Поступи по наређењу: Удри по посланицима и народу

Сјећа ли се ко Лазара Ђорђића, првог човјека милиције Видоја Жаровића који је на Жутој Греди пребијајући жељезарце и бокситаше викао „Поступи по наређењу!“. Тада су многи радници Жељезаре и Боксита на сопственој кожи осјетиле снагу државе.

Над подгоричким булеваром рано јутрос лебдио је Ђорђићев дух. Улоге се након ове двије ипо деценије нијесу много промијениле. Потомке радничке класе коју је народна милиција гурала у провалију Жуте греде у јеку АБ револуције, сада крвнички пендрече полицајци скојеваца који су се крили по старом студентском дому.

Епилог знамените Антибироктарске револуције је био да су челници ССОЈ тада побједнички ушли без чарапа и са џемперима у Скупштину. Млади, лијепи и паметан скојевац Друга Слоба, сада је оголио своје лице. Лице диктатора трухиљовског и пиночевоског типа који не преза да употреби силу како би заштитио тековине улице од прије 26 година.

Брутално пребијање и привођење новинара, посланика и одборника поклопило се са посјетом НАТО канцелара. Сваки други сценарио би био наиван. На диктаторовом „филип патек“ ручном часовнику вриједном пола милиона казаљке су се зауставиле на 5.45.

Јањушевић оде даље од Ђорђића. Микелов полицијски фанатик пребија посланике. Сјајна препорука за даље напредовање у хијерархији режима. Ионако заставе са кокошијом хералдиком испред скупштине подсјећају на штаб мајора Кригера.

Не видјесмо нешто да су оклопљени батинаши, шампиони бетоњерке сличну силу употребљавали минулих дана кад су приводили ДПС функционере по Будви и Бару. 

На протестанте би вјероватно и запуцали из митраљеза да им оклопњаци које осташе у насљеђе од Ђорђића нијесу одавно за расход.

Сада полуписмени лидер либерала, пљувач Обрад Мишо Станишић, омиљени Дон Микелеови опозиционари из Позитивне, режимски шрафови и шрафчићи оличени у коментарима жељним крви, шпијуни реформисаног ДБ по НАТО стандарду, национал социјалисти политички мртвог Дон Микелеа и ботови забринути за људска права и саобраћајне услове у Титограду могу да одахну.

„Саобраћај у центру Подгорице је нормализован“, ликују из режимске РТЦГ, Аналитике, ЦДМ-а, нискотиражног Пораза, Бебиних „минут-два“ и Информера. Какав допринос учвршћењу државног апарата у државоликом провизоријуму! Таквим су се своједобно могли подичити Иди Амин, Чаушеску, Франко, горепоменути Трухиљо или Пиноче. Остало је да им Беба након блокирања портала ИН4С доведе екипу емисије САТ како би се провозала булеваром на коме су двадесет дана грађани и грађанке тражиле (замислите!?) поштено изборно законодавство.

Преподобни Мирасх је вјероватно у подруму Скупштине бајао и спремао режимске батинаше преносећи им своја удбашка знања како да употријебе силу и да се одбране од евентуалног пљувања народа (десница му се посветила), а морална припрема овог неморалног чина изведена је по сценарију филма „Три карте за Холивуд“. У исто вријеме потпредсједник Владе, први Дон Микелеов консиљере, Душко Марковић славио је у Сава центру са господарем Вучићем 7 година СНС потврђујући да Србија и Црна Гора (читај премијери) никад нијесу имали боље односе.

Доста јужноамеричког има у овој епизоди бруталности која по свему наводи на почетак краја Дон Микелеа који се панично уплашио сјећања на сопствени двије ипо деценије стар поклич кад је сам освајао власт са улице – Доље влада!

Злочинац се вратио на мјесто злочина. У нечему је Лазар Ђорђић био у праву. Знао је он добро ко су и какви млади реформатори СКЈ и будући црногорски руководиоци.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: