Поприште

Болног срца сам гледао како те напада и хапси црногорска полиција. Као истински патриота и приврженик онога што се некада звало Црном Гором жалостан сам због поступка према теби, мом сународнику, пријатељу и нахијском комишији.

Као демократа и непристрасан посматрач грдно сам се намучио тражећи у традицији,бићу и законима државе Црне Горе разлоге који би оправдали слање онолико оклопника и онолико силе на људе који су тражили тако мало – Слободне изборе. Схватио сам нажалост…Црну Гору затрпава све више НАЖАЛОСТИ.

Нажалост Црна Гора још није довољно зрела да призна оно што је очигледно. А очигледно је између мноштва изборних крађа и фалсификата и то да се на мафијашки начин удара на правдољубиве људе као на опасне свједоке. Ти си један од њих. Породичан си човјек, ненасилан, благе нарави, спорих рефлекса, веће тјелесне масе, али нажалост, за црногорску стварност ти си човјек опасног хобија. Ти си човјек с фотографским апаратом у руци. А такви су свој хоби или професију, плаћали главом у свим тоталитаристичким режима . На срећу још си жив.

У част чињенице да ти и многи други и пријатељи моји можете још увијек држати
фотографске апарате у руци, остати при здравом разуму и биљежити оно што се
у црногорском друштву уистину дешавају написао сам текст о мом виђењу Црне
Горе и актуелних догађаја.

Овај текст је мој прилог борби за слободне изборе.

Смије ли се у Црној Гори размишљати о слободним изборима и смењивости власти? Када се те идеје нађу на попришту мирног и демократског покушаја преображаја друштва колико дуго то поприште смије трајати ?

Пар дана послије посјете Јенса Столтенберга генералног секретара НАТО алијансе и 28 амбасадора НАТО чланица Црној Гори, Подгорица, главни град земље кандидата постала је поприште бруталне НАТО кампање коју црногорска власт убрзано уводи у финиш. Доказујући да је спремна за НАТО савез црногорска полиција ухапсила је и у марици пребила предсједника мировног покрета „Не у рат, не у Нато“, оборила на асфалт предсједника „Покрета за неутралност“, ставила му лисице на руке и одвела га у затвор. Полиција није презала да нанесе физичке повреде потпредсједнику Скупштине Црне Горе и посланицима који су мирно и по закону данима протестовали тражећи слободне изборе. Противно закону и Уставу полиција је ухапсила и посланике. Осим над посланицима који имају имунитет и представљају глас народа полиција је извршила насиље и над народом. Шок бомбама и сузавцем напала је грађане који су подржавали захтјеве за слободним изборима …

Ако ова акција полиције не буде довољна да Црна Гора добије у децембру позивницу за НАТО савез онда се црногорска власт с правом може запитати „Што то још НАТО савез тражи од нас? Увели смо санкције Русији, учествовали у војним мисијама у Авганистану, потписали уговор о судском непроцусирању америчких војника пред црногорским судовима, доказали га у пракси не реметећи дводневно оргијање америчког маринца у хотелу „Премијер“, стимулисали дио становника бомбардованог Мурина да забораве на жртве и пристану агитовати за НАТО, гостили америчке ратне бродове у Боки, угушили гласове алтернативних покрета и невладиног сектора по свим питањима изваннатовске будућности Црне Горе ..“

Док нестрпљиво очекује НАТО позивницу, тајним дипломатским каналима црногорска власт наставља да се удвара савезницима поручујући: „Спремни смо и за нове изазове. Ако је у питању подршка јавности НАТО савезу, само нас обавијестите о проценту који вам одговара ми ћемо га колико је сјутра постићи, као што постижемо проценте подршке нашој партији на изборима. Имамо механизам. Ако је у питању блокирање, заплијена и продаја руске имовине, наставићемо процес, донијећемо потребне законе. Спремни смо и на нова хапшења до одређеног нивоа.“

Питање је времена ко ће први одговорити на очекивања црногорске власти, црногорски народ или НАТО савезници. Децембар је близу. Црногорском народу од прије пар дана постало је јасно да је у Црној Гори отворена сезона лова и на поклонике слободних избора и на антинатовски расположене грађане. Протесте којим су тражени слободни избори премијер Црне Горе је назвао антинатовским. Премијер треба да зна да антинатовских протеста има и у Бриселу, сједишту НАТО-а. 

Премијерова изјава о антинатовским протестима била више него довољан сигнал полицији за акцију. Пред свитање, у рану зору, у 5 сати ујутру насрнула је на мамурне, демонстранте и новинаре који су снимали њен Десант у зору. Одакле полицији толико ентузијазма у нападу на, како су их називали, шачицу демонстраната. Можда су жестоким момцима који се истакну у полицијским униформама, својим или позајмљеним, обећане награде, аболиције, превремене пензије. 

Црногорска власт НАТО позивницу популарише под слоганом „сигуран партнер за сигурну будућност“ очекујући да јој у духу партнерства НАТО савез обезбиједи сигурну будућност, несмењивост и наставак управљања државом за коју се изборила под паролом „Прво држава па демократија“.

Свеукупној црногорској јавности (И НАТО чланицама такође) познато је да црногорска власт побјеђује на изборима по формули – „Запошљавање једног нашег човјека доноси нам четири гласа на изборима“. Мали је простор да се представе сви механизми којим владајућа партија краде изборе. Флагрантну крађу избора демаскирала је „Афера снимак“, на коју нажалост црногорско тужилаштво не реагује. Све због НАТО позивнице. На срећу, на „Аферу снимак“ почео је да реагује црногорски народ. Народ тражи слободне изборе. Народ тражи борбу против криминала и корупције, непотизма, пљачкашких приватизација, прогона и убистава новинара, лажи и подвала режимских медија, перманентне пропаганде о патриотима и издајницима Црне Горе, о спољним и унутрашњим непријатељима.

Народ тражи да се ријеши много штошта прије НАТО позивнице. Народ не жели прогутати исту удицу два пута. Ако је први пут стицајем разних околности прихватио – „Прво држава па демократија“ сада не жели прихватити – „Прво НАТО позивница па онда борба против фалсификовања избора и криминала“ што му се ових дана сугерише и споља и изнутра. Споља је дошла висока НАТО делегација да похвали 27-годишњу владавину црногорске младокомунистичке елите и обећа јој позивницу за НАТО савез. Изнутра су стигле пријетње да ће се сви они који размишљају о слободним изборима третирати као непријатељи Црне Горе и њене стабилности. 

Иако црногорски народ увелико касни с јавним исказивањем жеље за слободом ипак се охрабрио да 25 година послије пада Берлинског зида изађе на поприште и супростави се аутарху у последњем бастиону тоталитаризма у Европи. Вриједи се подсјетити да је ова црногорска власт у својим почетцима, прије 26 година гостовала на рођенданском слављу предсједника Источне Њемачке Ериха Хонекера. Берлински зид је пао иако је Хонекер тврдио да ће ту стојати још 50 до 100 година. И Хонекер је пао. Црногорска власт је наџивјела и Берлински зид и Хонекера. Наџивјела и ојачала. Толико је ојачала да је ево стигла надомак НАТО савеза и своје, још сигурније будућности. Пред самим циљем омета је народ на попришту за слободне изборе.

Хоће ли црногорски народ на томе попришту ишчупати Црну Гору из канџи владајуће партије којој већ 30 година држава Црна Гора као послушни и понизни постанар, плаћа све већи и већи данак?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: