(ВИДЕО) Десет година од почетка рата которских кланова

Радоман је окривљен за нестанак око 200 килограма кокаина из стана у Валенсији крајем 2014. године, пише „еxпресс.24сата.хр“.  Ликвидирали су га 20. фебруара 2015. године у Београду.

Которски кланови сматрају се за веома опасне и добро организоване, и врло важне „играче“ у трансатлантском шверцу кокаина.

Како се наводи у „еxпресс.24сата.хр“, у рату „кавчана“ и „шкаљараца“ убијено је укупно 78 људи.

У густо насељеном кварту у Подгорици, у близини вртића и основне школе, између зграда и чак пет кафића 19. фебруара 2015. године у 11.30 сати у ваздух је дигнут блиндирани „Ауди А8“  Милана Вујотића, додаје хрватски портал.

Вујотић у том тренутку није био у аутомобилу, а у стравичној експлозији у Улици Косовских јунака само пуком срећом нико није повријеђен. Била је то порука „шкаљарцу“ Горану Радоману да врати кокаин који је украо из „штека“ у Валенсији крајем 2014. године. Но, како то није учинио, кажу, већ је сјутрадан постао прва жртва немилосрдног рата бивших пријатеља и сарадника.

Радоман је, наиме, 2011. године на Куби скривио саобраћајну несрећу у којој је погинула дјевојка. Осуђен је и завршио је у затвору, а након три године протјерали су га. Када је дошао у Валенсију у стану, који он плаћао и из затвора, нашао је товар од 200 килограма кокаина, који је неко ту сакрио. Те тврдње србијански медији темељили су на основу информација из сектора безбједности. Горан Радоман је наводно узео ту дрогу, иако није била његова, како би “наплатио” коришћење својих ресурса за вријеме које је провео иза решетака.

Радоман је изрешетан с 25 метака из „Хецклера“, који је највјероватније имао пригушивач, након што је паркирао свој блиндирани БМW подгоричких таблица у гаражи зграде у Улици Јурија Гагарина на Новом Београду. Убица је, утврдили су истражитељи, непримјетно ушао у подземну гаражу. Зграда је била ‘покривена’ видео-надзором, али се убица добро припремио те је одмах по уласку у гаражу маскиран подигао сваку камеру. Потом је дошао до лифта гдје је чекао Радомана. Жртва се, мало послије поноћи, појавила у згради.

Након што је Радоман паркирао свој блиндирани аутомобил и отворио врата убица је у њега испалио 25 метака и мирно одшетао. Тијело је, 45 минута послије поноћи, пронашао станар. Сусједи су за  „Блиц“ свједочили да убијеног Радомана нису познавали, јер се према њиховим ријечима у зграду доселио тек три мјесеца прије ликвидације.

Горан Радоман страдао 2015. године (фото: умрли.ме, архива )

Радоман се, службено, бавио легалним послом, односно поморским транспортом кроз фирму „Сун-Сеа Цхартер“. Међутим, постојала је сумња да је управо ту фирму користио као параван за шверц дроге, због чега је прије убиства био под будним оком бројних сигурносних служби. Црногорски криминалци Радомана су означили као одговорног за нестанак дроге. Кад је није вратио услиједила је одмазда, пише „еxпресс.24сата.хр“.

Након пуцњаве убица је побјегао. Но, полиција је током извиђаја пронашла кључне доказе. Како је прије неколико година објављено у емисији Инсајдер ДНК траг Луке Старчевића нађен је испод Радомановог БМW-а, на ГПС уређају за праћење.

Против њега полиција је поднијела кривичну пријаву, а била је и расписана Интерполова потјерница. Међутим, он је побјегао у Шпанију те се потом о њему ништа није знало до 2020. године. Бразил је те године имао серију убистава, али тамошња полиција је ухапсила локалног нарко-боса из Сао Паула и његове блиске сараднике. Наиме, његова десна рука био је извјесни Лука Марић који је у тренутку хапшења код себе имао хрватски пасош. Даљјом провјером и идентификацијом утврђено је да је Марић заправо Старчевић и тада је откривено да је он особа која се сумњичи за три ликвидације у Бразилу међу којима је и ликвидација Марјана Јоцића из Зајечара.

У рату који је услиједио не само на територији Црне Горе већ и Србији, али и у сусједних земаља, па и ЕУ, убијено је 70-ак људи. У тим стравичним нападима, ликвидацијама, бомбашким нападима нијесу страдали само припадници тих криминалних кланова, убијени су и чланови њихових фамилија, сарадници, а било је и случајних жртви.

Рат црногорских кланова прелио се и на Хрватску, али и на Србију.

У Хрватској, пред клубом на Зрћу на љето 2022. из близине је 38-годишњег Душана Влаовића убио Душко Танасковић, 28-годишњак из Крагујевца. Вјерује се да је Влаовић припадао „шкаљарцима“. Још 2014. године је проглашен кривим због помагања починиоцу убиства вође навијача Црвене звезде, „Делија“, Марка П. Веснића из Београда и рањавања Ивана Марковића 2009. године.

Високопозиционирани шкаљарац Васко Љешковић (37) убијен је прије неколико мјесеци само једним хицем из снајпера, и он је био 75. жртва у беспоштедном обрачуну супротстављених црногорских кланова за превласт на тржишту кријумчарења дроге у Европу, писао је Еxпресс.

Према свему судећи, 15 погинулих у немилосрдним обрачунима широм свијета у низу припадали су „шкаљарском“ клану који је некад имао превласт и чини се да „кавачки“ клан из свега излази као убојитији, бруталнији и немилосрднији. Тек су два убиства прекинула низ и показала да су „шкаљарци“ можда још у животу – у Подгорици, на кружном току према Никшићу, из аутоматског оружја убијени су почетком новембра прошле године „кавчани“ из Цетиња Петар Липовина (41) и Жарко Пејаковић (25), као 76. и 77. жртва рата кланова.

Прије тога, само у задње четири године Ристо Мијановић (33) измасакриран је у Истанбулу и закопан негдје у дворишту виле, али му је тијело највјероватније пресељено јер никад није пронађен.

Миле Радуловић Капетан угушен је врећом преко главе коју су Вељко Беливук, звани Веља Невоља и његова банда омотали продужним каблом па тијело спалили на запаљеним аутомобилским гумама на Ловћену. Јован Јовановић мучен је и убијен у Шпанииј, Јасминко Шаховић (36) разнесен је бомбом на даљинско управљање која је била подметнута испод сједишта његовог аута. Милић Шаковић (35) убијен је с три метка у главу у центру Будве.

Вођа „шкаљарског“ клана Јован Вукотић (42) изрешетан је у Истанбулу у ауту, пред женом и дјететом. Ранко Радошевић звани Ранко Ескобар (54), други човјек „шкаљарцима“ блиске никшићке групе, убијен је на бензинској пумпи у Београду-

Страдао је и Дарко Геислер Недељковић (43). Он је убијен у Бразилу гдје је годинама живио под лажним именом – убица му је пришао док је возио бицикл са женом и дјететом  и испалио неколико хитаца па побјегао. Едмонда Мустафу (29) ликвидирао је у центру Бара, убица на мотору је успио побјећи. Радован Марковић (29) убијен је под нејасним околностима од припадника свога клана док су намјеравали подметнути бомбу под ауто једног „кавчана“.

Драган Рогановић (37) и Петар Калуђеровић (20) погинули су када су изашли из теретане на Цетињу, је је поред њиховог „Мерцедеса“ експлодирала бомба приквачена за дрво.

Након нестанка дроге у Валенцији Слободан  Кашћелан је са Радојем Звицером и Игором Божовићем постао вођа  „кавчана“, а Далибор Ђурић придружио се ривалској криминалној групи, „шкаљарцима“, чије су вође наводно постали браћа Јован и Игор Вукотић те Игор Дедовић, писао је својевремено хрватски „Еxпресс“. Ђурић је убијен из снајпера током шетње у затворском кругу.

Након ликвидација Игора Дедовића и Стевана Стаматовића у Атини те Јована Вукотића у Истанбулу, Владан Радоман, брат убијеног Горана, сматра се једним од челних људи „шкаљараца“. Он је 2021. године у Италији пред судом осуђен на 17 година и девет мјесеци затвора због учешћа у шверцу више од двије тоне кокаина из Јужне Америке.

Вођа „кавачког клана“ Радоје Звицер (42) завршио је на листи 50 најтраженијих бјегунаца Европе након што је Аустрија за њим расписала међународну потјерницу. Годинама га безуспјешно траже црногорска и друге полиције региона. Звицер се потражује због трговине наркотицима и психоактивним супстанцама, уз упозорење да се ради о веома опасној особи која је вјероватно наоружана.