Да може да говори, Јадран би рекао да је његов дом Тиват

Савјет НВО Боке Которске организовао је јавну трибину „Школски брод ‘Јадран’ – симбол Боке и Тивта“, који је привукао велики број заинтересованих у Мултимедијалну салу Општине. Учествовали су контраадмирал Бошко Антић, публициста и новинар Синиша Луковић, историчар Дражен Јовановић, предсједник Савјета НВО Боке Которске др Машан Ерцеговић.

У питању је прва од планиране три трибине Савјета НВО Боке которске, које имају за циљ подизање јавног мњења Боке и Црне Горе, везано за недавни нон-папер, који је нашој држави стигао од Републике Хрватске, а тиче се тема, углавном везаних за Боку. Трибину је отворио најстарији члан Савјета Мато Бргуљан, истичући да је њен мото, као и оних које ће услиједити, „Супер омниа веритас – Истина изнад свега“. Организовање трибина треба да обезбиједи јавност, транспарентност и обавјештеност јавног мњења о питањима о којима се воде преговори, будући да су од државног значаја, да евидентира став Бокеља о њима, будући да су сва везана за Боку, као и да обезбиједи партиципацију Бокеља у тиму за преговоре.

Госте је поздравио потпредсједник општине Јован Бринић, који је казао да Општина Тиват нема дилеме и да је њен став да “ШБ “Јадран” јесте био, јесте и увијек ће бити симбол Боке и Тивта.”

Контраадмирал Антић напоменуо је да на скупу учествује као аутор монографије “ШБ Јадран”. Говорећи о томе зашто нема дилеме чији је “Јадран”, подсјетио је да је брод изграђен у Хамбургу и свечано поринут у море 25. јуна 1931, а у Тиват упловио 16. јула 1933.

“У састав Морнарице Краљевине Југославије је ушао 19. августа 1933. године, када је његов рођендан. Брод је купљен на иницијативу Јадранске страже, која је скупила милион и 145.665 динара, а из обласних одбора Јадранске страже Србија је дала 54 посто, БиХ 27, Хрватска 11, Македонија 4, Словенија три и Црна Гора један посто, с тим што треба водити рачуна о величини територије и могућностима. Највише су дали они из унутрашњости, а не са приморја и из Хрватске…Укупно је бродоградилишту Хамбург плаћено 8 милиона 407 хиљада и 830 динара, од чега је поред износа Јадранске страже, од лутрије, коју је иницирао Београд, скупљено 525 хиљада динара, а остатак је плаћен средствима репарације, коју је Њемачка платила за разарање Србије у Првом свјетском рату. Хрватска је учествовала на страни Аустро-Угарске. ШБ Јадран је као ратни брод уписан у Флотну листу, која се налазила у Министарству Војске и Морнарице Краљевине Југославије. Сазнао сам да је ту флотну листу однео из Београда у Подгорицу вицеадмирал Михаило Жарковић, што ми је потврдило неколико официра и адмирала и она се сада налази у Министарству одбране Црне Горе. Ратни бродови немају матичну луку, како тврде Хрвати, и базирају луке према потребама, не уписују се књиге лучких капетанија. Према томе, захтев Хрватске да је Јадран њихов, јер је седиште Јадранске страже био у Сплиту, нема основе. На подручју Хрватске је за брод скупљено само 130 хиљада динара, од укупног трошка, који је плаћен за брод само 1,5 посто,” казао је Антић, пише Радио Тиват.

“Прича о броду “Јадран” је у овом тренутку политичка, на нивоу билатералних односа Хрватске и Црне Горе и чињеница је да Хрватска има интерес да дође у посјед ШБ Јадран. У јавним наступима њихових политичара појавило се неколико аргумената. Један од њих је да је брод конструисао хрватски инжењер, што је тачно, Јосип–Јозо Шкарица је био етнички Хрват, али његова убјеђења нису ишла само у појединачну афирмацију Хрватске, него те југословенске идеје о југословенском школском броду”, образложио је Синиша Луковић.

“Њихова теза да је идеју за изградњу брода покренула хрватска организација Јадранска стража је тачна јер је она имала сједиште у Сплиту, али је то била пањугословенска организација, са основном мисијом да ширењем свијестиу о мору и поморству код цијелог становништва тадашње државе пробуди довољно енергије, како би се ствприо политички јак став да треба да брани источну обалу Јадрана од Италије, која је претендовала на њу. Два покретача Јадранске страже су били етнички Италијани. Читава прича да ли је Јадран хрватски српски, или црногорски је депласирана. Јадран је по свом карактеру и начину на који је направљен, по свом историјату и ДНК, југословенски. У њега су награђени напори и љубав људи некадашње заједничке државе, од Триглава до Дјевдјелије.”, казао је Луковић.

Седам осмина новца потребног за његову изградњу издвојено је из државног буџета Краљевине Југославије, а добар дио је дошао преко ратних репарација, нагласио је.

“Што се тиче везе са Тивтом, потпуно нови брод са мјешовитом југословенско.њемачком посадом допловио је из Хамбурга у Тиват 16. јула 1933, а дочекале су га војна музика и тиватска градска музика и војни и цивилни прваци општине Тиват. Званични запис предаје између бродоградилишта “Х.Ц. Стüлцкен &Сохн” у Хамбургу и Краљевске ратне морнарице Југославије, која је била званични наручилац брода, а не Јадранска стража, потписао је контраадмирал Маријан Полић, уз присуство команданта поморског Арсенала. На дан када је уписан у флотну листу, 19.08.1933, брод се налазио у Тивту.“, истакао је. Луковић је додао да је прије избијања грађанског рата у Југославији, 15. октобра 1990, по редовном плану одржавања, из базе ратне луке Лора у Сплиту, стигао у Тиват, тако да тада није отет. На дан одлуке Сабора Хрватске о раздруживању 25. јуна 1991. је био и даље ту, као и кад је Хрватска, 8. октобра званично прогласила независност, што је битно због споразума о сукцесији СФРЈ, потписаног 29.06. 2001. у Бечу, по коме покретна материјална имовина СФРЈ прелази на државу сукцесора на чијој се територији та имовина налазила на дан, када је она прогласила независност. Он је подсјетио и да се по Бечком споразуму рјешавање имовинско-правних односа преговорима не односи на имовину, која је коришћена у цивилне сврхе и навео низ примјера за то, наводећи да је “Јадран” чак био и глумац у филму “Добар вјетар, Плава птицо”.

“Тај брод би сам, да он може да говори, рекао да је његов дом Тиват, Бока. Он је овдје провео и најљепше и неке од најтежих тренутака, јер су га овдје враћали у живот тиватски мештри”, нагласио је Луковић, преноси Радио Тиват.

Историчар Дражен Јовановић рекао је да је једрењак Јадран прије свега значајан за поморску традицију и културу, јер се мало земаља може похвалити да имају такав брод у својој морнарици. Јадран је такође један од 10 најстаријих бродова у активној морнаричкој служби, те један од пет најстаријих школских бродова у свијету, а по дужини служења за обуку заузима треће мјесто, што све људи, који ће преговарати о њему, можда не знају.

“Треба да се уведе посебан степен заштите за њега, што су три највеће поморске силе, САД, Велика Британија и Русија урадиле. Поред тога што је споменик маритивно-техничке културе у сваком смислу, он је и споменик традицији образовања поморског кадра. Ја сам за то да се ШБ Јадран прогласи покретним природним културним добром Црне Горе”, поентирао је Јовановић, истичући да је једрењак нераскидиво везан за Тиват, који је тешко замислити без њега у визури.

Предсједник Савјета НВО Боке Которске др Ерцеговић изложио је реферат “Бока которска – преговори који нас забрињавају”, истичући да су сви у Црној Гори сагласни о њеном уласку у чланство Европске Уније, чији су услови дефинисани Копенхашким споразумом из 1993, али да се појавио и нови проблем, који је успоставила Хрватска у виду сета неријешених питања.

“Споразум из Копенхагена нигдје као критеријум приступања не помиње право појединих држава чланица да се билатерална питања могу истицати као један од критеријума приступања, напротив. Ова питања везана су за дисолуцију бивше заједничке државе и сва су директно везана за Боку“, рекао је др Ерцеговић и предложио да се питања подјеле на она која су предмет међународног правног поретка и она која то не могу бити, те питања која су предмет сукцесије и која то нису.

“Питања везана за брод “Јадран” и статус и разграничење на Превлаци премашују прости билатерални однос наше државе и Хрватске и њима се мора посветити посебна пажња. То је компатибилна проблематика, па их треба третирати заједно”, додао је.

Скупу су присуствовали и командант Морнарице Црне Горе, капетан фрегате Милан Јевтовић и командант Школског брода Јадран, капетан корвете Иван Лаковић, а модератор је био новинар Перица Ђаковић. Грађани су били и у прилици да потпишу петицију, односно иницијативу Министарству културе и Заводу за заштиту културних добара за успостављање заштите ШБ брода “Јадран” као културног добра.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: