Уметник лаког пера

Питоми дух сјајног писца и сликара Моме Капора, који након ишчезнућа с овог света 2010. године, тихо лута војвођанском равницом и Банатом оживео је импресивно у четвртак, 22. августа, у раним вечерњим сатима, кад је његова супруга Љиљана с осмехом на лицу, али и уплаканих очију, тихо прозборила бројним окупљеним Зрењанинцима.

• Ето после 14 година довела сам Мому поново у Зрењанин – поносно је изговорила Љиљана, уз напомену да јој је изузетно драго што ће изложбу под називом „Момо Капор – ретроспектива“ видети велики број заљубљеника у дело њеног покојног супруга.

Слика уместо беседе

У свом маниру шерета и особењака, Момо Капор је приликом сазнања да је 1999. године постао лауреат књижевне награде „Тодор Манојловић“ кога је игром случаја, давне 1956. године, као студент, упознао у Зрењанину, одлучио да не држи никакве беседе, нити захвалнице и да, уместо речи, говори слика. Управо тада, у моментима великог надахнућа, настао је сјајан портрет највећег српског модернисте Тодора Манојловића.

У сарадњи зрењанинског музеја и задужбине „Момчило – Момо Капор“, организована је ова изложба изабраних ликовних радова великог уметника, коју је након уводних речи кустоса Оливере Скоко и директора Музеја Видака Вуковића званично отворио помоћник градоначелника Зрењанина Чедомир Јањић.

У предговору за своју монографију Момо Капор је записао: „Слика ми, наиме, никада није била толико важна да бих јој предао читав свој живот. Она је само начин да упознам свет, да би ми постао јаснији, а после и другима. Када ми неки сликар (обично аматер) каже да нерадо продаје слике јер су оне део њега, увек га питам који део: ребра, бубрежњак или коленица?

Лепота сликарства управо је у томе што слике нико заувек не може да поседује и што су оне расуте по многим домовима, живе свој независни живот, имају своју публику, а испод многих од њих одрастају и деца за коју су оне неизбрисиви део ентеријера из детињства.“

Излагао широм света

Момо Капор рођен је 8. априла 1937. године, а умро 3. марта 2010. године. Познати српски сликар и писац завршио је сликарство на Ликовној академији у класи професора Недељка Гвозденовића. Објавио је више од 50 књига које је сам илустровао, негујући посебан лирски цртачки стил. Многе од њих нашле су се на бестселер листама. Био је дугогодишњи новинар и колумниста у водећим београдским листовима. Своје слике излагао је ретко, неколико пута у Њујорку, Бостону, Каракасу, Женеви, Франкфурту, Бриселу, Паризу, Удинама, Загребу, Београду, Новом Саду, Зрењанину и на Мећавнику.

Изложба „Момо Капор – ретроспектива“ , која се у Зрењанину трајати до 10. октобра, има и мултимедијални карактер. Свакодневно се се приказивати филм „Момо унцут“, аутора Ђорђа Марковића, који је настао у продукцији Задужбине „Момо Капор“ за потребе прошлогодишњег фестивала „Момин круг“.

Основу за овај кратки документарац о Моми представља телевизијски материјал настао за потребе емисије „СФРЈ за почетнике“, уједно последњи видео-запис познатог уметника. У филму о Моми учествују и његови пријатељи: Матија Бећковић, Емир Кустурица, Игор Мандић, Мирјана Бобић-Мојсиловић, Петар – Пеца Поповић и други.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: