegovu familiju. Ako ne napadaju Predsednika hoće da nam napakuju da smo genocidni. Ako nam ne pakuju da smo genocidni CIA hoće da … (upiši po želji). Kad nam groblja nisu mala, opet ne valja skup je put do Milana. I tako 10 godina. Krugovi ludila u krugovima ludila.
Narod doveden do šizofrenije, stalno okružen neprijateljima, stalno u nekom sukobu sa nekim, dok Predsednik sa svojim okruženjem pljačka, krade, bogati se, dok elita šmrče kokain na kile, gazi decu po pešačkim prelazima i naplatnim rampama, podiže Bele kuće na Dedinju i slavi nove milijarde. Šefove BIA nam finansiraju tetke iz Kanade, a dok Siniša Mali laže ko na odbrani doktorata, Bože me oprosti, eto braća Bugari odoše ispred nas 35% kada je u pitanju BDP po glavi stanovnika. Rumuni odavno 50%. Hrvati duplo.
I za svih tih 10 godina mi smo imali jedan mali krug očajnika – u koje i sam spadam, koji su se nešto koprcali, vrištali, pravili budale od sebe i bili suočeni sa po pravilu ambivalentnim i ne previše zainteresovanim sugrađanima. Čak sam se i ja, obeležen kao nepopravljivi optimista, ponekad nalazio na ivici beznađa. Pred izborom da osudim svoje sugrađane ili da prihvatim da sam možda ja budala.
Danas je u Srbiji sve isto. Vlast isto laže, isto krade, isto pljačka, isto se šmrče kokain bez mere. Isto se gaze inistitucije, isti ludak širi svoje ludilo, sve je isto. E, ali ima nešto da nije. Po prvi put pobuna je masovna. Širi se i to po čitavim segmentima društva. Mnogo ljudi, pre svega mladih odbija da prihvati da je psihodelični svet Aleksandra Vučića normalan. Jer nije. Ljudi se bude zbog stanja u ovom društvu i staju na crtu obesnim kabadahijama iz SNS. Institucije za koje smo verovali da ne postoje se bude i glasno odbijaju poslušnost. Meni i mojim kolegama danas kao profesorima tapšala deca. Tapšali mi studenti. Ej sokole! Pa nema ovaj SNS mulj dovoljno para da plati to što ja sad mogu mojim unucima da pričam da su mi moji đaci tapšali jer su poštovali to što im nisam okrenuo leđa. Sad, znam ja da nije neko herojstvo pokazati da imaš elemente ličnog dostojanstva i da to i nije baš za aplauz – ali to mi uopše neće smetati da od sebe pred unucima pravim heroja (koji nikad nisam bio). Ej koliko ću samo dosadan da budem! Meni moji studenti tapšali, a ona hulja što se odaziva na Predsednik morao da beži kući kroz špalir specijalne policije.
Meni se ovo uopšte ne čini kao kriza. Meni je ovo pokazatelj ozdravljenja društva. Ludak na slobodi na konferniciji za štampu po ko zna koji put nešto lupeta i laže, dok mu hiljade studenata viče – što si se uplašio. Zašto bi iko želeo da reši ovaj divan pokazatelj zdravog duha i pameti naše omladine. Zašto bi iko želeo da reši to što jedan za državu ključan esnaf – advokatura, štrajkuje zbog rušenja pravne države od strane izvršne vlasti. Pa to je primer dobre advokature. Zašto bi iko normalan želeo da smiruje advokaturu koja se bori za to da ova zemlja bude pravna država. Pa danas je i Đuka Moler morao da štrajkuje protiv sopstvene vlasti – ako nije nek javi da ga prijavimo Komori. Univerzitet staje iza svojih studenata i odbija da služi jednoj lošoj vlasti koju nije briga ni za univerzitet ni za studente. Takav univerzitet i treba da bude.
U zemlji poniženja, sramote i državno promovisane šizofrenije, neki ljudi danas idu podignute glave, ponosno. Ej bre, profesor! Advokat! Student! A polako, biće toga još. Ja ovih dana sve manje imam taj osećaj očaja. Strah, svakako, oprez, normalno, paranoja – lekovito. Ali nemam očaj. Imam, mada me od toga strah, sve češći osećaj sreće i ponosa. To nije kriza. Tj. ako je kriza ona nije naša ona je kriza ovog režima. I što je ta kriza režima veća to bolje po nas. Naše nije da tu krizu rešavamo, već da podstaknemo što je veći broj ljudi da napravi korak koji će im omogućiti taj isti osećaj ponosa i sreće. Mnogo je lepo reći kabadahiji sikter. A u Srbiji se sve češće čuje ta draga reč. Sikter. I što je više bude to će za sve nas biti bolje.
Ne znaš ti šta je pljačka, lopovluk, diskriminacija, nepotizam, kriminal, prebijanje, likvidacije…