И земља је уши имала

Једно подсјећање поводом иницијативе Јакова Милатовића за доношење закона о рехабилитацији и обештећењу  голооточких жртава

И ЗЕМЉА ЈЕ УШИ ИМАЛА

Некадашњи посланик СНП Црне Горе Вуксан Симоновић, 2007. године попкренуо је у Скупштини Црне Горе иницијативу за доношење закона о рехабилитацији жртава Голог отока и осталих казамата, коју је ДПС прихватио, а потом, као и безброј пута – преварио

Тема Инфорбироа и 1948. године, посебно у Црној Гори, увијек је је била веома интригантна, прије свега због свих оних невиних људи, који су страдали само због свог става или  на глас изговорене ријечи. Због тога је Вуксан Симоновић, тадашњи посланик СНП у Скупштини Црне Горе, својевремено и покретао ово питање. Залагао се да се по угледу на остале бивше југословенске републике донесе закон и на одговарајући начин рехабилитују страдалници 1948. и осталих година. Симоновић је у Скупштини Црне Горе поставио посланичко питање и добио обећавајући, одговор од министрства правде у Влади Црне Горе који је, као и многа обећања Ђукановићевог режима, био лажан и преваран и све је остало мртво слово на папиру.
У књизи ,,Фонографске биљешке са сјднице Црногорске скупштине 14. новембра 2007. године“, објављена је расправа поводом ове Симоновићеве иницијативе, коју, као подсјећање, интегрално објављујемо:

,,ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ РИФАТ РАСТОДЕР:

Ријеч има посланик господин ВУКСАН СИМОНОВИЋ:

Господо посланици, господине министре, поштовани голоточки мученици, поштовани грађани Црне Горе.
На основу члана 187. став 1 и члана 188. Пословника Скупштине Црне Горе, Влади Црне Горе и надлежним министарствима, постављам ,следеће
посланичко питање:

,,Шта су Влада Црне Горе и надлежна министарства до сада урадила по захтјеву Удружења `Голи Оток` за Црну Гору, у вези са доношењем Закона о поништавању пресуда, рјешења, аката и радњи државних органа Црне Горе и ФНРЈ, изречених лицима осумњиченим за подршку Резолуцији Информбироа из 1948. године, који је Влади и другим органима достављан више пута, а предсједнику Владе Жељку Штурановићу, захтјев је достављен 11. 01. 2007. године и 08. 02. 2007. године?“.
Одговор тражим и у писаној форми.
Да подсјетим уважене грађане Републике Црне Горе и нас овдје у овом високом дому, да је Скупштина Републике Црне Горе, на сједници одржаној 16. јануара, сада већ далеке 1992. године, донијела Декларацију о осуди кршења људских права и злоупотребе власти, у којој се, између осталог, у тачки четири, каже следеће:
,,Скупштина Републике Црне Горе прихвата изјаву Предсједништва Републике Црне Горе и доноси ову Декларацију са увјерењем да се неправде нанешене невиним жртвама у минулим временима могу дјелимично компезовати, ако се о свему утврди цјеловита истина и предузму реално могуће мјере, ради ублажавања посљедица тих неправди.
Скупштина Републике Црне Горе овом Декларацијом преузима свој дио обавеза и радиће тако да ову своју изјаву и дјелом потврди„.
Не само да ова изјава и Декларација нијесу дјелом потврђене, нажалост за минулих 15 година, него по том питању апсолутно готово ништа није урађено, и ако су чланови Удружења  ,,Голи оток„ за Црну Гору ову иницијативу стално покретали, обраћали се надлежним државним органима у много наврата, почев од предсједника Републике Филипа Вујановића, предсједника Владе Мила Ђукановића, предсједника садашње Владе у два наврата, као што сам рекао господина Жељка Штурановића, обраћали су се господину Штурановићу и у вријеме док је био министар правде. Ту су се давала велика, силна обећања, али даље од обећања се мрднуло није. Предлог закона о рехабилитацији тих људи, у овај Парламент још није стигао.
Молим Вас, господине министре да чујемо Ваш одговор. Хвала„.

  ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ РИФАТ РАСТОДЕР:

Хвала вам господине Симоновићу.
Да чујемо одговор, министар правде. Изволите.

МИРАШ РАДОВИЋ:

Захваљујем господине предсједниче, уважени посланици, поштовани господине Симоновићу,
На питање господина Симоновића, Министарство правде даје сљедећи одговор. Тачна је тврдња изнијета у посланичком питању, да се Удружење ,,Голи оток„ за Црну Гору два пута у овој години у блиском временском интервалу, обраћало Влади Црне Горе, ради доношења Закона о поништају свих појединачних осуда државних органа Федеративне Народне Републике Југославије и Народне Републике Црне Горе, изречених према особама за подршку Резолуције инфорбироа из 1948. године. С тим у вези, треба нагласити да се Влада са високим поштовањем и уважавањем односи према жртвама третмана државних органа, због њихове подршке резолуције инфорбироа из наведеног времена. Саосјећајући са њиховим патњама и увиђајући да су они биле подвргнуте тешким кршењима људских права, а у првом реду права на живот, права на физички и психички интегритет и права на достојанство личности, Влада је и у досадашњем периоду исказивала овакав однос према голооточким жртвама. Учинила је то у ситуацијама када је искрено и без резерве подржала да се градски тргови у више општинских центара назову трговима голооточких мученика и када је помогла да се у Цетињу подигне гробље за голооточке жртве. Влада има разумијевања и за захтјев Удружења ,,Голи оток„ за Црну Гору да се донесе Закон о поништају осуда црногорских грађана, осумњичених за подршку инфорбироу, и спремна је да се на адекватан начин однесе према овој иницијативи, која има политичку, историјску, правну, етичку и демократску димензију. Поднијета иницијатива заслужује позитиван однос државе Црне Горе, а у том контексту је и начелни став Владе да у третману овог питања треба слиједити суд других држава које су изашле из државно правног оквира СФРЈ и да у складу са реалношћу и објективношћу захтјева и финансијским могућностима државе треба приступити овом својеврсном облику рехабилитације осуђених лица. У том смислу Влада ће се брзо одредити према овом питању о чему ће јавност бити обавијештена. Захваљујем.

ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ СЛАВОЉУБ СТИЈЕПОВИЋ:

Посланик Вуксан Симоновић, имате право на коментар. Изволите.

ВУКСАН СИМОНОВИЋ:

Уважени господине потпредсједниче, поштовани министре, поштоване колеге, уважени грађани, прије свега голооточани.
Вјерујем да сами крај одговора господина министра није био у телевизијском преносу, па желим да вам кажем да је он напокон овдје саопштио глас из Владе да ће ускоро у овом парламенту у процедури бити Закон о рехабилитацији Голооточана да га тако кратко назовем.
Међутим, ја ипак морам да изразим незадовољство због чега Црна Гора то до сада није урадила, а требала је ако посматрамо бивше југословенске републике то прва да уради. Из простог разлога што је у односу на број становника 1948. године и након тога из Црне Горе било највише  голооточких страдалника. Једанпут сам питао једног од Голооточана због чега је то тако, шта се то догађало, да ли је то била заиста та огромна љубав и те огромне везе које су постојале између Црне Горе и Русије разлог или је у питању нешто друго. Одговорио ми је: ,,Да! Било је као разлог и то. Међутим, тих злих година у Црној Гори нажалост – и земља је уши имала„.
Да вас подсјетим уважена господо да је овај Закон 1995. године донијет у Хрватској, да је 1996. године донијет у Словенији. Да је 2006. године донијет у Србији. Ми га дакле ево, још нијесмо донијели иако је, подвлачим, 4.294 грађанина Црне Горе страдало тих година, било заточено и затворено и прогоњено и мучено на Голом отоку, на Гргуру, у Билећи, на Римском Рту, у Градишци у Главњачи београдској, у Богдановом крају на Цетињу, на Мамули, у затворима у Котору и у Подгорици и другим казаматима широм Црне Горе.
Нажалост 156 њих је, или убијено, или је умрло у тим казаматима. Данас је њих око 370 међу живима и заиста је ред, и заиста је вријеме да и ови живи, и они мртви буду рехабилитовани. Јер ако су имали право на своју мисао, на своју ријеч, ако су имали право на своје мишљење нијесу због тога политички требали да страдају и да доживе такву судбину коју су доживјели, и мислим да сви ми овдје скупа треба да се заложимо да што прије донесемо тај закон, и да они буду рехабилитовани и као људи, и као слободни људи који су имали право на свој став, на своје мишљење. Хвала вам лијепо!“.

Редакција ИН4С, такође подсјећа да је 2013. године свјетлост дана угледао оргинални списак свих голооточких заточеника 1948. године из свих југословенских република, који је направила савезна УДБА, а који се чува у Државном архиву Хрватске. Списак је брижљиво вођен и откуцан машином, по азбучном реду. На њему се налазе имена 16.101-ог (шеснаест хиљада стотину један) заточеника који су од 1949. до 1956. године прошли кроз логоре за инфорбировце. Највише их је било из Црне Горе 4.294.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: