Немачки избори: Шолц признао пораз, АфД задовољан резултатима, огласио се и Трамп

У Немачкој су одржани ванредни парламентарни избори, после колапса „семафор-коалиције“ канцелара у оставци Олафа Шолца.

Преко 59 милиона бирача имало је право гласа за 630 места у Бундестагу.

Излазност је процењена на преко 83 одсто, што се сматра рекордом.

Излазне анкете објављене одмах по затварању бирачких места дају предност хришћанско-демократској ЦДУ-ЦСУ. Званични резултати би могли бити познати већ у понедељак ујутро.

Немци су бирали између четири кандидата за канцелара: Шолца, којег кандидују социјалдемократе; Роберта Хабека из Зелених, Фридриха Мерца из ЦДУ-ЦСУ, и Алис Вајдел из Алтернативе за Немачку (АФД).

Излазне анкете иду у корак са последњим истраживањима јавног мнења, према којима Мерцов блок има око 30 одсто подршке, а АфД око 20 одсто.

На изборима је учествовало 29 странака, али само 10 су имале кандидата у свих 16 немачких савезних покрајина. Најзаступљенија је Хришћанско демократска унија (ЦДУ) која учествује у 15 покрајина, сем у Баварској где је представља сестринска странка Хришћанско социјална унија (ЦСУ).

Највише странака учествовало у Берлину и покрајини Северна Рајна – Вестфалија, по 18 листа, док их је у Баварској 17, а многе странке наступају у само по једној покрајини.

Трамп честитао победу ЦДУ: Грађани Немачке су се као и Американци уморили агенде без здравог разума

Амерички председник Доналд Трамп честитао је Хришћанско-демократској унији (ЦДУ/ЦСУ) победу на изборима.

„Грађани Немачке су се, као и грађани САД, уморили од агенде без здравог разума која је преовладавала велики број година, нарочито на пољу енергетике и имиграције. Ово је одличан дан за Немачку, али и за САД коју води господин који се зове Доналд Џеј Трамп“, оценио је Трамп у објави на својој мрежи Трут соушл.

Ко је Фридрих Мерц, победник избора и вероватно будући канцелар Немачке

Фридрих Мерц, председник Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), прогласио је победу на данашњим ванредним изборима у Немачкој.

Овај дугогодишњи политички ривал бивше канцеларке Ангеле Меркел, лидер немачких демохришћана (ЦДУ) на челној позицији је за следећег немачког канцелара, након тога што је његова партија освојила највише гласова, око 29 одсто.

„Свестан сам одговорности и нивоа задатака који су пред нама, кампања је била веома тешка и тицала се питања економске политике, миграција, спољне и безбедносне политике.  Уверен сам да ћу ускоро моћи да створим владу која ће бити способна да делује у интересу Немачке. Свет напољу не чека нас и дуготрајне преговоре“, рекао је Мерц проглашавајући победу.

Мерц би са 69 година могао да постане најстарији канцелар у историји Немачке, надмашивши Конрада Аденауера, првог послератног канцелара. Он и по прогнозама али сад и по резултатима моао би да буде изабран,

Немачка се суочава са низом изазова: стагнирајућом економијом, потребом за улагањем у инфраструктуру и индустрију и растућим геополитичким претњама, укључујући рат у Украјини и претње из Русије. Он је обећао политику која ће „гурнути Немачку напред” и вратити понос грађана на своју земљу.

Познат по својим корпоративним везама и богатству стеченом у приватном сектору, Мерц има имиџ прагматичног политичара, али и особе коју понекад критикују да је арогантна и осетљива.

ЦДУ, заједно са баварском сестринском Хришћанско-социјалном унијом (ЦСУ), остварила је јаку позицију и највише места у Бундестагу.

Мерцово вођство странке обележило је померање удесно, посебно по питањима миграција и безбедност, али и на економију.

Мерц је по образовању корпоративни правник, а каријеру је почео у политици 1989. године, када је постао члан Европског парламента. Касније је изабран у Бундестаг, где је био до 2009. године. Политичку каријеру му је, међутим, закомпликовао сукоб са Ангелом Меркел, која је у међувремену преузела вођење ЦДУ, а он је морао да напусти политичку сцену.

Након повлачења из политике успешну каријеру изградио је у приватном сектору, радећи као партнер у адвокатској канцеларији Мајер Браун, а био је и председник немачког огранка Блек Рока, америчке инвестиционе компаније. Прелазак у приватни сектор, заједно са његовим богатством, постао је осетљива тема током његових покушаја политичког повратка, а његов раскошан начин живота, укључујући поседовање два приватна авиона, критиковали су неки политички противници.

Мерц је поново изабран у Бундестаг 2021. године, а убрзо потом и преузео лидерску позицију у ЦДУ. Његов политички циљ је јасно изражен: да се преокрену либералне промене које је Меркелова направила и да се партија врати на десно крило политике, посебно у погледу миграција. Мерц описује свој политички поглед на свет као социјално конзервативан и економски либералан, и залаже се за мање утицаја државе и јаче улагање у економски развој.

Мерц се оштро супротставио Меркеловој политици отворених врата за избеглице, а његову миграциону политику карактерише фокус на безбедност, закон и ред. Али његови ставови о мигрантима, посебно муслиманским имигрантима, изазвали су контроверзе.

Мерц је својевремено назвао децу муслиманских имиграната „малим копиладима“ без поштовања према ауторитетима, а такође је сугерисао да мигранти имају приступ скупим стоматолошким услугама, док обични немачки грађани не могу да се прегледају. Он је такође критиковао повећан прилив украјинских избеглица, које је назвао „социјалним туризмом“ чији је једини циљ да искоришћавају немачке услуге, али се касније извинио.

Иако су критичари оптужили Мерца за популистичку реторику, његове присталице га сматрају политичарем који не брине о политичкој коректности и радије говори шта мисли без страха да ће изгубити подршку. Ова отвореност о кључним питањима му је такође омогућила да изгради солидну политичку слику међу десничарским бирачима.

Иако је познат по свом либералном ставу у економији, позиција коју заузима у међународним односима показује његову забринутост за стабилност трансатлантских односа. Мерц је дугогодишњи присталица немачко-америчког партнерства, видећи га као кључ за безбедност и економски опоравак. Истовремено, он је критиковао актуелну немачку владу због њене неизвесне спољне политике и недостатка јасних корака ка јачању европске одбране.

Он је критиковао и царинску политику Доналда Трампа према ЕУ и Немачкој у његовом првом мандату, па ће бити занимљиво видети како ће се он поставити према Трампу и Белој кући, која навија за АфД.

Мерц такође снажно подржава Украјину у њеном сукобу са Русијом и залаже се за оштрији приступ пружању војне помоћи Украјини. Мерц, фаворит у немачком јавном мњењу за будућег канцелара, пружио је Зеленском реторичку подршку, па је политику Берлина описао као терање Украјине да се бори са Русијом док јој је једна рука везана на леђима.

Он је упорни присталица Израела, залаже се за слање оружја израелској влади и одбацио је критике на рачун политике премијера Бењамина Нетањахуа у сукобу са Хамасом у Гази.

С обзиром на тренутну економску и политичку неизвесност, његов изборни успех могао би да означи нову фазу за немачку политику, у којој би социјална и економска политика могла да буде више тржишно оријентисана, уз мање интервенције владе. Упитно је колико би такав правац унапредио немачку економију и међународни положај Берлина.

Мерцов пут до канцелара могао би да буде обележен и отпором, како унутар саме ЦДУ, тако и међу другим политичким партијама и гласачима који се противе његовим ставовима о миграцијама и другим питањима. Његов лични рејтинг није на бајковитом нивоу, поједини истакнути чланови ЦДУ имају, на пример, знатно бољу позицију међу немачким бирачима.

Проблем би могао бити и формирање нове владајуће већине. ЦДУ неће имати довољно руку да сама влада, већ ће морати да иде у коалицију. Мерц је већ одбацио могућност коалиције са радикалном десницом АфД, која је дефинитивно постала друга политичка снага у Немачкој.

Крање десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) номиновала је Алис Вајдел за кандидата за канцеларку Немачке на овим парламентарним изборима. Ово је први пут да је АфД предложио сопственог кандидата за канцелара. Ипак мала је шанса да ће она то постати пошто остале странке одбијају да сарађују са крајњом десницом.

Мерц и Вејдел имају “додирних политичких тачака” али Мерц је фаворит.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: