Зеновић: У споразуму с УАЕ нема ничег супротног ССП

Споразум који је Влада Црне Горе потписала са Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ) указује да у њему нема ничег што би било супротно са Споразумом о стабилизацији и придруживању (ССП) које државе кандидати потписују са Европском унијом (ЕУ).

То је за Newsmax Balkans телевизију казао главни преговарач Црне Горе са ЕУ Предраг Зеновић.
Црногорски премијер Милојко Спајић потписао је крајем марта два споразума у Абу Дабију, о економској и сарадњи у области туризма и развоју некретнина. Споразуми су у црногорској јавности изазвали оштре реакције и протесте локалне заједнице у Улцињу након информације да је инвеститор из Дубаија Мохамед Алабар власник компаније “Еагле Хиллс”, која је правила и Београд на води, заинтересован да гради комплекс на Великој плажи.

Такође, опозиција и дио невладиног сектора указује да је Споразум о сарадњи у области туризма и развоја некретнина супротан ССП-у јер предвиђа изузимање домаћег законодавства из области јавних набавки и државне имовине као и расписивање тендера. Тиме се, сматрају критичари, озбиљно нарушавају принципи конкуретности.

Зеновић сматра да је Споразум с Емиратима као и ССП оквирни када је ријеч о тржишној конкуренцији.

– Имамо и јаку аргументацију министарке јавних радова да се ССП односи на правна лица и привредне субјекте и да самим тим државе не могу бити његова тема. Треба да сачекамо и видимо све коментаре и анализе које долазе и са европске стране. И сам Споразум с Емиратима указује да ништа у том документу неће бити супротно ССП-у – казао је Зеновић у емисији “Дијагноза” Newsmax Balkans телевизије, пренио је ДАН.

Упитан због чега ће Споразум са Емиратима престати да важи контрадикторно када Црна Гора постане чланица уколико у њему ничег контрадиткторног, Зеновић је навео да ће се то десити јер ће Црна Гора у том случају постати дио новог система који ће донијети нова права и обавезе.

– Вјерујем да постоје разни изазови које видимо у оваквим врстама аранжмана али такође вјерујем да је то дио економске нужности коју Црна Гора има пред собом да би била пуноправна чланица ЕУ – навео је.

Додао је и да су легитимни захтјеви који су лидери албанских партија али и предсједник владајуће Демократске народне партије Милан Кнежевић упутили Бриселу да се изјасни о Споразуму.

Западни Балкан важан за ЕУ

Коментаришући недавну посјету шефице европске дипломатије Каје Калас нашем региону, Зеновић је казао да је Западни Балкан важна тема за Унију.

– Брисел види проширење на Западни Балкан као изузетно важно питање јер је то инвестирање у пројекат мира и демократизацију и европеизацију наших друштава – казао је главни преговарач.

Оцјењује и да је Брисел одустао од принципа конвоја односно пријема више држава кандидата истовремено.

– То није мјера најбржег и најбољег у процесу реформи већ најспоријег. Зато мислим да приступ меритократије, оне државе која дође до те заслуге да затвори преговарачки процес мора остати реалан управо да би државе имале јасну мотивацију – казао је Зеновић.

Сматра и да се поједини захтјеви које постоје у дијелу чланица које захтијевају реформу ЕУ неће одразити негативно на динамику и брзину интеграције Црне Горе.

– Зато сматрам да морамо да искористимо потенцијал који имамо у том смислу и чињеницу да смо на нивоу реформи најозбиљнија држава кандидат и да је вријеме да капитализујемо историјски циљ – чланство у Унији – казао је Зеновић.

Влада планира да у 2025. затвори до девет поглавља

Црна Гора је отворила преговоре с Унијом 2012, а за 13 година преговора затворила је шест од 33 поглавља. Крајем 2024. затворена су три поглавља након седам година паузе.

Влада намјерава, како је више пута најавио Спајић, да преостала поглавља затвори до краја 2026, како би постала чланица до 2028.

Зеновић појашњава да би се у овој години могло затворити до девет поглавља, али да тај процес не заврши само од извршне власти.

– У овом случају говоримо о измјенама сигурно око 20 закона у поглављима за која ми сматрамо да смо спремни – казао је Зеновић.

Упитан која су то поглавља, Зеновић је казао да се то прије свега односи на слободу кретања капитала, на јавне набавке, пољопривреду, рибарство, право оснивања предузећа, пружање услуга као и на привредно право.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: