Ђукановић против Агенције: Бивши предсједник негира кршење закона и најављује тужбу

Бивши предсједник Црне Горе Мило Ђукановић најавио је да ће поднијети тужбу Управном суду након што му Агенција за спречавање корупције (АСК) достави одлуку којом се утврђује да је прекршио Закон о спречавању корупције.

“Доношење управног акта без могућности да се изјасним о резултатима испитног поступка, иако је то законска обавеза Агенције, представља очигледно кршење члана 14 Закона о управном поступку. Такво поступање јасно указује на намјеру да се удовољи политичким притисцима и сензационализму,” наводи се у саопштењу Ђукановића.

Он сматра да је Агенција повриједила његове правне интересе и да је одлука донесена под политичким утицајем. Такође, истиче да је одлука објављена у медијима прије него што му је званично достављена, што додатно потврђује, како тврди, њену пристрасност и правну неутемељеност.

“Све што треба рећи о правној неписмености одлуке, биће садржано у тужби коју ћу поднијети Управном суду. Поред тога, занемарена је чињеница да је надлежни суд већ донио двије пресуде у моју корист, којима је утврђено да наводни дуг банци није постојао,” наводи Ђукановић.

Према његовим ријечима, објављивање података о његовим рачунима представља грубо кршење Закона о кредитним институцијама, а цијели случај оцјењује као политички мотивисан покушај да се тема вјештачки одржи у јавности.

“Моја породица је у периоду од 2007. до 2015. године у сваком тренутку располагала законито стеченим средствима за измирење свих обавеза, без икакве везе са функцијама које сам обављао,” закључује се у саопштењу бившег предсједника.

Међутим, остаје нејасно како је могуће да, више од четири године након промјене власти и смјене криминалног режима Мила Ђукановића, тужилаштво и судови и даље не показују знаке живота. Ако постоји било каква сумња у незаконито богаћење бившег предсједника, зар није логично да би управо он већ годинама морао да доказује своју невиност пред институцијама система?

Умјесто тога, свједочимо дугогодишњем правном вакууму у којем се ни тужилаштво ни судови не усуђују да покрену конкретне процесе против човјека који је деценијама персонификовао заробљену државу. Док Ђукановић сада користи сваку прилику да се представи као жртва политичког прогона, грађани с правом постављају питање – ко заправо штити њега и његов систем, и зашто правда у Црној Гори још увијек није стигла тамо гдје је најпотребнија?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: