Спајић: Желим добре и чисте инвеститоре; Абазовић: Епска обмана Спајића око пројекта у Улцињу

Премијер Милојко Спајић одговараће на питања представника посланичких клубова на посебној сједници Скупштине Црне Горе.

ТОК СЈЕДНИЦЕ:

18:24 – Из Демократске партије социјалиста су навели да је Анкетни одбор тема која се појавила како би се одређене политичке партије спасиле од политичког пропадања, односно смањења подршке бирача.

Посланица Посебног клуба посланика Радинка Ћинћур је Спајића питала да прокоментарише да ли је тачна анализа компаније „АФЦ“, односно да у издавању аеродрома под концесију држава неће бити заштићена. Она је питала да ли Влада осим концесије од 30 година, има и други план.

Спајић је нагласио да пројекат концесије траје од 2018. године и да је држава до сада показала неозбиљност у цијелом послу, јер процес још није завршен. Тврди да се морају сачекати конкретне понуде како би се донијела одлука, те да ће 7. маја све компаније дати понуде, након чега ће одлучити.

„Ако буду лоше понуде, нећемо улазити у то. Проблем је што смо их држали на тихој ватри и нисмо завршили пројекат и ако бисмо изашли сада из те фазе, били би засути кишом тужби. Имамо дискреционо право да одлучујемо о државној имовини. Мислим да су аеродроми уско грло привреде и да треба отворити питање и осталих, три потенцијална у Никшићу, Беранама и Улцињу. Вјерујте ми да ћемо све три опције разматрати“, навео је Спајић.

Ћинћур је додала да је радује што ће пројекат бити транспарентан, али и да аеродроми у државном власништву у региону послују задовољавајуће.

Спајић је додао да ће бодовање понуда бити транспарентно јер Међународна финансијска корпорација води цијели процес (АФЦ). Наводи да не брани ниједан од модела али да би аеродромска накнада била најмање 10 одсто од прихода, односно да би држава имала толику накнаду.

„Држава ће од прихода да узима новац а не од профита и биће прва која ће се наплатити. Независно од тога да ли аеродроми послују позитивно или негативно, држава ће имати приходе. Можда буде и 11 или 12 одсто, размотрићемо све моделе…“, додао је Спајић.

У писаном одговору, навео је да Влада са Аеродромима свкако ради на развоју инфраструктуре у овом сектору, како би се повећали приходи и побољшала авио-доступност.

17:52 – Посланик Демократске партије социјалиста Андрија Николић је додао да је 2019. године просјечна цијена квадрата стана била 950 евра, док је сада готово 1.900 евра те да грађани сада улазе у дужничко ропство како би купили некретнину.

Из посланичког клуба Демократа се чуло да је 2009. године, цијена станова била просјечно 1.697 евра а просјечна плата 403 евра.

Посланик Демократа Борис Богдановић је навео да се 1990-их избори нису добијали са интересом грађана на првом мјесту, да су се газили закони те да се искључиво радило за новац и једну особу.

„Ми смо опљачкани док од земље није остало ништа. Земља није била без новца, него без права да га има и види. Према италијанским судским документима је из ове земље сваког мјесеца, илегално изашло до милијарду комада цигарета. Тако да земља није била сиромашна него опљачкана“, навео је Богдановић и додао да је зато важно оснивање Анкетног одбора и истрагу шверца цигарета.

Спајић је додао да ће Влада максимално подржати рад Анкетног одбора како би се разријешиле афере које су остале у сијенци, како би се утврдило ко их је правио и профитирао од њих. Богдановић је казао и да је Црна Гора дужна породицама које је шверц угрозио, па ће кроз њега тражити документа, рачуне, имена и одговорност.

Спајић је истакао да тренутно не постоји ниједна шверцеска структура у Црној Гори који није под истрагом надлежних, као и да је Влада посвећена политици нулте толеранције. Министар финансија Новица Вуковић је нагласио да се формирало Координационо тијело кроз које су пребројане количине незаконитих цигарета и започели њихово уништење, те да су добили захвалност Европе јер је сада мање илегалних цигарета на регионалном тржишту.

17:35 – Посланик Грађанског покрета УРА Дритан Абазовић је навео да се споразум са Уједињеним Арапским Емиратима знатно разликује од оног из 2022. године, те да је и до сада било великих инвестиционих пројеката на којима није било проблема.

Абазовић је додао да теза да се држава може судити са приватником из УАЕ није добар аргумент, те да на Великој плажи постоји 250 власника приватника и на стотине објеката.

Посланик Социјалдемократа Борис Мугоша је питао Спајића како коментарише чињеницу, да је економија прошле године имала најмањи раст у посљедњих осам година и шта то значи за њену стабилност. Тврди да је то забрињавајуће те да се погрошава и структура економије.

„Данас имате значајан дио индикатора гори него што је био прије и то су званични подаци. Суштина је да смо некада имали трећину инвестиција у некретнине, данас преко пола су улагања у некретнине. Продуктивне инвестиције су 2018. године биле биле 40 одсто у страним инвестицијама, а данас су 13 одсто. О којим инвестицијама причате? Шминкате реалност“, казао је он и додао да се води билборд економија.

Мугоша тврди да је пад промета био испод планиране стопе у туризму и то са 800.000 мање ноћења, те да је пословни амбијент гори него 2018. и 2019. године, као и да подаци демантују све на сваком кораку.

Спајић је казао да се Мугоша залагао за повећање минималца и смањење пореског оптерећења и да је имао прилике за то до 2020. године, али да је на све упите већ дао све одговоре.

Мугоша је подсјетио да је Спајић најављивао милијарду еура инвестиција из Јапана, пола милијарде улагања у Пљевља, обећао 25 одсто увећање за плате, просјечну пензију 600 евра…

Тврди да ће са овим растом економије, Црна Гора неће стићи Европску унију ни за 25 година.

Спајић је истакао да су цијене горива и струје 2018. године, биле исте као данас док су плате биле знатно мање. Најавио је посјету Јапану крајем маја како би им представио простор за инвестиције у Црној Гори, те да су за то заинтересоване десетине компанија

„Минимална пензија за вријеме власти Мугоше је била око 140 еура, сада је 450 еура. Просјечна пензија је била мања 180 еура, док је квадрат стана 2009. године по подацима био 1.800 еура. Пензионери у Хрватској немају минималну од 450 еура“, казао је Спајић и додао да су плате и пензије у Црној Гори веће него у региону, те да по платама држава сустиже Румунију и Бугарску.

Мугоша је навео да се претходно могло купити више са упола мањима платама, да су грађани задужени, да се огроман стандард достиже кроз задуживање, да су компаније неликвидне и у блокадама…

У писаном одговору који је доставила Влада, Спајић се осврнуо на раст екеономије у прошлој години и навео да се тада приватна потрошња остварила на рекордном нивоу уз двоцифрени раст а да су толико порасле и инвестиције, и то захваљујући реформама. Он је додао да то потврђују и међународне институције, па и Европска комисија очекује раст виши од четири одсто у овој години са напретком инвестиционог циклуса.

16:53 – Посланик Грађанског покрета УРА Дритан Абазовић је нагласио да се ради о епским обманама Спајића око пројекта у Улцињу, те да је дошао да представи пројекат јер зна све детаље о улагањима. Питао је како се није знало о Мохамеду Алабару до самог краја тендера за плаже, како се компанија регистровала за један дан…

„Никад нико није донио овакав споразум. Члан 2 став 4 уговор из овог члана биће у пуној сагласности са црногорским законима, изузимајући законодавство земље по јавним набавкама, јавним тендерима и јавној процедури надметања или било којој процедури у вези са набавкама, тендерима или надметањима. Све што има Црна Гора везано за јавност, све ће да се елиминише. Овдје слушамо бајке овога човјека. Ја вас браним од вас самих. Ви ћете прије или касније завршити у затвору. Ви мислите да ћете неким манифетлуцима или да бисте узели стан у Београду на води или да би вас неко корумпирао да би ваш ујак радио неке грађевинске радове тамо“, нагласио је Абазовић и додао да споразум наводи и изградњу инфраструктуре платити држава.

Питао је Спајића како се без планског документа прича о овом и пројекту на Крупачком језеру, те да ће Спајић одговарати прије или касније.

„За овај споразум су дигли руку и министри из Улциња, нека чују грађани. Емирати нису ставили потпис на ово, а није га ратификовала ни Скупштина. Ви нисте имали процедуру за ово. Нама ће да се деси Свети Стефан, кад је на 90 година заборавите ви нашу земљу“, истакао је он и питао како зна колики ће бити приходи ако није упућен у пројекат.

Спајић је навео да су грађани навикли на шоу програм а упутио је критике Скупштини јер тврди да је Пословник прекршен на више нивоа, да се говори три или четири пута више него што је дозвољено, да се питања постављају мимо реда, да се не поштују правила рада…

Нагласио је да су тврдње да „ни ДПС ово није радио“, тачне јер Влада сада пита општине које пројекте желе на својој територији, што се претходно није радило.

„Ви сте рекли да је требало да је требало прво споразум да се потпише и крене, а ко је пропустио да га потпише. Ви. Он је истекао 2022. године и нисте имали на уму да потписујете те споразуме. Желим добре и чисте инвеститоре а не ваше тамне бизнисмене и не желимо ништа са њима“, казао је Спајић и додао да је Абазовић пословао са косовским бизнисменом Насером Рамајом и дао му држављанство.

Спајић је поновио да неће бити простора за корупцију, да је спречавање прања новца најстриктније у Европи и да нема сумњивих инвестиција.

Предсједник Скупштине Андрија Мандић је навео да су питања одобрена због споразума са опозицијом, па прозивање о поштовању Пословника није добро већ проблеме треба рјешавати.

16:36 – Посланик Демократске уније Албанаца Мехмет Зенка је затражио детаљније информације о мегапројекту планираном на Великој плажи у Улцињу. Истакао је да није задовољан одговором који је добио од Спајића, те да се у пројекат кренуло накарадно.

„Исти дан смо имали понуде гдје би се инвестиције могле инкорпорирати, али не, тражи се 12 километара плаже на 99 година. Нама је речено је да ће се са нама причати и да ће се у договору доћи до рјешења. Овдје је апсолутно искључени локална власт и планска документа. Спомињете дугове које Улцињ има према Влади, како не помињете 50 милиона еура које Морско добро није уложило у тај град“, казао је Зенка и нагласио да желе инвестиције, али у интересу грађана.

Спајић је додао да ће инвеститор бирати да ли има жељу да гради или не и гдје, те да само нуде потенцијалне опције. Поменуо је да је инвестиција „Луштица баy“ остварена на 99 година, те да тада није било проблема и критике.

„Ти људи не желе да свој образ каљају и овдје је ствар да смо први пут укључили локалну заједницу. Такву праксу нисмо имали до сада, ко је питао Општину Тиват за Порто Монтенегро, ко је питао Општину Херцег Нови за Порто Монтенегро, је ли неко разговарао са мјештанима. Улцињ ће добити аеродром, највећу марину на Јадрану, два факултета, један за ИТ највероватније Њујоршки Универзитет. Абу Даби има лиценцу за тај универзитет и спремни су да га доведу у Улцињ. Спремни су да доведу Факултет за поморство, да рестаурирају Стари град да буде функционалан и цијена квадрата око тог пројекта ће да иде у небу“, нагласио је Спајић и казао да ће приходи општине бити четири пута већи а додао је да се локалне заједнице морају односити према потенцијалним приликама.

Зенка је казао да је пренио уједињену поруку Улцињана свих вјера и националности, те да Велика плажа онда нема капацитет за купање 300.000 хиљада туриста који долазе у тај град. Нагласио је да се споразумом негира стратегија и планска документа.

У писаном одговору, Спајић је истакао да Улцињ има велике потенцијале али да нису валоризовани, па има висок порески дуг и користи средстава Егализационог фонда, те да би га велике инвестиције тррансформисале. Он је додао да је само пренио поруке инвеститора и да никога не заступа.

Посланица Грађанског покрета УРА Ана Новаковић Ђуровић је додала да све ово износи Влада која не поштује доношење планских докумената.

16:02 – Посланик Нове српске демократије и предсједник Општине Никшић Марко Ковачевић је питао Спајића да ли ће се Влада укључити у пројекат изградње хиљаду станова, кроз пројекат „Сунчани град“. Он је додао да ту иницијативу упућују и Општина Никшић и Електропривреда.

Спајић је нагласио да је питање важно и да ће у Влади имати партнера за ове пројекте.

„Знате да смо усвојили Просторни план за Никшић и друге кораке који су омогућили да се компанија ‘Биг фасхион’ пријави на јавни позив. Ми не можемо једни без других да направимо овако велике пројекте“, навео је он.

У писаном одговору који је Влада доставила, Спајић је казао да ће се у пројекат „Сунчани град“ укључити и кроз изградњу објеката од општег интереса, односно школа, вртића, шеталишта, паркова, спортских објеката…

15:57 – Посланик Бошњачке странке Мирсад Нурковић је Спајића питао како ће нова задужења утицати на укупни јавни дуг јер ће значити и нова улагања.

Спајић је казао да Влада мора да врати готово три милијарде еура за старе кредите, те да управљање економијом и финансијама није лако – али да држава неће продавати своје „драгуље“ већ заједнички улагати. Истакао је да се нада да ће ускоро покренути пројекат хидроцентрале „Крушево“, за који имају квалитетне партнере.

„Затекли смо економију која није била једноставна, обрачунали смо се са непродуктивним трошковима, смањили смо каматне стопе и вратили неповољне дугове… И тиме смањили бруто дуг по БДП-у на 62 одсто, односно 52 одсто нето дуга. То су феноменални резултати и управо због тога имамо повјерење инвеститора због чега ‘Блацк роцк’ и ‘Фиделитy’ купују обвезнице од 2020. године, од када сам био министар финансија“, тврди Спајић.

Нурковић је истакао да посланички клуб Бошњаче странке подржава инвестиције, али да се нада да конкретни кораци неће остати само на причи.

Спајић је у писаном одговору који је доставила Влада, нагласио и да раде на новом инвестиционом оквиру кроз јавно-приватна партнерства и да вјерују да тај сектор има велики потенцијал па желе да привуку компаније.

15:42 – Посланик Демократске партије социјалиста Никола Миловић је додао да је нето дуг државе између јесени прошле и ове године, већи за 956 милиона евра. Навео је да је у државној управи од 2020. до краја 2024. године запослено 18.000 евра, што је коштало 890 милиона евра или као ауто-пут.

„Оно што је опасније, ако вјерујете да ћемо имати нове инвеститоре а демантује вас статистика Монстата, Европска и Централна банка а то је – да су стране директне инвестиције мање, да су пореске стопе и акцизе повећане. Ми нисмо оставили спржену земљу“, нагласио је Миловић.

Тврди и да је еуро јак али га економија Црне Горе неће моћи трпјети.

Премијер Милојко Спајић је казао да број запослених у државној управи за вријеме ДПС-а увећао за 11 година око 10 хиљада, док су се програми „Европа сад 1 и 2“ показали као ефикасни, и да се број запослених увећао за укупно 70 хиљада.

За четири године 70 хиљада новозапослених за 11 година 10 хиљада.

15:30 – Потпредсједник Скупштине и генерални секретар Покрета Европа сад Борис Пејовић је казао све тврдње лидера Грађанског покрета УРА-е Дритана Абазовића о мегапројекту у Улцињу треба испитати тужилаштво, што ће подржати.

Посланик Демократске партије социјалиста Никола Миловић је Спајића питао да ли се подаци о економској активности на крају 2024. године и прва два мјесеца ове, могу схватити као суноврат популистичког модела економије, као и да ли води ка већој неједнакости, инфлацији и намета…

Миловић је додао да подаци показују успоравање економије, те да је Влада довела до тога да су плате пале за два одсто, да БДП не расте у довољној мјери, да расту расходи и то више од прихода

„Све се манифестује кроз ново задуживање. Могу да разумијем да имате добре намјере за примјену модела, али сте почели са краја а не почетка“, казао је Миловић и додао да је Црна Гора већ задужена за додатну милијарду од 2020. године, те да се очекује још једно од 1,5 милијарди еура.

Спајић је казао да је нето дуг по БДП-у пао за 30 одсто, те да је фискални дефицит испод Мастришких критеријума односно испод три одсто. Тврди да је нето дуг испод 60 одсто па се Црна Гора спрема за улазак у Европску унију, па ће кроз усвајање још пар закона, 2028. године бити спремни за пријем у европску заједницу.

„Новац ће бити коришћен искључиво за враћање старих кредита. Ми сада у трезору, уз новац који имамо, имамо преко милијарду еура ликвидности и неће се користити за плате, пензије и социјална давања јер имамо суфицит текућег буџета. Нећемо доћи у ситуацију да један еуро задужења неће отићи у потрошњу. Камате су дио текуће потрошње, нису дио враћања кредита“, казао је Спајић.

Спајић је у писаном одговору који је доставила Влада, навео да о економској политици питају они који су од државе направили Црну Гору највеће социјалне неједнакости у Европи. Навео је да су државу називали економским тигром док су грађани имали минималце од 222 еура, док су партијски прваци имали скупоцјене сатове и станове.

Нагласио је да су компаније попут „Кошуте“, Комбината алуминијума, „Радоја Дакића“ тек сада дочекао правду, док су грађани за вријеме ДПС-а били неједнаки.

15:13 – Потпредсједник Скупштине и генерални секретар Покрета Европа сад Борис Пејовић је казао да је 6. априла 2022. године, лидер УРА-е Дритан Абазовић пожелио добродошлицу Виталику Бутерину који је један од оснивача криптовалуте „Етеријум“, те да су ту причу криминализовали. Он је додао да је исто урађено и за инвеститоре Уједињених Арапских Емирата, са којима се Абазовић сусрео 2023. године.

Примјер Милојко Спајић је прочитао члан 2 споразума са Уједињеним Арапских Емирата „Влада предлаже и гарантује за инвеститоре ентитете из приватног сектора са сједиштем у УАЕ да сарађује са Владом Црне Горе на имплементацији пројеката“.

Спајић је додао да је у интересу Црне Горе да се суди са приватним инвеститором а не са државом, те да су на томе инститирали.

„Много је боље да неко гарантује експлицитно за пројекат. Имамо толико тема за критике, ово је толико добро и у интересу државе да ми дајете част што ми дајете оваква питања – овакве волеје и пенале да пуцам на празан ваш гол. Заједнички подржимо ово јер ће бенефити бити нашој дјеци и унуцима“, казао је да се предности пројекта неће видјети за вријеме 44. Владе, ни оне од 2027. до 2031. године али ни оне након тога…

Абазовић је навео да није против инвестиција и да нема ништа против чињенице што је Бутерин добио пасош, те да се састао са много инвеститора укључујући и Мохамеда Алабара, али да мисли да му је Спајић направио велики репутациони проблем.

„Неко ко хоће да уложи 30 милијарди да се такмичи са рибарским фамилијама око плажа у Улцињу? То може само да уради Влада Милојка Спајића. Око овога што пише у споразуму, ово је скандал свих скандала“, истакао је Абазовић и казао да пројекта нема у планским документима, те да премијер треба да заступа државу а не приватног инвеститора.

Абазовић је додао да се на овај начин распродаје Црна Гора.

Прије 16 минута – 15:07х

Посланик Грађанског покрета УРА Филип Аџић је навео да у споразуму Црне Горе и Уједињених Арапских Емирата у члану 2 пише да „Уједињени Арапски Емирати неће бити предмет било каквих механизама за рјешавање спорова предвиђених уговорима, програмима и споразумима закљученим између ентитета и Владе Црне Горе“.

„Он може да прича бајке, али ово стоји у папиру. Није проблем да ово ради са својом имовином, али он ово ради са имовином грађана Црне Горе“, казао је Аџић.

Посланик Демократске партије социјалиста Андрија Николић је додао да у редовима парламентарне већине влада велика неозбиљност. Он је нагласио да Спајић не може да назива посланике неписменима и непримјерено им се обраћа…

Прије 37 минута – 14:46х

Спајић је навео да сумњиви ликови никада више неће улагати у Црну Гору, те да лично за то гарантује и да споразуми служе као осигурање да неће бити корупције.

Најавио је и да ће Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ) понудити и пројекат на Крупачком језеру, који ће се односити на некретнине мјештовитог, туристичког карактера и соларне електране.

„Имаћемо и Луштицу као опцију, биће многе опције у оптицају. Један пројекат са југа и један са сјевера и имамо покривену и ту опцију, и надам се да ће вама УАЕ бити достојни инвеститори“, казао је Спајић.

Посланик Покрета Европа сад (ПЕС) Угљеша Урошевић је навео да је Никшић спреман да прими инвеститоре јер је индустрија пропала у том граду, али да има велики потенцијал.

Прије 53 минута – 14:30х

Посланик Покрета Европа сад (ПЕС) Угљеша Урошевић је Спајића питао за додатне информације о потенцијалном пројекту Мохамеда Алабара у Улцињу, како раде на привлачењу инвестиција и како оцјењују ефекте своје политике…

„Чујемо често у парламенту и да је инвестициони циклус стао и да није пуно урађено. Када би неко слушао приче о улагањима до 2020. године, могао би да помислио да је развој био равномјеран, да је дошао популациони бум, али да ли је то баш тако? Који су резултати инвестиција до 2020. године?“, нагласио је он.

Спајић је истакао да су тензије у Скупштини само пред камерама па грађани требају да уживају у театралности.

Он је казао да је споразум са Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ) потписала и Европска унија (ЕУ).

„Влада је утврдила споразум са Уједињеним Арапским Емиратима. Оквирни споразум је први пут потписан 2011. године и није подразумијевао ни један посто активности који подразумијева нови. Нажалост, претходни је истакао 2022. године, а тадашња Влада није имала интерес да га продужи, много битније су им биле формулице и картинзи. Истовјетан, врло сличан споразум разматрају и ускоро ће да потпишу Сједињене Америчке Државе (САД) у које ће Емирати у сљедећих десет година да уложе 1.100 милијарди еура“, казао је Спајић и додао да у уговору постоји клаузула за јавне набавке и тендере.

Спајић тврди и да ће се примјењивати Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма у овом случају, али и да УАЕ стоје иза пројекта – по први пут.

Он је замолио посланике да се оставе популизма и окрену развоју Црне Горе.

„Неће бити корупције и проблема те врсте, то се овај пут неће десити. Примјеном најрестриктивнијег Закона о спречавању прања новца, ми ћемо онемогућити злоупотребу и улазак прљавог новца. Ја сам поносан на овај споразум. ПДВ који ћемо наплатити је невјероватан“, нагласио је Спајић и додао да се државе боре за ове инвестиције, укључујући САД.

Спајић је нагласио да неће бити продаје државне земље јер ће Црна Гора бити сувласник пројекта.

У писаном одговору Спајића који је доставила Влада, наводи се да Мохамед Алабар жели да улаже у највећи ризорт на Јадрану, који би имао хотелски комплекс, марине, инфраструктуру, те да жели валоризацију Велике плаже и улагаје у фонд за предузетнике, универзитет, обнову Старог града и аеродом.

Прије 1 сат – 14:21х

Посланик Демократске партије социјалиста (ДПС) Андрија Николић је навео да је постигнут договор да сви из опозиције од премијера добију одговоре на питања.

Предсједник Скупштине Андрија Мандић је додао да ће Абазовић добити прилику да постави питање Спајићу.

Из посланичких клупа Социјалдемократа се чуло да су мјере одузимања права на присуство посланицима биле противне Пословником, као и остале.

Посланица Независног клуба посланика Јевросима Пејовић је Мандићу казала да не би требао да бјежи од опозиције.

Прије 1 сат – 14:06х

Посланик Грађанског покрета УРА Дритан Абазовић је поновио да грађани имају право да чују аргументе те да се проблематизује само једно питање од 30 – оно везано за државну имовину.

Предсједник Скупштине Андрија Мандић је навео да питање достављено у року али да је пристигло прије сат времена, те да не бјежи од одговорности. Нагласио је да није било никаквих договора.

Посланица Покрета Европа сад Јелена Недовић је читајући са телефона, Абазовићу казала да му се политика заснива на увредама.

„Појео си хрђав ексер и теби спаса нема, сломио си себе и достојанство. Постао си баласт у својој кипи и све их вучеш ка дну. А сад адио и ко зна гдје и ко зна кад“, казала је Недовић.

Абазовић је додао да Скупштина личи на вртић те да је Спајић напустио салу парламента.

Посланик Грађанског покрета УРА Филип Аџић је истакао да ни Мандић ни Спајић, немају одговор зашто имају споразум да гради станове за продају, зашто га ослобађају од тендера и закона…

Прије 1 сат – 13:56х

Предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић казао је да је питање поставио и посланик Грађанског покрета УРА Дритан Абазовић, али да је Спајићу достављено свега сат времена прије сједнице, па није било прилике да спреми одговор.

Мандић је нагласио да прихвата одговорност за то.

Посланик Грађанског покрета УРА Милош Конатар је навео да су разговарали о проблематици забране постављања питања, а посебно питања које је Абазовић поставио о мегапројекту за који су Уједињени Арапски Емирати (УАЕ) заинтересовани у Улцињу.

Он је додао да је Абазовић доставио питање на вријеме по договору, те да Спајић може дати одговор.

Мандић је поновио да је одговорност његова.

Посланик Покрета Европа сад Василије Чарапић је навео да је некоректно да Конатар цијени да ли су они који су поставили питања о мегапројекту у Улцињу, о њему информисани на прави начин.

Конатар је истакао да коментаром није мислио ништа лоше.

Абазовић је казао да неће коментарисати питања других посланика те да је своје доставио на вријеме.

„Ја иза овога видим једну лошу намјеру вашу и руководства Скупштине, координисану са човјеком који је напустио салу и који неће да одговори по којим процедурама се дошло до тог пројекта и ко је с ким преговарао. Ви сте Мандићу показали лошу намјеру, имате намјеру пред грађанима да сакријете ствари. Мени не треба одговор Спајића данас, никакав проблем са тим немам. Ово су дјечија посла, танге франге… „, казао је Абазовић и додао да грађани треба да чују пуну истину.

Питао је како се дошло у ову ситуацију те да нико не зна, јер се све радило тајно.

Он је затражио од Чарапића да говори када се буде крчмила његова имовина, а не док крчме државну.

Чарапић је нагласио да не ћути на лоше праксе из претходног периода, те да га Абазовић добро познаје и да не може да му говори да ћути на злоупотребе.

Прије 1 сат – 13:50х

Колегијум предсједника Скупштине одржан је данас прије почетка сједнице Скупштине која је посвећена премијерском сату.

Сједницу колегијума заказао је предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић на сједници Скупштине уочи почетка премијерског сата.

„Данас је премијерски сат. Ми смо јутрос као парламентарна већина разговарали око примјене Пословника и вјерујте до овог тренутка смо успјели да уочимо неке ствари на које је указивала опозиција, али малоприје сте добили одговоре премијерове. Ја бих замолио посланике да прочитају те одговоре које је послао премијер, а заказујем један кратки колегијум који ће трајати не дуже од 15 минута“, казао је Мандић на сједници прије колегијума предсједника Скупштине.

Премијерски сат требало је да почне у 12 сати, а почео је око 13:30.

Опозиција је претходних дана критиковала то што је дијелу њихових посланика било онемогућено да на данашњем премијерском сату постављају питања предсједнику Владе Милојку Спајићу.

Из Мандићевог кабинета јуче је „Вијестима незванично речено да је Пословником Скупштине предвиђено је да посланици којима је изречена мјера удаљења из парламента не могу да постављају питања на наредној сједници која је посвећена премијерском сату.

У дијелу члана 109 Пословника Скупштине пише:

„Посланик коме је изречена мјера одузимања ријечи, нема право да постави посланичко питање на првој наредној сједници посвећеној посланичком питању.“

Посланик Социјалдемократа (СД) Борис Мугоша јуче је рекао да да Мандић сада није изрекао на сједници мјеру одузимања ријечи па мјеру удаљења (став 1 члана 109 Пословника) него користи став 2 тог члана и изрекао је директно мјеру удаљења.

Он је прије тога у расправи на мрежи Икс поручио да посланицима није изречена прво мјера одузимања ријечи на сједници па удаљења него је коришћен став тог члана којим се без одузимања ријечи изрекла мјера удаљења. Према томе, ово је класично „гажење“ Пословника.

 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: