Међу најмонструознијим: Ликвидација породице Олујић у Церни
1 min read
Породица Олујић прије ратних дешавања деведесетих
Припадници Хрватских одбрамбених снага (ХОС) су 17. фебруара 1992. године у Церни, код Жупање, убили четворочлану породицу Олујић због етничке припадности, саопштено је из Документационо- информационог центра “Веритас”.
Убиство породице Олујић спада међу најмонструозније ликвидације у рату деведесетих година прошлог вијека, уз убиства трочлане породице Зец у Загребу у децембру 1991. године и четворочлане породице Ченгић у Ервенику код Книна у јануару 1992. Све три породице биле су мјешовитог хрватско-српског састава.
“Веритас” је навео да су породицу Олујић – Радомира (38), његову супругу Аницу (37) и малољетну дјецу Милену (16) и Марка (13) ликвидирали припадници извиђачко-диверзантске сатније (чете) ХОС-а, којом је командовао Томислав Мади.
Додаје се да је у Комлетинцима 17. фебруара 1992. године Мади наредио припадницима чете Марију Јурићу, Зорану Поштићу, Давору Лазићу и особи са надимком Босанац да оду у Церну “и побију четнике за које он зна” иако је знао да се ради о цивилима.
Наредио им је и да минирају кућу, те им је за то дао пушке, пиштоље, мине, штапин, детонаторске каписле и два пригушивача, док је припаднику исте јединице Мији Старчевићу наредио да их тамо одвезе, навео је “Веритас”.
Јурић, Поштић, Лазић и Босанац ушли су у кућу, и из ватреног оружја испалили више хитаца у чланове породице Олујић – десет пројектила погодило је Радомира, шест Аницу, а по једанаест Милену и Марка, због којих су одмах умрли.
Одмах послије, Поштић и Лазић су у кући узели ловачку пушку, патроне, 1.500 тадашњих њемачких марака, беретку, ланчић боје злата са привјеском дјетелине са четири листа и пар златних наушница са три плава каменчића.
Потом су кућу покушали минирати, али због нестручног руковања до експлозије није дошло.
Убице су се са украденим стварима вратиле до Комлетинаца, гдје су их предали Мадију.
Због кривичног дјела ратног злочина над цивилним становништвом, Жупанијски суд у Вуковару 15. фебруара 2008. године неправоснажно их је осудио на укупно 57 година затвора – Мадија на 20, Јурића на 12, Поштића на осам, Лазића на седам и Старчевића на 10.
Врховни суд Хрватске на сједници 25. марта 2009. године Јурићу и Лазићу је казну потврдио, док је осталим смањио, и то Мадију на 15, Поштићу на седам, а Старчевићу на осам.
Убице породице Олујић су били припадници ХОС-а, који је крајем јуна 1991. године основала Хрватска странка права.
Извор: Глас Српске
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Нека вам је вјечни мир и спокој! Како се историја понавља онима који је не памте, навешћу примјер породице Зец. У Другом свјетском рату, хрватски злочинци су у Јасеновцу убили на звјерски начин цијелу породицу Зец ухапшени и доведени у Јасеновац из Загреба, отац те породице је био по професији стоматолог, гледајући мучно силовање своје двије дјевојчице истргнуо се из руку џелата, и сам себи разбио главу залетјевши се у зид собе у којој су их Хрвати силовали. Ово сведочење имате записано у књизи о Јасеновцу др Николе Николића, такође Хрвата, комунисте који је као комуниста провео у Јасеновцу једно вријеме до размјене за усташке официре. Послије објављивања првог издања своје књиге 1959. године у тиражу од 150 примерака, бива прогоњен и избачен из комунистичке партије а органи безбједности су и заплијенили већину примерака првог издања од купаца. Један од првих примерака сам и сам имао прилику прочитати.
На нашу жалост не могу се ни побројати сви болесни, монструозни злочини које су починили припадници војних формација Хрватске, могу да бјеже од својих ужасних злочина, али не могу да их сакрију и избришу, стићи ће их Божија казна…