Радозналост и вршњачки притисак кључни фактори почетка употребе психоактивних супстанци у Црној Гори

Почетак употребе психоактивних супстанци најчешће се јавља у касним тинејџерским годинама, углавном као посљедица радозналости и вршњачког притиска, закључак је истраживања које су спровеле Ена Грбовић са Факултета политичких наука и Бојана Милетић са Филозофског факултета Универзитета Црне Горе.

Током истраживања, ауторке су појединачно интервјуисале 107 испитаника који су боравили у Јавној установи за смјештај, рехабилитацију и ресоцијализацију корисника психоактивних супстанци у Подгорици, у периоду од јуна 2015. до октобра 2017. године, пише у саопштењу Универзитета Црне Горе.

Истраживање је спроведено уз претходну сагласност установе и пристанак испитаника који су завршили једногодишњи програм рехабилитације и ресоцијализације. Они представљају 42,8 одсто укупног броја пацијената који су у тој установи боравили током трајања истраживања.

Један од кључних налаза истраживања односи се на доб када испитаници први пут почињу са конзумирањем различитих супстанци.

– Просјечна старост првог конзумирања цигарета је 13,7 година, алкохола 13,8 година, средстава за смирење и марихуане 16,6 година, док је употреба хероина у просјеку почињала са 18,4 године. Ови подаци јасно указују на рањивост адолесцената, као и важност превентивних мјера већ у периоду основног и средњег образовања – наводи се у истраживању.

Употреба психоактивних супстанци представља растући јавноздравствени проблем у многим земљама у развоју, укључујући Црну Гору.

– Иако је проблем препознат, до сада није било истраживања која се баве социо-демографским карактеристикама и факторима социјалне подршке који утичу на почетак конзумирања психоактивних супстанци у Црној Гори. Социодемографске карактеристике су особине појединаца које укључују старосну доб, пол, образовање, брачни статус, социо-економски статус, породичне односе и мјесто становања – наводи се.

Анализа је показала да је већина бивших корисника психоактивних супстанци завршила средњу школу, одрасла у комплетној породици и тренутно живи са родитељима или мајком. Готово половина испитаника (45,8 одсто) су прворођена дјеца. Код чак 61,7 одсто испитаника, отац је конзумирао алкохол током њиховог дјетињства, док су 13,1 одсто мајки користиле средства за смирење.

Ауторке истраживања истичу да ефикасне превентивне здравствене политике треба да обухвате основне и средње школе и да буду усмјерене управо на тинејџерски период. Разумијевање природе и обима употребе психоактивних супстанци, као и фактора који томе доприносе, омогућава креирање ефикасних стратегија интервенције у Црној Гори, преноси Дан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: