Одбачена кривична пријава против Јелене Перовић: Законито цурили подаци о 5.500 функционера

Основно државно тужилаштво одбацило је кривичну пријаву адвоката Николе Ангеловског против бивше директорице Јелене Перовић и НН лица из Агенције за спречавање корупције (АСК) јер су незаконито дозволили новосадској фирми “Прозоне” увид у податке више од 5.500 црногорских функционера.

Поступајући тужилац Марко Мугоша у образложењу одлуке истиче да током поступка није “нити једним доказом утврђено постојање самог кривичног дјела прикупљање и коришћење личних података, које чини онај ко неовлашћено преузме идентитет другог лица и под именом тог лица користи неко његово право или стекне за себе или другога корист или коришћењем његовог идентитета задре у лични живот тог лица или наруши његово лично достојанство или му нанесе какву штету”.

Ангеловски је “Вијестима” казао да ће се на такву одлуку Основног жалити Вишем државном тужилаштву.

“У ‘правном Ћациленду’ у којем ми живимо потпуно је нормално да ни Министарство правде, а ни Министарство јавне управе не посједују оригинале закључених уговора у својим архивама. Такође, потпуно је нормално да, ни након што Агенција за заштиту личних података и слободан приступ информацијама по иницијативи НВО МАНС утврди да је база података изнесена у другу државу без њихове претходне сагласности и да су у питању лични подаци садашњих и бивших јавних функционера, за то нико не мора да одговара, ни лица која су то урадила, ни лица која су по закону била дужна да врше надзор над њиховим радом. Нажалост, и у овом случају је више него јасно зашто нам треба лустрација и ветинг у свим сферама нашег друштва. Дух ‘бољшевичког црвеног телефона’ и даље лебди над нашим друштвом, које грца у раљама посљедњег бољшевичког бастиона у Европи”, поручио је Ангеловски.

Да су подаци незаконито прикупљани још крајем 2022. је утврдила Агенција за заштиту података (АЗЛП). Они су тада у рјешењу навели да је АСК, као руковалац збирке личних података, повјерила послове обраде новосадској фирми “Прозоне”, а да претходно нијесу добили сагласност АЗЛП.

“…Чиме је дошло незаконите обраде личних података. супротно члану 10 Закона о заштити података о личности, као и незаконитог повјеравања послова и повреде члана 16 и члана 41 Закона а у вези чланом 2 став 1 и чланом 4а став 3 Закона о заштити података о личности”, прецизирали су.

Ради се о личним, али и подацима о имовини приходима јавних функционера и чланова њихових породица, са којима живе у заједничком домаћинству. Контролу АСК тада је тражила Мреже за афирмацију невладиног сектора (МАНС).

“Вијести” су недавно објавиле да су три особе поднијеле тужбу против те институције, након што је АЗЛП саопштила да је вршена незаконита обрада личних података.

ЧЕМУ СУ СВЕ ИМАЛИ ПРИСТУП

Црногорска АЗЛП је још током поступка контроле замолницом затражила од институције Повјереника за информације од јавног значаја и заштиту личних података да изврши надзор над радом “Прозоне” и утврди да ли су тој фирми доступни и који подаци функционера из Црне Горе.

“…Повјереник је утврдио да су сви подаци (обухваћени апликацијом) доступни лицима ангажованим код обрађивача (‘Прозоне’) овлашћеним за рад у ИС АСК, као и да наведено укључује податке о лицима (укључујући име и презиме, адресу, ЈМБГ, број телефона,…) и податке о функционерима (исти подаци, као и подаци о лицима), податке о функцијама, податке о члановима домаћинства (супружник, дјеца…), податке о приходима, податке о покретној и непокретној имовини, податке о акцијама и хартијама о вриједности, податке о удјелима у власништву других правних лица, податке о депозитима и готовини, податке о потраживањима и дуговањима, као и да су једини подаци који су доступни обрађивачу о службеницима Агенције њихово име, презиме, организациони дио и функција у организационом дијелу”, стоји у рјешењу АЗЛП из 2022. године.

Тужилац Мугоша, међутим, у образложењу наводи да је Јелена Перовић у обавјештењу датом Управи полиције (УП) навела да нису тачни наводи кривичне пријаве и да није тачно да је извршено продужено кривично дјело, наглашавајући да је још 2015. године Министарство правде Црне Горе закључило законити уговор о изради и одржавању софтвера уз помоћ донације међународних партнера. Објаснила је да је она у то вријеме била судија Основног суда у Подгорици.

“… Јасно је да је ‘Прозоне’ имао увид у личне податке ради испуњавања уговорених обавеза – успостављања одржавања софтвера, који је њихово ауторско дјело, те да из тог разлога Министарству правде Црне Горе није била потребна сагласност Агенције за заштиту личних података за извоз података, а касније ни за одржавање наведеног система. У току једног мандата, а током закључивања Уговора о јавној набавци за одржавање софтверског апликативног система Агенције за спречавање корупције, није дошло до измјене у обради личних података, због чега руковалац није ни имао обавезу да достави било какво обавјештење надзорном органу, а друштву ‘Прозоне’ су били доступни подаци до јануара 2022. године, не ради обраде, већ ради одржавања софтвера”, рекла је Перовић УП, а та изјава нашла се у образложењу одлуке Мугоше.

Наводи се и да су обавјештења прикупљена и од новосадске компаније. Они су навели да се “удаљени приступ стручних лица друштва успоставља по потреби уз одобрење и надзор стручних лица АСК, и изузев у тим случајевима, запослени немају приступ апликацији”. Тврди и да су подаци доступни тој фирми били “анонимизирани односно лични подаци су криптовани и нечитљиви”.

ДОКУМЕНАТА ИМА, ПА НЕМА

Из образложења одбацивања пријаве произлази и да Министарство правде, на основу извршене претраге и оствареног увида у архивску документацију, није у посједу документације која је у вези са Протоколом о уступању “Сорс кода” закљученим дана 23. фебруара 2015. године, између црногорске и србијанске Агенције за спречавање корупције.

“Како је циљ закљученог Протокола био успостављање информационог система Агенције за спречавање корупције, тадашња Служба за ИКТ и безбједност података је руководила тим процесом, на челу са Душаном Половићем, који је 2016. године прешао из Министарства правде у АСК и учествовао директно у успостављању наведеног информационог система. Министарство правде се 23. октобра 2024. године дописом обратило Душану Половићу који је тренутно запослен у Министарству јавне управе, са захтјевом за достављање расположивих података везано за закључени Протокол и пратећу документацију. Министарство правде је дописом од 27. фебруара 2025. године, доставило копију предметног Протокола и одговор Душана Половића генералног директора у Министарству јавне управе од 29. октобра 2024. године у којем се наводи да ни то Министарство не посједује информацију у вези службене документације која се односи на поменути Протокол, а да се иста мора архивирати и чувати у архиви надлежног министарства”, пише у образложењу.

Нажалост, и у овом случају је више него јасно зашто нам треба лустрација и ветинг у свим сферама нашег друштва, поручио адвокат Ангеловски, подносилац кривичне пријаве

Јасно је да је ‘Прозоне’ имао увид у личне податке ради испуњавања уговорених обавеза – успостављања одржавања софтвера, који је њихово ауторско дјело, те да из тог разлога Министарству правде Црне Горе није била потребна сагласност Агенције за заштиту личних података за извоз података, а касније ни за одржавање наведеног система…

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: