Нова књига са заливском тематиком
1 min readВријеме од средине 19. до средине 20. вијека, тј. доба друге управе Аустро-Угарске над Боком, доба Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, па Краљевине Југославије – до сада је најслабије илустровани период иначе пребогате бокељске повјеснице. Мало је ко покушао да сагледа што је за ових 100 година о којима говори Синиша Луковић, заправо запљуснуло Боку.
Многа поморска лица стекла су имена ван Залива: Оравчанин Милош Вукасовић у Аргентини, Луштичанин Петар Замбелић у Чилеу. У Херцег Новом родио се највећи поморски пилот-ас Првог свјетског рата.
У Боки Которској, или пред њеним обалама, исписивали су се дјелови опште историје: прва свјетска употреба хидроавиона у ратне сврхе, прво потапање подморнице дејством хидроавиона, први документарни филм о подморничарима. Из Боке је однесена морска мина која ће у Егеју потопити “Британик”, брод близанац чувеног “Титаника”. У Боки се подморничарству научио адмирал Карл Дениц, насљедник Адолфа Хитлера на мјесту шефа Трећег рајха, страх и трепет Винстона Черчила у Другом свјетском рату. По животној причи Георга фон Трепа, команданта Подморничке базе аустроугарске ратне морнарице у Боки, снимљен је холивудски филм „Моје пјесме, моји снови“.
Нису само ратници исписивали заливску историју 19. вијека. То су били и научници, писци и авантуристи, попут Спиридона Гопчевића Млађег, човјека по коме име носи један од кратера на Мјесецу. У Боку су бродовима стизале или из ње одлазиле и крунисане главе, попут британског Едварда ВИИИ, или југословенског краља Александра И Карађорђевића.
У „Поморским лицима Боке Которске“, по ријечима рецензента Петра Палавршића, Луковић не оставља по страни ни мале људе, попут Васа Сладовића – Робинзона Крусоа из Баошића, или Илију Никетића, капетана који је на мору у више наврата спасавао људе и бродове. Галерија се комплетира странцима који су задужили Боку, поморским лицима налик адмиралу Максимилијану Даублебском фон Штернеку, човјеку који је утемељио Поморски арсенал у Тивту, и подигао велики Морнарички, данас Градски парк. Луковић даје занимљиве маринистичке портрете – описујући „Даницу“, јахту краљице Марије Карађорђевић, Титов брод „Галеб“, школски брод „Јадран“…
Поморска лица Боке Которске историјска су лица јунака из ове књиге. Али су то можда још и више историјска лица саме Боке Которске – апострофира уредник, Никола Маловић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Bogata istorija Boke Kotorske,danas se na zalost pokusava sakriti iza tzv montenegra,poistovjecujuci istoriju Boke,sa tzv istorijom crne gore.Neka svi Bokelji bili Hrvati ili Srbi,cuvaju svoju istoriju,prenose je na generacije koje dolaze,jer tesko je danas zvanicno,medijski,odvojiti istoriju Boke Kotorske od tzv montenegrinske(pitanje imaju li je,jer svacije svojataju).