Митрополит Јоаникије: Стефана Немању посебно уздигли свети Петровићи, поштовање према њему и Светом Сави присутно у цијелом нашем роду!

Дводневне свенародне свечаности које се у част Светог Симеона Мироточивог, патрона Митрополије црногорско-приморске, традиционално организују у Подгорици, завршене су данас, 1. марта, литургијским сабрањем и Светосимеоновском литијом од Саборног храма Христовог Васкрсења до Немањиног града на обали ријеке Рибнице.

Светом архијерејском литургијом у Саборном храму началствовао је Његово високопреосвештенство Митрополит берлински и њемачки Руске заграничне цркве г. Марко, уз саслужење високопреосвећене господе: Архиепископа цетињског Митрополита црногорско–приморског Јоаникија, Архиепископа и Митрополита жичког Јустина, Архиепископа и Митрополита милешевског Атанасија, Архиепископа мостарско-требињског и Митрополита захумско-херцеговачког и стонско-приморског Димитрија, преосвећене господе епископа: пакрачко-славонског Јована, буеносајреског и јужно-централноамеричког, администратора Митрополије загребачко-љубљанске, Кирила, будимљанско-никшићког Методија и диоклијског Пајсија, многобројног свештенства и свешеномонаштва, у молитвеном присуству вјерног народа.

Сабрању је присуствовао г. Небојша Родић, амбасадор Србије у Црној Гори, г. Саша Мујовић, градоначелник Подгорице, представници културног и јавног живота.

Митрополит Марко: Бог нас позива на јеванђелску љубав

По прочитаном јеванђелском зачалу бесједио је Високопреосвећени Митрополит берлински и њемачки Руске заграничне цркве г. Марко, који је, честитајући празник, казао да славимо Светог Симеона Мироточивог и наново се чудимо како је он пошао стопама свог сина Светога Саве и прослављен био прије свог сина:

„Велики владар свесрпске земље, велики син, велики отац. Љубав између њих је била узрок да Стефан Немања уреди државу, уради све што је било потребно за даљи процват ове земље.“

Подсјетивши на житије Светог Симеона Мироточивог, Митрополит Руске заграничне цркве је истакао да он не само да је примио монашки постриг, већ је примио и велики подвиг, отишао је од свега мирског и предао се Богу.

Објашњавајући шта је потребно за овакву љубав коју је Свети Симеон имао према Богу и људима, казао је да је то, на првом мјесту за нас хришћане, љубав према Богу по Јеванђељу и подсјетио на сусрет Свете Марије Магдалине и васкрслог Господа.

„Она одузета од велике љубави према Спаситељу, тражи Га и види Господа, види Бога. Тражила је човјека, видјела Бога. Ово чудо, нема сумње, понавља се сваки дан и код нас. Када стварно волимо Бога, онда ћемо вољети и своје ближње и не би било ниједног рата на овој земљи, када бисмо ми, кажемо ми – ми и ви – када бисмо се понашали овако. Када бисмо по љубави према Богу, радили све шта радимо не би било никакве мржње између људи“, бесједио је Високопреосвећени Митрополит берлински и њемачки Руске заграничне цркве г. Марко и закључио:

„Свети син, свети отац, они су показивали ову јеванђелску љубав овдје на земљи. Они су обојица прослављени као велики свеци, и ми идемо малим, смиреним поступцима овим путем. Бог нас зове и ми одговарамо. Ми примамо ову еванђелску љубав коју смо јуче видјели овдје, у овој цркви, када су дјеца пјевала духовне пјесме. Све је ово зидано на љубави према Богу, на тој љубави коју је еванђелски показивала Марија Магдалина, којом су повезани отац и син, син и отац. И то је и нама велики задатак, да будемо у љубави сви, како Бог каже: имајте љубав међу собом. Амин“

Митрополит Јоаникије: Свети Симеон наш вјечни предводник у Христу

На крају Свете архијерејске литургије, Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је честитао свима празник Светог Симеона Мироточивог, који смо у сриједу, на дан његовог спомена, прославили и у манастиру Студеници и на Немањином граду, а посебно у манастиру Хиландару, али га славимо ових дана у цијелом српском роду:

„И нама је велика част што данас имамо прилику да прославимо Светог Симеона Мироточивог у мјесту његовога рођења, у његовој, како је сам рекао, дједовини, коју је он обновио. Имали смо великих владара и прије Стефана Немање, сјетимо се само Светога Јована Владимира, а било их је још доста, али све до Стефана Немање ишли смо два корака напријед, један назад. Међутим, од оног момента када се он опредијелио за православље, благодарећи његовој вјери и жртви, његовом чврстом карактеру, он је објединио српске земље и створио јаку државу, која је напредовала за двјеста година послије њега.“

Подсјетивши на ријечи блаженопочившег Владике Атанасија изговорене управо на Немањином граду, да је Стефан Немања обједињавао народ, није га дијелио као што се то код нас догодило у наше вријеме, Митрополит је казао да га не прослављамо зато што је створио јаку и успјешну државу, него што ју је оплеменио, одуховио, облагородио и прије свега подигао велике и славне задужбине. Захваљујући његовоме ктиторству, тек од њега, у српском роду имамо прве монументалне храмове:

„Али као што је могао створити јаку државу само зато што је био духовно јак, исто тако је могао подићи велике и славне задужбине, свете храмове Божије, зато што је био испуњен благодати Духа Светога. И он сам је постао храм Божији освећени, препун милости, истине, правде и свјетлости Божије. И тако је засијао и преко државе и преко светих храмова, али засијао је највише преко његовог чврстог карактера и преко његове снажне личности која је свима нама ослонац од тог давног времена до дана данашњега.“

Указавши да Божијим људима који су водили народ у своје вријеме, Бог даје ту благодат да и даље воде свој народ и своје духовно потомство, Владика је казао да се Свети Симеон Мироточиви сјединио са Господом и привео свој народ Христу:

„Пошто се сјединио са Христом, он је постао и наш вјечни предводник у Христу Исусу Господу нашем. Заправо, пошто нас је он заједно са својим сином Светим Савом сјединио са Христом, њему је Бог дао и да нас предводи, односно Христос Господ нас предводи преко Светога Симеона Мироточивога.“

По ријечима Високопреосвећеног Митрополита, прослављање Светог Симеона Мироточивог код нас није никада престало, а посебно су га уздигли и развили свети Петровићи. Њему Владика Василије Петровић, у најтежим временима наше историје, пише дивну пјесму, призивајући његову помоћ да избави српски род од свих невоља и опасности. И краљ Никола пјевао је Светоме Симеону Мироточивоме и истицао његов примјер, који и он сам слиједи. Дакле, поштовање према Светоме Сави и Светом Симеону је било увијек присутно, не само код владара и владика, него у цијелом нашем роду, о чему свједоче наши храмови, који су украшени њиховим иконама, фрескама, богослужбене књиге..

„Све то свједочи о вјековном поштовању и о њиховом духовном покровитељству над нама кроз све прошле вјекове. Тако је то и данас, тако ће то бити и убудуће. Бог је тако устројио да славимо и у Хиландару и у Студеници, али посебно славимо у мјесту рођења Стефана Немање и тиме заправо и закључујемо светосимеоновске свечаности баш овдје, у граду Подгорици. То нам је велика част, зато ћемо сада, драга браћо архијереји, драга браћо и сестре, кренути у литију до Немањиног града, прослављајући име Божје и призивајући Светога Симеона Мироточивога у помоћ. Нека вас све Господ благослови његовим молитвама, вас и ваше домове и ваше потомство и овај град. Да се у љубави Божијој сјединимо и да превазилазимо све тешкоће и непоспоразуме којих има међу нама. Нека се прославља име Божије и име Светога Симеона Мироточивога и сада и увијек у вјекове вјекова, амин!“, поручио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско–приморски г. Јоаникије.

Југослав Благојевић: У црногорско образовање враћена вјеронаука, Свети Сава и Светосавље

По завршетку литургијског сабрања, вјерни народ предвођен архијерејима и свештенством кренуо је у крсни ход од Саборног храма до Немањиног града на обали ријеке Рибнице, гдје је по предању рођен Стефан Немања, родоначелник светородне лозе Немањића – Свети Симеон Мироточиви.

На Немањином граду, благослиљани су славски дарови и пререзан славски колач у славу Божију и част Светог Симеона Мироточивог.

Овогодишњу Светосимеоновску бесједу изговорио је Југослав Благојевић, директор Православне гимназије „Свети Сава“:

„На Рибнице самом ушћу / Немања је двор дизао / и отолен земљу Рашку / и све Српство сабирао – пјевао је краљ Никола. И ево и данас нас је из Подгорице и цијеле Црне Горе сабрао велики жупан Стефан Немања, наш Свети Симеон Мироточиви. Сабрао нас је на ушћу Рибнице у Морачу, на Немањином граду гдје је рођен као најмлађи син жупана Завиде, кога његов рођени стриц Марко свргну са престола у Рашкој и прогна у Дукљу, која је права Немањина ђедовина. И са ове стопе свете српске земље кренуо је Стефан Немања, да у наредна више од два вијека, заједно са својим наследницима створи најмоћнију српску државу у цијелој њеној историји. Српску државу која се у једном периоду простирала од Дунава до мора сињега и то не само Јадранског, него и Егејског. И која је у то доба била Европа прије Европе и свијет прије свијета.“

Подсјетивши да је родоначелник најславније српске династије Стефан Немања један од најзначајнијих српских владара, бесједник је посебно истакао немањићко задужбинарство. Ђурђеви ступови, Студеница, Хиландар, Црква Св. Николе код Куршумлије, Црква Св.Ђорђа код Раса су само неке од Немањиних монументалних владарских задужбина. И остали Немањићи су наставили његовим стопама: краљ Милутин је запамћен као владар који је саградио више од 40 цркава и манастира, Свети краљ Стефан Дечански оставио нам је Високе Дечане:

„Стефан Првовјенчани и Свети Сава подигоше Жичу која је вјековима, уздизањем и страдањем дијелила судбину свога народа. И да не набрајам даље. У својој историји имамо династију какву, сигуран сам, нема ни један други народ. Имамо династију чији су владари уједно и светитељи и који своје огромно богатство не трошише само на удобан живот и раскош, већ и на добробит свога народа. Имамо светородну лозу Немањића која се умјесто земаљског опредјели за Небеско царство“, бесједио је директор Православне гимназије „Свети Сава“.

Запитао се и шта би они у Црној Гори који Немањиће називају окупаторима, могли да приложе европској и свјетској цивилизацији да нема манастира Ђурђеви ступови, Морача, Ждребаоник и Жупа никшићка, како би Црна Гора изгледала без манастира Добриловина, Довоља и Дуљево, без Косијерева и Михољске Превлаке, Режевића и Ћелије пиперске и многих других цркава и манастира које подигоше Немањићи:

„Или да нема Мирослављевог јеванђеља, једног од најзначајнијих ћириличних споменика српске, односно српско-словенске писмености, уписаног међу 120 највреднијих покретних добара свјетске културне баштине, које је крајем Немањине владавине писано за хумског кнеза Мирослава. За писање свога Јеванђеља кнез Мирослав потроши толико блага да је њиме могао саградити један утврђени средњовјековни град. И зато кажем, дај нам Боже још таквих, окупатора.“

Господин Југослав је између осталог говорио и о очувању српског језика у Црној Гори, истакавши да послије одбране светиња не постоји ништа важније од борбе за озваничење српског језика као службеног језика у Уставу Црне Горе.

Подсјетивши на живот Стефана Немање, истакао је да је само утицај његовог светитељског култа на српски народ, био већи од његове владарске славе, која је Србима у тешким временима давала снагу да не поклекну те да је Свети Симеон надмашио великог жупана Стефана Немању:

„Силазећи са владарског трона пео се у вјечност. Срби су се покоравали сили великог жупана Стефана Немање, али су се клањали само моћима Светог Симеона Мироточивог. Замонашио се 1196. године у Цркви Св. Петра и Павла у Расу, када је владарски плашт замијенио скромном монашком ризом, мач крстом, штит Јеванђељем, весели и бучни двор студеничком и хиландарском тишином. Одлазећи у манастир да спасе своју душу, спасавао је и своју државу и своју династију. Са својим сином Светим Савом био је и остао вођа пута који у вјечни живот води. Биолошки отац Немања и син Растко и духовни отац Свети Сава и син Симеон, два оца и два сина су били и остали чврсти темељ и вјечни ослонац Српске православне цркве, српске државе и српског народа.“

По његовим ријечима уз култ Св Симеона, његовао се и ширио и култ Св Саве, који је прешао све политичке и црквене границе и доспио у све крајеве свијета гдје Срби данас живе и још му подижу нове храмове.

„Један такав, нови храм, у славу Светога Саве, подиже се данас у Подгорици, благословом нашег Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија и заслугом господина Риста Дрекаловића који слиједи традицију задужбинарства Немањића. У крилу тога храма, ниче и Православна гимназија Св Сава, која већ двије године функционише у образовном систему Црне Горе. Њеним оснивањем и радом, послије скоро цијелог вијека, у црногорско образовање је враћена вјеронаука, враћен је Свети Сава и Светосавље. То је, можда најзначајнији догађај, послије величанствених литија за одбрану светиња, који се дешава у у Црној Гори. Сигуран сам да је то пут којим се Црна Гора враћа себи, својој традицији и своме правом идентитету. Враћа се ономе што је била у времену своје славне династије Петровића, која је цијелим својим трајањем уздизала и његовала култ Стефана Немање и Немањића уопште. То треба да буде опредјељење Црне Горе и данас и убудуће“, поручио је Југослав Благојевић, директор Православне гимназије „Свети Сава“.

Сабрање на Немањином граду је завршено уз звуке гусала, гуслара Жељка Вукчевића.

(Митрополија)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: