Затворена биралишта у Немачкој: Већа излазност него на изборима 2021. године

У Немачкој су у 18 часова затворена биралишта на ванредним парламентарним изборима на којима је забележен већи одзив него на претходном гласању за Бундестаг.

Право гласа имало је више од 59 милиона грађана, а бирало се 630 посланика за нови сазив Бундестага, који ће имати мандат од четири године и задатак да изаберу новог канцелара и владу, јављају немачки медији.

Очекује се да ће одмах по затварању биралишта бити објављени резултати излазних анкета урађених на биралиштима, док се прве званичне пројекције резултата очекују током изборне ноћи.

Забележена је велика излазност, а до 14 сати гласало је 52 одсто бирача. У тај проценат нису урачунати они грађани који су раније гласали преко поште.

На изборима 2021. године излазност до 14 сати била је 36,5 одсто, пренео је Дојче веле.

Данашњи избори су организовани након распада тројне коалиције канцелара Олафа Шолца, а према испитивањима јавног мњења, конзервативци имају највећу подршку.

Ово је тек четврти пут у новијој историји после Другог светског рата да су у Немачкој одржани ванредни парламентарни избори.

На изборима је учествовало 29 странака, али ће само 10 имати кандидата у свих 16 немачких савезних покрајина.

Четврти пут да се у новијој Немачкој одржавају ванредни парламентарни избори, учествује 29 политичких партија

Ово је тек четврти пут у новијој историји после Другог светског рата, да се у Немачкој одржавају ванредни парламентарни избори и на њима је више од 59 милиона становника Немачке бирало 630 посланика који ће имати мандат од четири године и задатак да одаберу новог канцелара и владу.
Бирачи у Немачкој имају два гласа на једном бирачком листићу.

На левој половини се налазе имена појединачних кандидата која су посебна за сваки бирачки округ, док се на десној налазе имена странака које се такмиче у покрајини одакле је гласач.

За улазак у Бундестаг, странкама је важно да освоје више од пет одсто гласова са десне половине бирачких листића и тиме прелазе обавезни цензус.
Систем се компликује одлучивањем о конкретним кандидатима која улазе у парламент, јер се у обзир узимају и гласови које су добили појединачни кандидати.

Ови гласови могли су до претходних избора да донесу и директни мандат појединачном кандидату, чак и ако његова партија не успе да прескочи цензус.

Многи Немци сопствени глас увелико су послали јер је могуће пријавити се за гласање поштом, чак и ако сте на дан избора код куће.

Глас у коверти једини је избор и за Немце који нису у Немачкој – гласање у амбасадама и конзулатима није могуће.

Опозициона Хришћанско-демократска унија Немачке (ЦДУ) и њихова баварска сестринска странка Хришћанско-социјална унија (ЦСУ) воде у анкетама широм земље више од две године и према последњим анкетама имају 30 одсто подршке бирача.

Десна Алтернатива за Немачку (АфД) Алис Вајдел и Тина Крупала налази се на другом месту са 20 процената подршке, потом Социјалдемократе (СПД) Олафа Шолца са 15 одсто, који су пали на треће место са првог места које су освојили на изборима 2021. године.

Зелени имају подршку 13 одсто бирача, Левица пет одсто, а и Слободне демократе (ФДП) и левичарски савез Сара Вагенкнехт (БСW) четири процента, па је неизвесно да ли ће прећи цензус од пет одсто да би ушли у парламент.

Око 68 одсто испитаника страхује од економског пада у земљи, у односу на 48 процената у претходним истраживањима.

Све предизборне анкете убедљиву предност дају коалицији ЦДУ и ЦСУ, а према појединим прогнозама, конзервативци могу да освоје до трећину гласова и тако остваре иницијативу у преговорима о влади и канцеларско место за Фридриха Мерца.

Мерц је изричит да са десничарима не жели будућу коалицију, што АфД поново оставља у опозицији.

ЦДУ ће партнере највероватније тражити у социјалдемократама или зеленима.

СПД и ЦДУ/ЦСУ су већ четири пута заједно владали од Другог светског рата, од чега три пута под вођством бивше конзервативне канцеларке Ангеле Меркел.

До расписивања ванредних парламентарних избора у Немачкој дошло је када је у такозваној „семафор“ коалицији, која је на власти била од 2021. године и коју су чинили социјалдемократе, Либерали и Зелени дошло до несугласица око привреде и буџета.

То је кулминирало у новембру и децембру прошле године и довело до тога да немачки канцелар Олаф Шолц смени министра финансија и лидера Либерала Кристијана Линднера, што је аутоматски довело до распада владајуће коалиције.

Бундестаг је захтев за расписивање ванредних избора донео тек из другог пута и то када је немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер распустио парламент.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: