Ко бјежи од истине, тај се боји и сјенке своје

Иницијатива за формирање Скупштинског одбора који би се бавио преиспитивањем неријешених убистава с политичком позадином наишла је на очекивани отпор опозиције (ДПС, СД, СДП, ЛП,УРЕ) али и на изненађујуће суздржано понашање појединих странака владајуће већине, попут  Бошњачке странке.

Опозиција и почасни „дон“

Опозиција, предвођена ДПС-ом, одбија да подржат формирање Одбора из очигледних разлога. Њихов почасни предсједник и „дон“ Црне Горе, како га неки називају, могао би се наћи у средишту истраге. Но, постоји и дубљи разлог: њихова повезаност с иностраним менторима, неолибералним владарима из сјенке – са сједиштем пресељеним у Бриселу, који су их годинама финансирали и подржавали. Ти исти ментори, који сада „копају ровове“ и према Америци и према Русији, не желе да се истина о њиховој подршци „дону“ и активностима у Црној Гори открије.

Бошњачка странка и „принципијелност“ селективног памћења

Посебно је питање зашто се „мањински“ борци за правду из Бошњачке странке суздржавају од подршке формирању Одбора, док се истовремено залажу за истину о ратним злочинима попут оног у Штрпцима. Да ли је за њих злочин само онда кад га почине припадници српског народа? Знају ли можда њихови бивши партнери из ДПС-а нешто што их спречава да подрже Одбор? О чему се ради, или је само поремећај селективног памћења? Врло принципијелно, нема шта.

Сјетимо се само афера „лим“ и многих других, у којима су функционери Бошњачке странке били осумњичени за корупцију, злоупотребу положаја и друге незаконите радње. Те афере, које су годинама потресале црногорску јавност, никада нису добиле епилог, а многи актери су остали некажњени. Да ли се овдје ради о томе да се они, који су сада у позицији да подрже формирање Одбора за преиспитивање неријешених убистава, боје да би се истина о њиховим ранијим дјелима могла открити? Народна изрека каже: „Ко бјежи од истине, тај се боји и сјенке своје.“ А да ли се овдје ради о страху од властитих сјенки, или о нечем много мрачнијем, остаје да видимо.

Елиот Нес из Улциња

Посебан случај је највећи самохвалисави и самопроглашени Елиот Нес из Улциња, Дритан Абазовић. Кога се плаши и коме не би да се замјера, питање је сад? Можда одговор лежи у питању кога је све постављао у органима реда и ко је њега подржао за премијера – првој љубави заборава нема? Чему је вакат томе је и УРА! А то значи подржаће, наравно! Само је питање ко кога, наравно?

Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека!

Одбијање формирања Одбора баца сумњу на искреност намјера свих политичких актера који су се успротивили овој иницијативи. Грађани Црне Горе заслужују да знају истину о неријешеним убиствима, а они који се противе томе, морају објаснити своје разлоге.

„Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека“, записао је Његош. Данас, политичари Црне Горе стоје пред избором: хоће ли изабрати пут части, суочавајући се с прошлошћу и откривајући истину, или ће се опредијелити за пут бруке, штитећи оне који су можда одговорни за злочине. Вријеме ће показати ко ће како бити запамћен, јер дјела говоре више од ријечи, а историја не прашта заборав.

На крају, вјерујем да ће рад Анкетног одбора расвијетлити бројна неријешена убиства и разоткрити улогу злогласне Седме управе и такозваних „црних тројки“ у низу недјела која су обиљежила посљедња три десетљећа у Црној Гори и шире. Нека нам истина буде водиља, а правда крајњи циљ.

У памет се добро Црногорци!

Проф. др Војо Лаковић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: