Ступају ли данас на снагу америчке санкције НИС – ко се усуђује да удари на Гаспром
1 min read
Фото: НИС
Промењени власнички удео у Нафтној индустрији Србије према којем Гаспромњефт више није већински власник ове фирме, ставља знак питања на америчке санкције. Још није јасно како ће ова одлука утицати на санкције и могу ли се оне уопште односити на фирму у којој је мањински руски капитал сада сврстан у Гаспромову ћерку-фирму.
Овако магистар нафтно-гасног инжењерства Небојша Обркнежев из Центра за друштвену стабилност објашњава за Спутњик нови развој догађаја везаних за санкције НИС-у које би требало да ступе на снагу у четвртак у шест часова. Како он истиче, оно шта је за Србију сада најбитније јесте то да санкције самом Гаспрому нису уведене, преноси Спутњик.
Обркнежев подсећа да ово није први пут да долази до овакве промене јер је Гаспромњефт 2022. године у блок трансакцији продао Гаспрому око 6 одсто акција НИС-а због тадашњих санкција Европске уније. Тада је овакав потез имао ефекта и избегнути су већи проблеми.
Претпостављам да се нико неће усуђивати да иде даље и удари санкције Гаспрому. Санкције Гаспрому ни на папиру нису помињане, а такав потез би за собом повукао многе друге последице и то не само по Србију, него и на ширем пољу, рекао је Обркнежев.
Последице по Европу
Док се Гаспромњефт највише базира на раду са нафтом, Гаспром је гасна компанија. Уколико би се неко и усудио да уведе санкције Гаспрому, Обркнежев објашњава да би то била одлука која би кобно утицала и на друге земље.
Оно што је сасвим сигурно јесте да би и Европа морала да се усагласи са таквом одлуком, односно увођењем санкција Гаспрому. Сједињене Америчке Државе могу да дају санкције, али њихово спровођење би зависило и од луке Омишљај у Хрватској. Они који би можда тада испаштали по питању набавке гаса биле би поједине земље саме Европе, рекао је он.
Гаспромњефт је данас смањио свој власнички удео у Нафтној индустрији Србије и то са 50 одсто на 44,84 одсто, док је Гаспром повећао свој удео у НИС-у са 6,15 одсто на 11,30 одсто. До сада је Јавно акционарско друштво Гаспромњефт, иначе ћерка фирма Гаспрома, имало 50 одсто власничког удела, Гаспром 6,15 одсто, држава Србија 29,8 одсто, а остали мањински акционари 13,98 одсто. Нафтна индустрија Србије објавила је данас на сајту Београдске берзе данашње промене у власничкој структури.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

