Различити приступи у рјешавању скандала у црногорским школама: Инспекција у Подгорици, а функционерске посјете у Бијелом Пољу

У последњим мјесецима, црногорске школе биле су поприште озбиљних скандала који су изазвали велику пажњу јавности и медија. Међутим, реакције надлежних институција, конкретно Министарства просвјете, биле су драстично различите у два случаја која су потресла образовни систем Црне Горе – скандал у подгоричкој Гимназији “Слобадан Шкеровић” и инцидент у Бијелом Пољу.

Почетком децембра 2024. године, школа у Подгорици постала је центар контроверзе након што је професор Радоман Чечовић оптужен за слање непримјерених порука бившој ученици. Овај случај узнемиравања изазвао је широку осуду јавности, али реакција Министарства просвјете била је, у најмању руку, резервисана. Иако је инспекција послата у школу како би се испитали детаљи, није било најављених посјета функционера министарства. Чинило се да није било озбиљнијег ангажовања високих званичника на терену.

С друге стране, само неколико мјесеци касније, ситуација у Бијелом Пољу доноси сасвим другачији сценарио. Након што је дошло до инцидента у Гимназији “Милоје Добрашиновић”, у којем је професор Ново Вуковић био у центру сукоба са директорицом Јасмином Међедовић, Министарство просвјете није чекало само на административну реакцију. Убрзо су, 14. марта 2025. године, двије функционерке Министарства просвјете, Марија Гошовић и Светлана Дробњак, посјетиле школу у Бијелом Пољу како би разговарале. Њихова посјета, која је укључивала разговоре са директорицом и професором, јасно је показала да је Министарство, барем у овом случају, одлучило да преузме активнији приступ, не само кроз инспекцију, већ и кроз личне разговоре и анализе ситуације на терену.

Овај контраст између два приступа јасно показује различите приоритете и реакције Министарства просвјете. Док је у Подгорици фокус био на административном процесу, без директног учешћа високих функционера, у Бијелом Пољу је наглашена непосредна интеракција са школским властима и активно учешће Министарства у рјешавању ситуације. Овај приступ у Бијелом Пољу може бити схваћен као знак веће одговорности и жеље за директним рјешавањем проблема, док је случај у Подгорици оставио утисак да Министарство просвјете није довољно ангажовано у суочавању са озбиљним проблемима у школама.

Док се разматрају ове двије ситуације, јавност поставља питање – да ли би и у Подгорици требало да постоји сличан ниво ангажовања и одговорности од стране надлежних функционера, како би се показала озбиљност у рјешавању озбиљних случајева сексуалног узнемиравања и сукоба у школама? Наредни кораци Министарства просвјете, као и одговорност оних који су у положају да доносе кључне одлуке, биће од великог значаја за обнављање повјерења грађана у образовни систем Црне Горе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: