Антић: Ђукановић показао да је слабији него икад

Пише: Чедомир Антић

Браво, Ђукановићу! Свака част! После само двадесет дана мирних протеста, који захтијевају само оно што Ваша власт, наводно већ поштује, послали сте батинаше да пребијају мирне грађане, народне посланике… Ћукановићу, ЈУНАЧИНО!

Па Ваш политички родитељ, етички ментор и непревазиђени узор Слободан Милошевић је 1992. дуже трпио народно незадовољство. Србија је тада била у рату, под најтежим санкцијама које су наметнуте једној европској држави у 20. вијеку, примила је већ била неколико стотина хиљада прогнаника, Милошевић се у вријеме Видовданског сабора борио не само за власт, већ и за живот. Опозициони активисти већ су дијелили црном бојом уоквирену објаву о његовој личној, биолошкој смрти. И није послао полицију на народ! Четири године касније је послао, али тек пошто смо протестовали пуних мјесец дана.

Ђукановићу, Ви сте феномен: већи сте европејац од Гадафија и мањи демократа Милошевића. Вама је мјесто у музеју, а не у Подгорици гдје би Вас могли оштетити, држати изван формалина и било каквих изгледа да ће Вас неке будуће генерације видјети у пуном сјају…

Чак ни 1996, Милошевић не би послао полицију на народ да није имао једну предност на коју данас само и једино рачуна престрављени Ђукановић. Подржавали су га, наиме они амерички и европски политичари који су задужени за ситне тиране и манијакалне диктаторе. Међутим, ни тада Милошевићеви пандури нису тукли потпредсједнике скупштине, посланике, владике.

Какав је то страх који мори Ћукановића, његове саучеснике и криминалне извршиоце? Нису животно угрожени. Ни материјално. Американци не издају своје пријатеље. Мада, да ли је то увијек тако? Поглавице које су често мијењале страну нису баш сигурне. Само треба помислити на све америчке пријатеље Ђукановићевог калибра од Пиночеа… до Хусеина и Рабанија… Срећни су они који су живи, пресрећни који су на слободи… Задовољан није нико од њих.

Зашто би тако било са Ђукановићсм? Зато што добија све изборе? Не би се рекло, пошто у последње вријеме избори у Црној Гори нису регуларни. Да је све уреду и да је спокојан у својој сателитској, по достојанству безмало квислиншкој перспективи, не би сијао мржњу и раздор, мануо би се повике на новинаре, обесправљивања цркве, прогона опозиције, батинања народних посланика.

Сада је вријеме да се грађани Црне Горе опредијеле хоће ли дозволити да их један насилнички, безакони режим понижава, хоће ли трпјети да једна себична и искварена власт и даље руши државу? Тирани и насилници увијек заврше онако како су почели. Чак и Ђукановићев политички  дјед Јосип Броз на крају је животно маргинализован, сведен на старца кога много поштују и ништа не питају, а чувају га чак и од насиља рођене жене.

Али, Ђукановић је премлад дошао на дужност локалног тиранина. Да сам на његовом мјесту тражио бих међународни суд са притвором у коме је комфор на висини од бар три звјездице. Црна Гора коју оставља не пружа наду у равноправност када сте обичан грађанин. И хотел „Схевенинген” Б категорије бољи је од куће у некој недођији одакле нема екстрадиције или, још горе, неког ранча у средњим државама САД који посјећују само урагани.

Сада, кад је Ђукановић показао највећу слабост у четврт вијека дугој каријери, тренутак је да сви они којима је стало до слободе не одустану. Јасно је да неће бити подршке великих демократских држава, али што народ буде упорнији све ће је мање имати и Ђукановић.

Неће доћи плаћеници из Београда да глуме ненасилни отпор, али само би вас брукали. Вријеме је да издржите до краја. Јасни и прецизни захтјеви. Свакодневни протести сваки пут другачији. Ми смо, укупно узевши, закружили читаву једну годину свакодневног протестовања током тринаест година власти Ћукановићевог бившег патрона.

Вријеме је за протесте аутомобила, који ће возити полако испред владиних зграда и доводити до колапса саобраћаја. За објављивање свих телефонских бројева (службених и мобилних) државних функционера и њихово блокирање током читавог дана. За шетње хиљада грађана ка палатама и резиденцијама црногорских политичких олигарха. Сада је час за планску блокаду саобраћаја. Студентски протест, који ће довести црногорске универзитете у исту раван са лучама слободе и бастионима европске демократије какви су Сорбона, Универзитет у Берлину, Београдски универзитет… Режим који на власт дошао у народном бунту треба суочити са истином. Он није „Народ“. Народ је на улици.

Само будите упорни и смјели. Велики јужноамерички писац одавно је примијетио како је сила последње уточиште слабог. Само напријед: „Подгорица је свијет“. Црна Гора ће бити слободна и демократска.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: